Pozdrav svima
Čekajući odlazak na svoj prvi ugovor, rešio sam da opišem moj put od apliciranja do dobijanja posla i tako skromno doprinesem ovom fenomenalnom forumu koji mi je mnogo pomogao u svemu ovome, a nadam se da će moje iskustvo koristiti nekim budućim moreplovcima koji se tek upuštaju u ovaj proces od apliciranja do zaposlenja.
O radu na brodu nisam znao maltene ništa, samo sam zakačio poneku priču o nekome iz svog grada koji radi na tamo nekakvim kruzerima.
Nikad nisam ni razmišljao da bi ja mogao da dobijem posao na ogromnom plutajućem hotelu, za mene je to delovalo kao mission impossible.
Nisam znao ništa o tome, o agencijama, kompanijama, pozicijama...sve je to bila apsolutna nepoznanica za mene. Sve do prošlog leta.
Imam 26 godina i vreme je da se nešto prelomi. Posla, konkretnog, stabilnog, nije bilo. Radilo se nešto sitno, čisto da se preživi.
Krajem jula prošle godine, sedeo sam dokon kući i palo mi je na pamet da istražujem po netu o poslu u inostranstvu.
U tom silnom istraživanju po netu jednostavno mi je palo na pamet da ukucam "rad na brodu". Prvo što mi je Google ponudio bio je sajt Safe Cruise agencije.
Pregledajući sajt i guglajući dalje, došao sam do ovog foruma, na koji sam se tog momenta "navukao" i koji sam neprestano čitao posle tog momenta danima i noćima.
Čitajući forum, sve više i više sam otkrivao o poslu na brodu i tako "zaražen" čvrsto sam rešio da nešto konkretno povodom dobijanja posla i učinim.
Istraživao sam razne pozicije, merkao šta bi mogao, šta ne i na kraju je odluka pala na restoran, odnosno poziciju Buffet Steward.
Nekad u avgustu sam krenuo da sastavljam CV. Danima sam to razvlačio, mrzelo me je da usred onih lepih avgustovskih dana sedim kući i kucam.
Odradio sam CV, dve preporuke i jedan dan rešim da apliciram negde pa šta bude.
Odlučio sam se za Safe Cruise, jer Beograd mi je bliži od drugih gradova a i pročitao sam dosta pohvala na njihov račun na forumu.
Jedan četvrtak početkom septembra šaljem CV nekad popodne. Posle minut, dva zvoni mi mobilni, javljam se kad ono iz SC agencije, tj njihova sekretarica Maja.
Usledila je provera engleskog i onog što sam napisao u CV. Zakazan razgovor u ponedeljak u prostorijama agencije. Ja presrećan, konačno moj prvi korak ka dobijanju posla.
Ponedeljak jutro, krećem za Beograd i stižem do prostorija agencije, drma me trema nenormalno(bespotrebno). Ulazim kod Ivana i krećemo strandardno priču na engleskom, gde sam radio, šta sam služio, kako se nose tri tanjira u jednoj ruci i sl. Kaže Ivan ok, dođi za 7 dana i daje mi papirić šta sve treba od dokumentacije da donesem.
Dolazim sledeći put da donesem dokumentaciju i Ivan mi kaže vrlo brzo će trening i intervju, šaljem ti na mail šta sve treba da spremiš.
Odlazim kući, u frci sam, hoću li naučiti sve što treba, spremaj odelo za intervju...ma milion stvari.
Stiže mi na mail sve oko treninga i intervjua, ponedeljak i utorak obuka a sreda ili četvrtak finalni. Ponedeljak 22. septembra ujutru dolazim na mesto gde smo radili Marlins test.
Ispred tog mesta gomila ljudi, sa svih strana, svi nervozni pod tremom. Posle odrađenog testa moja grupa (bilo nas je dosta pa smo izdeljeni u grupe) je imala obuku u hotelu Nacional na Bežaniji.
Obuku nam je držala jedna divna žena Emilija, veteran posla na kruzerima, koja nam je dosta pomogla i opustila nas. Hvala joj puno na svemu.
Sad sa ove distance kad pogledam ta obuka je veoma bitna, pogotovu onima koji nisu radili u ugostiteljstvu pre toga.
Iako je to samo dva dana, mnogo dragocenih informacija i saveta se dobije što znači kasnije na finalnom intervjuu.
