Korisničko ime: IvanaZr
Država: Yugoslavia
Spol: Ženski
Kompanija: Viking River Cruises
Pozicija: Receptionists
Kako ste čuli o poslu na kruzerima? Najpre od poznanika. Nisam poznavala nikog ko je lično bio, već je to uvek bio nečiji prijatelj ili rođak.
Uvek me je fasciniralo sve to najviše zbog putovanja, ali nisam imala predstavu kako ljudi tamo odlaze i kako sve to izgleda. Onda sam otkrila ovaj forum i provodila sate i sate iščitavajući ga i tražeći pravu poziciju za sebe i način da odem. U to vreme sam bila u dugoj vezi i moj tadašnji verenik je bio jako protiv toga da odem na brod mada sam ja stalno maštala o tome i vuklo me je od kako sam prvi put čula za kruzere.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Najviše putovanja i avantura odlaska u nepoznato. Htela sam da vidim i iskusim nešto drugačije od svakodnevnice ovde. Nedostatak perspektive ovde i uopšte stanje na ovim prostorima.
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje? Nisam išla ni preko koje agencije jer nisam imala novca da plaćam provizije, mada bih verovatno da nije iskrsao Viking, ušedela nešto i dala agenciji.
Nakon studiranja (inače sam strukovni vaspitač specijalista za afirmaciju dečijeg stvaralaštva) bezuspešno sam dve godine tražila posao u struci, stizale su mi redovno odbijenice sa svih konkursa na koje sam slala (još uvek čuvam debelu kovertu kao podsetnik na te dane
), preko veze sam se zaposlila u fabrici kao operater.
Tu sam dve godine radila mnogo, u tri smene, plus subotom i nedeljom. Skoro kao na kruzeru, ali za 250 evra mesečno. Ugovori su bili na 3 ili 6 meseci, nikad nisi znao hoće li ti ga produžiti ili ne.
Nije bilo bajno, ali bar sam radila negde.
Raskinula sam veridbu.
Po našem zakonu nije dozvoljeno raditi duže od 12 meseci na određeno pa je moja bivša kompanija pravila pauzu tako što bi 1 mesec bio nezaposlen i onda bi te zvali nazad kad istekne taj mesec opet sa ugovorima na mesec, tri ili šest. U tih mesec dana, jula 2013. mnogo sam vremena provela na ovom forumu i naletela na postove nekih članova foruma koji su mi pomogli da odlučim da nešto promenim.
Prethodno sam želela da budem youth counselor jer imam iskustva u radu sa decom, ali sam onda rešila da mogu da probam i da budem sobarica.
Moje iskustvo bilo je minimalno (dok sam studirala čistila sam neke luksuzne stanove za izdavanje), ali mi je engleski stvarno dobar, oduvek sam volela jezike, najviše engleski i nije mi bio problem da radim ko konj jer sam to već prolazila kući. Poslala sam mail Vikingu preko njihovog sajta, odgovorili su mi da pošaljem i preporuke, to sam isto poslala i rekli su da će me zvati kada bude intervju u Beogradu.
Intervju je bio 11.12.2013. imala sam neverovatnu tremu, ali kad sam ušla krenula sam da parlam kao navijena. Pitao me je šta trenutno radim, gde sam ranije radila, šta bih uradila u situaciji da npr. gosti imaju godišnjicu braka ili da uđem u sobu i zateknem ih gole, zaboravila sam dosta pitanja, ali ta dva se sećam pa možda nekome budu od koristi. Iskreno mislim da sam najviše prošla zbog znanja engleskog koji mi je fluent i zbog toga što sam sve vreme bila nasmejana i prijatna. Većina ljudi se jako začudi kad čuje da mi je prvi ugovor odmah Viking, ali kad u nešto jako veruješ i radiš na tome, ništa nije nemoguće.
Kada su mi javili da sam primljena bio je to najsrećniji dan u mom životu.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Za Viking jer tada nije išlo preko agencije. Mislila sam tada ako ne bude išlo, uštedeću dovoljno, vratiti se kući i probati na okean preko agencije. Ali nisam, Viking je odlična kompanija. Naravno, bilo mi je teško u početku, ali kad ti legne plata nekako sve lakše podneseš
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli? Intervju je bio zanimljiv, nemam predstavu koliko je trajao, meni je bilo uživanje da pričam engleski sa nekim pa mi se činilo da je kratko. Morao je čovek da me prekine, a meni se još pričalo
Mislim da su rezultati bili krajem Decembra.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Jedini trošak koji sam imala bio je odlazak u Beograd. Posle sam imala troškove nemačke vize (60 evra). Marta 2014. održan je trening od desetak dana u Holandiji.
