Korisničko ime: lasmar
Država: Srbija
Spol: M
Kompanija: Princess Cruises Lines
Pozicija: Buffet Steward
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Prethodih godina sam slušao priče o ljudima koji “rade na kruzerima i zarađuju velike pare”, ali sve to mi je izgledalo nedostižno.
Mislio sam trebaju ti nekakve škole, ogromno iskustvo, veza da se zaposliš...Nisam znao ništa o poslu na brodu, apliciranju, agencijama...
Leta 2014. prilikom istraživanja mogućnosti kako otići negde “preko” na internetu, na pamet mi je palo da u Gugl ukucam “rad na brodu”. Prvu stranicu koju mi je Gugl ponudio bila je stranica agencije Safe Cruise. U daljem istraživanju došao sam do ovog foruma i tu je sve počelo.
Dani i noći čitanja postova forumaša, već sam se žestoko primio na celu priču. Sećam se tih dana sam samo razmišljao o tome kako da postanem deo te priče, da i ja zaplovim.
Mnogima sam pričao da sam našao sjajan forum sa pregršt informacija.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Svi mi idemo na kruzere zbog para koje možemo tamo zaraditi a i što je još bitnije uštedeti. Oni koji kažu da idu da bi putovali lažu sami sebe, pogotovo crew pozicije.
Nemaština i nemogućnost da u našim zemljama nađemo posao, zaradimo i uštedimo, nas tera da idemo na kraj sveta u potrazi za boljim.
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Prijavio sam se preko Safe Cruise agencije. Njih sam prve kontaktirao i dobio odgovor.
Imao sam sreću da se javim u pravo vreme, jer su nekih 20ak dana posle mog javljanja organizovali intervju. 4. septembra sam se javio prvi put agenciji, 26. sam već dobio posao.
Osim dugog čekanja na ukrcaj, nemam zamerku za ovu agenciju. Bili su korektni sve vreme i preporučio bih ih svima. Kakvo god mišljenje neko imao, bez agencije je vrlo teško otići na brod.
Sve što se uloži na početku vrati se vrlo brzo.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Prijavio sam se za Princess Cruise Lines jer Safe Cruise posluje jedino sa njima, a na rečne nisam hteo da idem, to me nikad nije privlačilo.
Čitajući forum razmišljao sam o pozicijama, sve mi je to bila nepoznanica. Accomodation je otpao u startu jer sam želeo nešto gde bi imao 1000+ usd.
Bar department je bio prepun ljudi na čekanju pa sam se na kraju ipak odlučio za Buffet Stewarda misleći da ću otići brže. Na kraju sam se ukrcao posle 13 meseci, ali vredelo je.
Pre par dana sam se vratio kući i sve je isto, ništa nisam propustio za tih 6 meseci a dobio sam mnogo.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Intervju za mene je trajao nekih 10ak minuta, a zvanično sam saznao dva dana posle kad su mi poslali mail.
Intervju sam imao u 18h a već u podne sam izašao iz stana u kome sam boravio. Nisam od treme mogao da budem miran u mestu.
Otišao sam u jedan restoran na Novom Beogradu gde sam ručao i uz koje piće čitao gomilu skripti koje sam imao u kesi.
Sve se to pomešalo u glavi i u jednom trenutku, dok sam čekao na red da uđem na intervju, sam samo strpao ono sve natrag u kesu i rekao sebi idem ovako pa šta bude biće.
I srećom sve je prošlo kako treba. Najviše pitanja je bilo opšteg tipa: “Gde vidiš sebe za pet godina?” , “Zašto baš ova kompanija?” , nešto iz safety dela itd.
Uglavnom o hrani jedno, dva pitanja. A ja se slomio da naučim sve ono sa skripte
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Sve ukupno oko 1000 eura sa sve uniformom i sitnicama što su mi trebale za put.
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?Čitajući na forumu teme oko toga šta spakovati za prvi ugovor odlučio sam da ne nosim mnogo stvari, što se ispostavilo kao pravi potez.
Poneo sam jedan srednji kofer i ranac na leđima. Po 15 pari crnih i belih čarapa, 15 bokserica, 4 majice, farmerke, 3 duksa, nešto kozmetike što sam smatrao da mi je potrebno za prvi mesec.
