Znaš kako - ne poznaješ me i gotovo ništa o mom životu ne znaš, o detinjstvu, odrastanju, snalaženju kroz život, prevaziđenim teškoćama i borbi. To što vidiš moj trenutni posao i besplatan internet je površna stvar u odnosu na celokupno životno iskustvo, koje je znatno više uključivalo beznadežne i teške situacije, i okolnosti koje su kao stvorene za jadikovanje i čupanje kose.
Šljaka na brodu je specifičan posao, ali sa pravom izbora, sasvim je drugačija i bezazlenija stvar od istinski teškog života u kome ti ne preostaje ništa nego da stisneš zube, istraješ i izboriš se za bolje sutra. Za razliku od teškog posla na brodu, jedini sign-off koji možeš da uradiš u teškom životu je nešto tipa da skočiš sa mosta, baciš se pod voz, spržiš jetru alkoholom ili šta već kreativno smisliš.
Ali i nevezano za teške faze u životu kroz koje sam prošao, možda bih se zapitao da li je restoran neko objektivno predvorje pakla kada ne bih znao mnoge ljude koji tamo rade, a sasvim su pozitivni, vedrog duha, širokog osmeha i puni inicijative da šire pozitivnu energiju u društvu. Par njih su mi dobri prijatelji i znam da nikada ne jadikuju. Eto, može se, stvar je karaktera.
Tražiš da popustim prema šljakerima, a ja ih ni ne diram. Čačkao sam temu muškaraca koji plaču za mamom kad se odvoje od njene suknje.