Tu sam platila wizzair avionsku kartu tamo i nazad i voz, ali nam je to kompanija refundirala još na treningu. Plus smo za tih desetak dana treninga dobili platu veću nego što sam ikada dobila dok sam ovde radila. Ostalih troškova nisam imala. Krajem maja 2014. sam opet platila kartu za tamo, to su mi refundirali kad sam prošla probation.
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom? Uniformu koju smo dobili na treningu, par belih patika, crne cipele za evening service, mnogo belih čarapa i nedovoljno crnih hulahopaka (desi se da puknu pa moraš da trčiš po Nemačkoj i tražiš hulahopke) Ostalo uglavnom sredstva za higijenu, par majci. Mnogo vremena sam provodila u uniformama, odeća za slobodno vreme mi je ređe trebala.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Kao Alisa u zemlji čuda
Čim sam stigla odmah su me stavili u laundry jer je devojka koja je tu bila išla na godišnji pa je žurila na let. Inače svi koji su novi počinju u vešeraju pa im posle daju sekciju sa sobama.
Sada laundry obožavam, ali tad sam bila clueless šta treba da radim i bilo je ravno mučenju. Smešno mi je sad kad se setim
Laundry girl je zaduzena da pere i suši ogromne količine prljavih peškira i posteljine, salveta, krpa i tako tog. Jednom kad uđeš u štos i skontaš cikluse mašina postane lako, ali je u početku teško.
Ima tri velike mašine za pranje, dve velike sušilice (plus po dve male) i valjak na kome mangaš salvete za doručak, ručak i večeru, stolnjake i posteljinu.
2014.se počinjalo u 7 pa do pola dva popodne i onda evening od 18 do 22. Ja sam ostajala duže jer sam bila spora u početku.
Da mogu da biram samo bih u laundry-ju radila, pustiš muziku, odradiš šta imaš , no side-jobs, milina od posla. To je bilo prve dve nedelje na brodu. Posle sam prešla u sobe i bilo je i dalje teško jer sam perfekcionista, a nisam imala tad još iskustvo i brzinu. Koliko soba imate zavisi od sekcije. Prva sekcija ima 16 soba bez balkona, neke sekcije su 12 soba, ali početnici uglavnom dobijaju prvu sekciju pa posle napreduju. Radi se od 7 pa dok ne završiš sa svim sobama. Onda imaš side-job tipa slaganje peškira, public areas, peglanje odeće za goste...). Svake nedelje nešto drugo dobiješ.
Uveče je turndown service koji je kraći. Oko šest, pola sedam meeting sa housekeeperom, podele se papiri koji trebaju da se dostave u sobe, kaže ti koji gosti ti imaju godišnjice, rođendane pa da im napaviš towel animal to veče i tako to. To je od 19-21h. Poslednja dva meseca sezone sam provela u laundy-ju i bilo mi je super, neki ljudi ga ne vole, a ja jako volim. Gosti umeju da ostave dobar tip kada im sredjuješ sobu i meni su uglavnom bili prijatni i zanimljivi. Tad sam imala prvi susret sa Amerikancima, mada sam ovde dosta čitala o njima. Meni su to uglavnom dragi stariji ljudi. Sto ljudi-sto ćudi, naravno ima ih svakakvih, ali većina je ok.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto? Viking je dobra kompanija, ali su mi najviše pomogle kolege. To je brod sa pedesetak zaposlenih i svi su bili ok, neki su mi bili više dragi, ali još nisam srela nekog ko je bio loš.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Imali smo trening prvo, a onda i neke online kurseve pre početka ugovora. Svake godine radimo nove online kurseve. Dok sam bila sobarica pomogao mi je housekeeper, kolege su mi dale neke tips and tricks. Sledeće sezone sam postala second receptionist iako nisam imala prethodni trening (devojka pre mene dala otkaz). Tu sam učila u hodu i tu je moja chief receptionist morala da potroši mnogo vremena i živaca obučavajući me. Ok, to nije bilo neposredno po dolasku u kompaniju, već iduće sezone, ali od svih ljudi tamo od nje sam najviše novog naučila.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu? Radila sam pa nisam ni stizala da o tome razmišljam mnogo. Meni je sve to bilo wow jer sam dugo želela da odem na brod i konačno mi se ostvarilo. Uglavnom sam razmišljala o poslu.