Drugi dan treninga svi su dobijali informacije na mail kada je zakazan finalni za njih. Meni je zapalo odmah sutradan, sreda u 18h.
Pored mene tu sredu od buffeta je bio još možda jedan kolega i kolege sa ostalih pozicija (kuvari, mesari...) svi ostali buffeti su bili sutradan, tj u četvrtak.
Zašto je to tako bilo ne znam a i nije ni bitno, je*i*a neko mora da probije led, ispostavilo se da je bolje što sam bio u sredu
Sreda ujutru, ustajem, sređujem se, oblačim odelo prvi put u životu i krećem ka NBG. Sedam u jedan restoran na Bežaniji u blizini hotela, gde ručam i uz piće prelistavam skriptu da utvrdim znanje.
17h vreme je da se krene ka hotelu. Dolazim ispred Nacionala gde je gomila ljudi u odelima pod jakom tremom.
Kako sam i ja bio pod žestokom tremom sednem da zabodem još koje piće i opustim se. Vidim Italijane da dolaze pravo sa aerodroma sa sve koferima, vidim da su umorni i rekoh sebi to je to, neće nas mnogo cediti, što se ispostavilo kao tačno jer su ove sutradan mnogo duže držali za stolom i postavljali više pitanja i podpitanja.
A i regruterka je na moje pitanje kako ste? odgovorila da je veoma umorna i da jedva čeka da legne da spava. Približava se 18h, trema me ubija iako sam popio poprilično.
U jednom trenutku sam zgužvao sve one skripte i podsetnike u kesu i rekao fuck it, ne mogu više da čitam ova sranja, šta bude biće.
Izmešali su mi se u glavi svi sosevi, apetajzeri i dezerti
Iz agencije su me uputili na devojku koja je sedela za jednim od stolova. Jako prijatna devojka sa kojom je bilo zadovoljstvo razgovarati.
Ovih dvojica, trojica njenih kolega što su bili za drugim stolovima mi nisu tako izgledala. Očekivao sam gomilu pitanja o hrani o kojoj sam čitao danima i spremao se, a postavila mi je svega par pitanja i to iz safety dela i tipa što želite da radite za Princess, gde sebe vidite za pet godina i sl. Sve u svemu oko pet minuta. Čak nisam radio ni setup stola.
Sve vreme je piskarala i štiklirala nešto po mom CV-ju i aplikaciji. Na kraju sam od treme i uzbuđenja zaboravio da je pitam jesam li dobio posao, ali su mi iz agencije potvrdili da sam zadovoljio.
Ujutru sam došao da bodrim ostale kolege i prenesem im svoje iskustvo od prošlog dana. Dosta nas je prošlo, možda svega dvoje, troje nije dobilo posao.
Posle intervjua dosta nas je otišlo do kafane da proslavimo uspeh. Znao sam da sam prošao ali ništa dok ne stigne mail sa potvrdom.
Posle dva dana ujutru me budi mail u kome potvrđuju da sam prošao i dobio poziciju Buffet Stewarda
Skačem iz kreveta od sreće, uspeo sam! Konačno nešto da se desi, da se mrdnem iz mrtve tačke! Posle mesec dana je stiglo i visa letter i uputi da vadim vizu i radim lekarski.
Dokumentaciju sam kompletirao i predao u novembru 2014. i od tada čekam ukrcaj. Dosta kolega koji su bili tada sa mnom su na brodovima, neki se vraćaju sa prvih ugovora...i ja ću nadam se uskoro dočekati svoj ukrcaj.
Nekad me uhvati jaka nervoza, nestrpljiv sam da odem odavde, da pokrenem malo ovaj život ali šta da se radi, ne preostaje mi ništa drugo nego da čekam.
Pozicija nije sjajna, ali od nečega moram početi. Svi bi mi da budemo na dobrim pozicijama od početka ali kad je situacija ovakva sve dalje od tebe zavisi i sam sebi krčiš put.
Idem pa šta mi Bog da.
Eto, to je neko moje iskustvo, tek sam na početku cele priče, nisam mnogo kompetentan da pričam, pa kada se Bože zdravlja vratim sa ugovora, moći ću već nešto konkretno da kažem i pomognem.
Svim moreplovcima mirno more a onima koji tek ulaze u sve ovo savetujem da čitaju ovaj forum i da imaju strpljenja jer je sve ovo jedan složen i dug proces koji može biti prekretnica u vašem životu.
