Pozdrav svima!
Jos uvek sam malo blesava od juce, od kada sam dobila mail da sam prosla glavni intervju!!!
I zato, nemojte da mi zamerite ako pisem opsirno, konfuzno ili izostavim neko slovo!
Ne znam ni odakle da pocnem, ali ajde da pokusam!
Za one koji nisu citali moj pozdravni post, isla sam na intervju za poziciju Trainee Stewardess, za Crystal Cruises (preko EP-a).
Intervju je odrzan u Kotoru, 24.06.2015. (tri dana pre toga su bili intervjui u Rijeci, Veneciji i Dubrovniku).
Ja sam 22.06. krenula iz Beograda i 23.06. sam stigla u Budvu. Prenocila sam kod prijatelja. A 24.06. ujutru sam se probudila u 5:15h i uzela da citam svoj CV, da jos jednom utvrdim gradivo.
Nervoza je pocela da me hvata opasno i ja sam batalila citanje. Skuvala sam kafu, zapalila cigaretu i pokusavala da oteram taj cudni osecaj srece, nervoze, neizvesnosti!
Osecala sam se kao totalni ludak govoreci samoj sebi kako ce sve biti u redu, kako vec 5-6 meseci pripremam sebe za ovaj dan i kako sam poslednja 2 meseca svaki dan pre i posle posla slobodno vreme posvetila samo engleskom jeziku i pripremi za intervju. (O tome cu pisati u drugoj temi jer mislim da bi moj nacin pripreme mogao da pomogne i drugima koji zele da idu na brod)
U 7h spremanje (bela kosulja i ostatak crna odeca i obuca - sako, pantalone, baletanke, torbica, i diskretan sminka). U 8h sam krenula autobusom do Kotora.
Stigla sam tamo pre 9h, pozvala g.Sinisu i krenula ka basti kafica koja se nalazila preko puta broda. Nikada pre nisam bila u Kotoru i po uputstvima prijatelja krenula sam da se spustam ulicom ka luci.
Nakon nepunog minuta setnje ugledala sam jedan kruzer i cini mi se da su mi se osecanja srece i straha smenjivala u sekundama! Ma, ja nemam pojma sta se sa mnom desavalo taj dan jer uopste nisam nervozna osoba niti tremaros! Ali da ne davim previse, idemo dalje!
G. Sinisa je vec bio u basti kafica sa jos dve devojke. Pridjem, upoznam se sa njima i caskamo dok cekamo ostatak ekipe.
Ja sam stalno gledala ka brodu i molila Boga da mi da smirenosti za intervju.
Jedna devojka se javila da ipak ne moze da dodje, jedna je kasnila tako da smo sacekali jos jednog decka da se pojavi (znaci, nas 4 za poziciju Trainee Stewardess i 1 decko za Asst. Waiter).
Nisam sigurna, ali cini mi se da je bilo oko 10h kada smo usli na brod! Kakav blesav osecaj covek ima kada prvi put zakoraci na brod- meni se zeludac grcio, a srce skakalo kao ludo!
Doduse, nisam nista doruckovala od nervoze pa je mozda i zbog toga moj organizam ludo reagovao!
Na ulazu nas je docekao je Sergio/Serhio (Crew Officer ili tako neka pozicija) koji nam je ispricao nesto malo o kompaniji i o radu u kompaniji, a onda smo krenuli u obilazak broda (restoran, bar, klub, bazen).
Ne znam za ostale, ali ja sam se osecala kao da sam ostvarila sve svoje zelje!
Naposletku nas je doveo u kancelariju (Crew Office, ako ne gresim). Tri devojke/zene koje rade u toj kancelariji, Eleni (ili Elena), Jelena i Natasa su nas docekale sa sirokim osmesima i pozelele nam dobrodoslicu.
Pocele su da nam postavljaju pitanja: kako se zovemo, koliko imamo godina, odakle dolazimo, da li smo radile na brodu, sta znamo o radu na brodu, itd.
Prijatno caskanje i usput razbijanje treme od konverzacije na engleskom (bar je za mene bilo tako)!
Veoma bitna napomena je da ja nikada u zivotu nisam imala prilike za konverzaciju na engleskom! Gledam filmove i serije bez prevoda, volim i slusam muziku na engleskom, ali nikada nisam pricala sa strancima (Sem u hotelu u kom sam radila kratko i u kome su stranci bili retki. Sve to je bilo svedeno na reci: housekeeping, good morning, thank you, have a nice day, yes, no).