Soba je ok, ima frizider i TV (kanali su uglavnom na nemačkom, a i ko stiže da gleda TV), deliš sobu sa jednom osobom, često su me selili, to nisam volela najviše jer si za embarkation day umoran a još moraš da se pakuješ i seliš. Nedostajalo mi je malo da budem sama sa sobom, na brodu si uvek okružen ljudima
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Jesam
Platu nisam ni trošila tokom sezone, tip na kraju svakog kruza svi dele i u proseku je oko 200 evra nedeljno, nekad više, nekad manje. Plus cabin stewards dobijaju mnogo više kao personal tip.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu? Ukoliko su ljudi duže u kompaniji mogu da napreduju. Znam dosta njih koji su iz restorana došli na recepciju. Isto tako znam mnoge koji bi želeli da pređu na recepciju, ali još nisu uspeli. Mali je brod, nije kao okeanski gde postoje mnoge pozicije. Može da se napreduje do Head of department pozicije ili Front deska, ali treba imati i sreće.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Nisam bila na okeancu, ali sam čitala na forumu da ima mnogo žurki i barova za crew. Na rečnom nema, ponekad bude žurka u kuhinji ili restoranu, ali retko.
Uglavnom se uveče ljudi okupe na sun-decku, postoji ogradjen crew area i tamo se priča, pije, puši, nekad svira gitara. Kada imamo overnight uglavnom se izlazi negde i bude ludo.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu. Razni. Uglavnom su iz Rumunije, Madjarske, Slovačke, Bugarske ili iz bivše Juge. I Filipinci koji su tu celu sezonu, mi ostali imamo godišnji svakih mesec i po-dva.
Prošle sezone je pola broda bilo sa Filipina, a pola sa ex-Yu prostora. Ja najviše volim naše ljude, jer mi tamo mnogo nedostaje naš jezik. Koliko sam nekad volela da pričam engleski, toliko sad uživam govoreći i slušajući naše. Inače, ljudi ko ljudi, svakakvi, ali zaista svi ok, ne znam na osnovu čega Viking regrutuje ljude, ali sam tamo upoznala mnogo sjajnih, pametnih i vrednih ljudi.
- Kako biste opisali putnike?
Isto ih ima raznih. Uglavnom su to Amerikanci preko 55 godina, desi se da dodju i mlađi. Od kako sam na recepciji imala sam mnogo više prilike da ih upoznam.
Dolaze da vide Evropu prvi put, proslave godišnjicu ili su već putovali sa Vikingom. Mnogo plate za kruz i imaju visoka očekivanja. Neki su veseli, neki namćorasti, stvarno ih ima raznih.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao? Prve sezone brod je išao rutom Amsterdam-Budimpešta i nakon što sam prešla u laundry jesam stizala da vidim nešto.
Druge sezone (Amsterdam-Bazel) sam morala što više toga da vidim kako bih znala šta da pričam gostima. Ove godine planiram da vidim još više.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Volim Koblenz i Keln. Nisam toliko izlazila koliko bih otišla negde na večeru i pića. Ili sladoled
Opišite dobre strane rada na kruzerima. Dobre strane su to što vidiš zanimljive i drugačije stvari i ljude, otvore ti se vidici i testiraš sebe i svoje granice.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Može biti fizički i psihički naporno, pogotovo za embarkation day.
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto? Bih, svima. Prilika da mrdnu odavde i rade, vide i probaju nove stvari, upoznaju zanimljive ljude. Ukoliko odustanu uvek se mogu vratiti ovde. Neka probaju da ne odustanu kada je teško. Ja sam mnogo puta želela da dam otkaz i vratim se kući, ali nekako na kraju sve bude bolje i bude ti drago što si izdržao.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Neka dobro razmisle koji im posao leži i neka usavršavaju jezike. Na intervjuu i inače kasnije na poslu samo osmeh, osmeh i osmeh.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim? Stalno se usavršavajte. Jezici, destination knowledge, ako radite sa hranom i pićima onda učite o tome. Znanje i rad vam samo mogu pomoći, a i zabavno je učiti nove stvari
Sa srećom svima.
