Pozdrav forumasi i forumasice!
Evo posle mesec dana kako sam stigao sa svog treceg ugovora, pa nadahnut postovima Sirene, odlucio sam da i ja malo opisem ovaj moj treci ugovor, koji je bio i vise nego fizicki tezak i naporan!
Pa da pocnemo.... Vrativsi se sa drugog ugovora tamo dalekog decembra 2014. god, posle par nedelja sam poslao e-mail "gospodi" iz Napulja, da zelim da se vratim ranije na ugovor, konkretno na Emerald jer mi je tu takodje bila rotacija po treci put. Pocetkom januara zovu me oni i kazu Ocean. Ja velim, da ne mogu jer imam nekih privatnih poslova itd.. Dobro, kazu oni. Nije proslo ni 7 dana od tog prvog poziva i pitaju oni mene da li bi hteo da se ukrcas na Caribbean.
Razmisljam malo, i kazem sebi: ajde da prihvatim, ionako moram da odem sto pre, jer se otvara konkurs za jednu poziciju pa da konkurisem.
Kazem ja DA! I oni meni: odlicno, sutra stizu papiri i sve. Dosao dan sutrasnji, zvoni telefon u 7:30 ujutru i kazu: Jaoj izvini, ali Head Office nije prihvatio tvoj odgovor, kao cekaj i dalje na rotaciju.
Ja reko: ma jos bolje, opusteno....
I cekam ja na sledeci poziv, jedno 3 nedelje, i par dana pre kraja januara 2015. zvoni telefon i kazu: Da li bi hteo na Caribbean 31.01? ja kazem: NE, a zasto NE? -Zato je sam vam vec jednom rekao da hocu, vi me otkacite, ja sad ne mogu vec sam se organizovao!
I ona meni tu krece kao, ne mozes ti to tako, kao da odbijas papaap mamaam. Mislim se u sebi: "ko vas j%#e, kad sam ja mogao vi niste hteli, sad kad vi hocete ja ne mogu!
I na tome se zavrsi nas razgovor. Sredinom februara stize mail u kome me obavestavaju da mi se rotacija nekim slucajem ,na Emerald, otkazuje i da moram da prihvatim sledeci koji mi daju, bez pogovora, jer ako ne prihvatim brisu me sa neke liste i to.
Ok, kazem ja... sav "srecan" sto poznajem neke ljude na mom sledecem brodu (uskoro sledi i taj detalj), primam poziv 2. marta , glas koji me mesecima progoni kaze: Alex, sutra ujutru putujes za L.A. ukrcavas se na Grand! ja ni 5 ni 6, kazem: MOZE, spreman sam! I onako malo ushicen jer sam dobio rotaciju, a ujedno i malo zabrinut jer, konkurs za to sto sam ja hteo da konkurisem je istekao jos krajem februara, spremam stvari i kupujem ono sto je falilo :
*licna "Kigijena": pasta za zube, cetkice, pena za brijanje, itd...
* nesto od odece tipa majice i gacice i carape....
3. Mart, let za L.A. u avionu nikog od nasih osim samo jednog momka, koji ide na svoj 5i ugovor... Tu se mi upoznamo, ja rec on rec i tako...
Dosli smo u L.A (meni prvi put), 4og ujutru na Grand Princess!
Cekajuci u portu sa ostalim novopridoslim radnicima, neka jeza i mucnina me hvataju, osecao sam se nekako cudno i, nedefinisano...
Ne znam, nije mi prvi put da se ukrcavam, ali gledam taj brod i luku okolo i taj osecaj da me deli jos par minuta do ulaska i ko zna sta sve ne unutra, me nekako bas unistava..
No.. Usli smo unutra, brod kao brod, treci put mi je, slican je kao Emerald, poznajem gde je sta, ne mozes da se izgubis sve je to isto manje-vise.
Posle uzimanja "mere" (skupljanja uniforme), odlazim u kabinu, raspremim se odmorim malo i u 4h kod Chef-a na razgovor da nam podeli radna mesta i zadatke. Gore nisam mogao da ocekujem!
Dodele mi nocnu smenu,
Lido Galley breakfast!.
Za one koji nisu nikada radili na brodu ili one koji su radili, a ne znaju sta je to sledi objasnjenje: to je jedno od najgorih pozicija, ako ne i najgora! Radi se nocna smena od 17h pa do 07 ujutru, sa samo pola sata pauze, i brda French tosta, kao i kobasica i oatmeal-a itd...
Najzad, posle tog divljackog kruza od 15 dana, prebacili su me na Fish 6 sekciju. Fish sekcija, a pogotovu na decku 6 i sa Aljaskom u kombinaciji je: BIG BRATA, pare!
Ne znam da li postoji gora sezona od Aljaske. Morskih plodova i ribe u zivotu nisam video kao za tih 6 meseci, tacnije samo u jednom kruzu!! Brata na sve strane, ali sa dobrom ekipom i ludim kapom sve je izdrzljivo...
Sto se tice radnog vremena i odnos pauza-radno vreme. Bilo je bolje nego na prva dva, ali jako ubistveno!
Smena je isla ovako: kada je port day startujem od 5:30(6) pa do 12h, onda 4h pauze pa onda opet od 16 pa dok se ne zatvori dining sto moze biti, a bilo je 23:30! Kada je sea day krecem od meni omiljenih 8h ujutru pa do 14h. E sad, turnaround day je bio zeznut... Kretalo se od 5h ujutru pa do 9, 9:30 i onda pauza do 16h)) A turnaround day u Vankuveru! Gde ces lepse i bolje!?
Sto se tice crew bara i nekih "zurki" katastrofa!
Ljudi nigde u baru, ili jako slabo, zurke slabo posecene, ako uporedim sa iskustvom sa Emeralda i drugih brodova za koje samcuo od nasih, ovo je bilo dno dna!
Da nije u prva tri meseca mog ugovora bilo nasih nekolicina koja se potrudila da svako vece pravimo nase zurke u onoj zagusljivoj i svima omiljenoj pusnici (smoking area), ne bi smo se mi ni zabavili..
Kako je veliki deo te ekipe otisao krajem maja, a samim tim i dolazak novih nasih, kojima je prvi ugovor, stanje je bilo jos katastrofalnije... Zurki nigde, neke bleje jako slabo.
HGM je naredio da se svi stekeri za struju pocupaju i zapuse kako mi Srbi (proglaseni od strane HGMa da smo najgora nacjia na svim brodovima), ne bi pravili zurke, opijanja i ostalo...
I tako, dani su prolazili, kruzevi isto. Dosadna Aljaska zaista, depresivna , siva, hladna, uzas...
Putnici, onoliko hrane da mogu da pojedu ja u zivotu nisam video, a iza sebe imam 2 ugovora pre ovog sada! ono je strasno. Gutaju sve zivo.
Da kit koji iskace iz one 'ladne vode kod Glacier Bay i Juneaua, moze da se ubije, oni bi ga zivog prozdrali. Indijci i Kinezi prednjace!!
I najzad, krajem avgusta, zavrsila se ova moja Aljaska i avantura koja je zapoceta na Hawaiima, pa kroz Kaliforniju i Kanadu do ALjaske i nazad...
Radilo se zaista mnogo, trcanja na sve strane, frka oko USPH jer je svaki port bio US Port (znaju mornari sta to znaci
) , special orders za bolesne i umno-bolesne Amerikance, Indian fish curry svaki dan! ma uzas... Fizicki me je bas izmorio, psihicki jako malo!