Izvinjavam se sto lutam, ali zaboravicu sta imam na pameti pa moram da napisem da bi ljudi razumeli da u zivotu nisam pricala engleski i ulazila u dublju konverzaciju na engleskom.
Ali sam zato sedela 5-6 meseci i pricala sama sa sobom (spisak pitanja i odgovora koje sam napisala u rokovnik) i ponavljala naglas sve ukljucujuci i CV koji je bio sve samo ne moje stvarno radno iskustvo.
Nego, dok smo pricale sa devojkama u toj kancelariji, prva od nas (divna osoba Viktorija!) odvedena je u kancelariju na intervju.
Eleni nas je pitala kako to da nemamo srpski akcenat jer ljudi koji su dolazili iz Srbije su imali cudan akcenat. E, meni je to bio vetar u ledja! Eleni (ili je ipak Elena, ccc) je stalno pricala i nemam osecaj koliko je vremena proslo od trenutka kada su drugu devojku (Natalija, cini mi se) pozvali na intervju, ali mislim da je trajalo nekih 15 minuta. I onda sam ja dosla na red, treca sreca!
Jedna plava zena srednjih godina (40-ak) me uvodi u kancelariju kod gdje Marije (Maria).
Ulazim sa osmehom i kada me pogledala u oci znala je da sam nervozna
Pozdravim je, uzvrati mi i pita me kako sam (uz njen pogled koji govori da vec vidi da sam nervozna!).
Kazem da sam malo nervozna, ali da se osecam odlicno (a u meni sve vristi i svi organi su mi se zalepili za kicmu i beze ka vratima kroz koja sam usla!).
Ponudi mi da sednem, zahvalim se i u tom trenutku sam bila u fazonu "kada si krenula da jedes g..na, sada ih lepo sazvaci i progutaj"!
Zena koja me je uvela u kancelariju je takodje ostala u kancelariji. Obe su bile prijatne tako da mi je bilo lepo sedeti sa njima!
Najpre pitanja kako se zoves, koliko imas godina, odakle si.
Mislim da sam zamucala kada sam krenula da izgovorim koliko imam godina i rekla sam joj "Just a moment, please", udahnula duboko i izgovorila da imam 33 godine.
Maria se nasmejala i rekla "Just relax".
Posle toga vise nisam razmisljala ni o cemu jer su usledila pitanja gde radim, zasto zelim da napustim sadasnju kompaniju, da li sam radila nekada na brodu, zasto zelim da radim na brodu, sta znam o zivotu i radu na brodu, sta sam radila pre trenutnog posla. Ja sam odgovarala kao da pricam engleski ceo zivot i to sam tek shvatila kada je sve proslo!
Svaki moj odgovor je bio minimum 4 recenice i mislim da je jako bitno da se prica sto vise.
Kada me je pitala sta sam radila pre ovog posla, ja sam joj ispricala gde sam sve radila od poslednjeg do prvog radnog mesta i kompanije.
Posle toga je rekla nesto u fazonu "vidim da si druzeljubiva i pozitivna osoba" na sta sam ja kao iz topa i uz osmeh rekla "Yes, I am!".
Ova druga zena koja me je dovela tu, svo vreme je sedela bocno od mene, sa leve strane i nije mnogo pricala, ali u tom trenutku je rekla "To je bilo veoma samouvereno!" i obe su se nasmejale.
A ja (ne znam sta mi bi!) kazem "But, I am!" i uz osmeh kazem kako volim da upoznajem ljude i da se druzim, kako sam napustila svoj prvi posao koji sam radila skoro 5 godina i da sam ga napustila samo iz razloga sto ne volim da sedim zatvorena u kancelariji i da radim sa papirima.
Rekla sam da uzivam u radu sa ljudima i da mislim da je posao za koji sam konkurisala u njihovoj kompaniji ustvari posao koji cu raditi sa zadovoljstvom.
Posle toga me je pitala da li znam da ovaj posao jako tezak i naporan, da nemam slobodan dan i da cu raditi minimum 10h.
Ja sam rekla da vec radim naporan posao i da nemam problema sa teskim radom ako imam motivaciju za rad.
Pitala me je sta je to sto me motivise za naporan i tezak rad i ja sam joj rekla da zelim da zaradim dovoljno novca da kupim kucu na selu jer nemam svoj dom i da ce me motivisati ako vidim da moji menadzeri vide i cene moj rad te da ce mi motivacija biti ako znam da postoji sansa za unapredjenje ako budu zadovoljni mojim radom.
