Moracu da dopunim moj post.
Nisam se odlucio za Princess, vise mi je bilo vazno da odem, za Safe cruise sam se odlucio bukvalno ono eci-peci-pec. Nisam imao pojma ni koliko sve kompanija ima. Hteo sam u pastry, jer me je to zanimalo, iako nisam to po struci, iako nikada pre nisam radio u poslasticarnici.
Glavni intervju je bio ok, gospodin koji me je ispitivao je bio stvarno u redu, pitao me je gde sam radio, zasto u pastry, pokazao sam mu slike dezerata sto sam pravio, pitao me da mu kazem kako se pravi tiramisu i da li bi mogao da ga napravim odmah. Sve je trajalo mozda oko 10tak minuta. Rekao mi je da sam dobio asst pastry i pitao me da li sam zadovoljan. Bio sam presrecan, jer sam mislio da sam uradio nesto veliko.
Nije mi bio prvi put da idem u nepoznato, pa sam poneo isto sto i svaki put, mnogo majica, donjeg vesa. Takve stvari bi bilo dobro da stavite u rucni prtljag, da vam ne izgube torbu, kao sto se meni desilo. I ako radite u kuhinji, poneti deblje carape, jer su cipele sto vam daju mnogo neudobne.
Prvi dani su bili snadji se kako znas i umes. Nekad ti daju svescicu sa tvojim zaduzenjima, receptima. Imao sam i tu nesrecu sto nista nisam razumeo mog sefa i prvog poslasticara, engleski im je bio bas kao tarzanski, pa onda ne znas sta je potwash, cambusa, horizont...
Iako mi je 1180 dolara za asistenta delovalo mnogo, mislim da nije dovoljno i da bi trebali da plate u kuhinji budu vece.
Kabine su male, ali mi nije smetalo, spavao sam i u manjim sobama gde je bio samo krevet. Od svega mi je najvise smetalo kad su bili veliki talasi, jer me je strasno uspavljivalo i kada smo imali dril ili trening.
Drustveni zivot prva 3 meseca nisam imao, jer je bilo mnogo posla, a i vise volim da se naspavam. Drugo, nepusac sam i ne volim duvanski dim, a 95% nasih ide u deo gde se pale cigarete. Posle sam imao par zurki do 2-3 ujutru, i stvarno mi je preselo, jer sefovi hoce da to sto radis izgleda i lepo.
Destinacije mi u pocetku nisu bile privlacne, jer smo isli na Aljasku, posle smo bili u Juznoj Americi, gde sam izlazio kada sam mogao i kada mi je bilo interesantno. Voleo sam da izadjem u Riju, Buenos Airesu i Montevideu.
Dobre strane novac koji kuci nikada ne bih zaradio, putovanje, stvarno upoznas neke dobre ljude. Lose strane (u mom slucaju), vrlo malo slobodnog vremena, upoznas i lose osobe oko tebe, da imam zenu i decu ne znam kako bi to podneo, verovatno mnogo tesko.
Ako dobijete sansu da odete, budite izdrzljivi, pozitivni i nece biti problema.