Pitala me je kolika mi je plata sobarice na sadasnjem radnom mestu i kada sam joj rekla "400$" (a i manja je u hotelu u kom sam radila!), samo su razmenile poglede u fazonu "Gospode Boze!".
Valjda su u tom trenutku skontale zasto zelim da idem i radim (lomim kicmu) za platu koja ce biti minimum 3-4 puta veca od ove koju sam izgovorila.
Ma da izvinete, kenj... sam kao trudna foka! Ali to su bili meseci pripreme pravih odgovora
Posle me je pitala da li imam problema sa kicmom, da li imam nekih zdravstenih problema, da li imam tetovaze- nemam nista! "I am healty, strong and always willing to work" (tako nesto sam lupila!).
Zahvalila mi se i rekla "I hope to see you soon again!" na sta sam ja uz osmeh rekla "I hope to see you too!".
Pruzila sam ruku jednoj pa drugoj i zahvalila im se na vremenu koje su mi posvetile, naravno sve sa osmehom!
Znaci, nije mi bilo dobro! G.Sinisa me docekao sa pitanjem zasto sam se toliko zadrzala, a ja kazem da nisam.
Kaze, jel' bilo nekih problema jer mu se cini da sam ostala duze od prethodne dve devojke.
Ja kazem da nemam uopste osecaj da je to dugo trajalo i da znam da volim da brbljam, ali da izgleda da volim da brbljam i na engleskom
Sacekali smo i poslednju devojku da zavrsi intervju, pozdravili se sa divnim damama u kancelariji i krenuli polako ka izlazu. I da, kada su nas poveli u kancelariju, decka koji je bio sa nama su odveli na drugu stranu jer je on imao intervju za konobara ili pomocnika konobara. Ali on je vec ranije radio na brodu pa se ne brinem za njega i iskreno se nadam da je prosao jer ga posle nismo videli!
Nista, izadjemo napolje i konacno osetim olaksanje kakvo u zivotu nisam osetila! I to je proslo pa sta bude!
Rekao nam je G.Sinisa da ce nam javiti za dan-dva ko je prosao i eto, juce (26.06.) sam dobila mail sa "Štovani, prošli ste intervju" i uputstvima za medical, neki papir za vizu, napomenom da cuvam racune od svega i obavestenjem da pored toga moram da primim i vakcinu protiv zute groznice.
Nemam pojma kako da opisem osecaj kada uspes u necemu sto toliko zelis (a to vec znaju svi koji su prosli glavni intervju!)!
Srecna sam sto se moj trud i rad (spremanje za intervju) isplatio!!!
I zaboravila sam da kazem da su me pitale gde sam ucila engleski i zasto sam izabrala da ucim spanski (to sam napisala da je A1 nivo tj. pocetni).
Moj odgovor je bio da zbog rata u Bosni nisam imala engleski jer su svi nastavnici i profesori radili za KFOR kao prevodioci (a i 4 godine posle rata) pa sam ucila iz knjiga na engleskom, iz filmova, slusajuci muziku. To je sve istina.
A spanski ucim sama kuci tj. svidja mi se kako zvuci pa sam uzela da ucim. To sam im i rekla.
I jos sam napomenula da sam pocela da ucim i grcki, isto kao i spanski- nikakvi casovi nego sama sa sobom (internet, filmovi, muzika).
Pitala sam ih da li na brodu postoje neki casovi stranih jezika. Rekli su da su imali tako nesto, ali ljudi nisu redovno dolazili ili nisu mogli zbog posla. Nisu me nista pitale ni na spanskom ni grckom!
Dragi moji, izvinite na ovolikom pisanju, ali ne znam ja to drugacije!
Ko god da ima neka pitanja, tu sam i odgovoricu cim ugrabim vremena od posla!
Napisacu i nesto u temi priprema za intervju tj. napisacu moj nacin pripreme i pitanja koja sam ja spremala pa se nadam da ce nekome pomoci!
Hvala vam svima sto ulazete vreme i dobru volju u ovaj forum jer da nije bilo vas, sigurna sam da ne bih bila spremna za intervju!!!
p.s. Radila sam ceo dan (pokusavala i na poslu da pisem), kasno je i ne mogu da gledam da li sam gresila u pisanju pa se izvinjavam ako naletite na neki lapsus!
p.s.s. Bilo je mnogo smajlica u mom pisanju, ali je dozvoljeno samo 5 pa sam morala da ih se resim.
Nema smajlica mnogo, ali da znate svi, mnooooooooooooooogo sam srecna!!!!