Od elektronike samo telefon i to je to. Sve ostalo sam kupovao tamo. Vratio sam se sa još jednim velikim koferom i ručnom torbom.
Sledeći ugovor ću uraditi isto, možda čak i manje stvari, jer tamo niti imaš gde da staviš mnogo garderobe, niti imaš kad da je nosiš.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Kao i svi, izgubljeno. Kasnije, kad su novi ljudi dolazili, mogao sam na licu da im vidim taj osećaj izgubljenosti
Osećaj straha od nepoznatog i opet nekakvog zadovoljstva što imaš priliku da nešto promeniš u životu, su bili prisutni non stop.
Prvi dan sam naučio kako da dođem od kabine koja je bila na forwardu do crew messa gde sam na radio na aftu. Nisam znao ni gde je laundry, crew bar, često sam promašivao ulaze kada bi hteo negde da odem. Sve je to posle 2,3 nedelje došlo na svoje.
Pored problema sa orijentacijom, prvih nedelja su me ubijali tabani. Kada završim uveče jedva odem do kabine, ujutru sam se budio sa upalom mišića.
Sve je to nestalo odjednom posle par nedelja, posle nisam osećao ništa, kao da nisam ni stajao na nogama ceo dan. Takođe gomila treninga (naravno u vreme pauze), drilova, informacija, izraza...Svi koji odu prvi put prebrode tu početničku fazu brzo, sad kad se setim svega smešno mi. Svaki put kad se u nekom portu vraćam na brod zastanem i pogledam u tu ogromnu gvožđuriju ispred sebe i ne verujem da ja tu živim, radim i vozim se po celom svetu mesecima....danas Engleska, sutra Francuska, prekosutra Španija...
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?Pa šta znam., bili su ok. Nisam ni očekivao neki spektakularan doček, ja sam tu samo još jedna potrošna roba.
Dajning klerk me je odveo da pokupim uniformu, koju su strpali u plastičnu kesu, pokazao mi gde je kabina, gde je crew mess, sve to na brzinu i to je to, ostaješ sam da se snalaziš.
Nisam znao kad se koja uniforma oblači pa sam u početku par puta kad je bio formal obukao regularnu uniformu pa sam išao da se presvlačim...Sve u svemu tako nešto slično sam i očekivao pa me ništa nije moglo iznenaditi.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Kada sam došao, stavili su me da radim u Crew mess, jer sada svakog buffeta koji dođe na prvi ugovor stavljaju prvo neko vreme u Crew mess dok se ne privikne malo na sve pa ga posle šalju dalje. Tu sam bio oko mesec i po dana, pa su me prebacili na Horizon gde sam ostao do kraja ugovora.
Pomogli su mi mnogi ljudi, najviše naši.
Imao sam sreću da imam dobrog supervajzora i sjajan tim sa kojim sam radio. Vrlo brzo sam se uklopio u sve i upoznao dosta ljudi, što mi je kasnije u toku ugovora značilo dosta.
Pomogali su mi vrlo često i bez da sam ih pitao za pomoć. Tako sam se kasnije i ja trudio da pomognem novim ljudima koji su dolazili.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Meni to nije puno smetalo. Tu sam gde sam 6 meseci, moram da se prilagodim. Falile su mi te neke sitne stvari, da prošetam po betonu, da vidim zelenilo.
Zato sam svaki port gde sam imao mogućnosti izlazio pa makar i po pola sata, jer se tada restartujem i punim baterije.
Čak ni mala kabina i deljenje kupatila sa susednom kabinom mi nije smetalo, tu sam da se istuširam i prespavam u čistom, meni je bilo dovoljno.
Naučiš da ceniš svaki minut, ako se dobro organizuješ nema problema.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Zarađivao sam i više nego što sam planirao. Kada sam odlazio na brod računao sam oko 1300,1400 maksimum, a ustvari nijednom nije bilo ispod 1500...išlo je čak do 1800 mesečno, što je za mene bilo i više nego zadovoljavajuće. Više para - više prohteva, pa se i troši, ali sam opet vratio kući sasvim lepu cifru + gomilu stvari na koje sam trošio pare.
Što se mene tiče samo neka se tako nastavi i biće sve kako treba.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?Posle prvog ugovora ne, a za kasnije ako te posluži sreća. Mora mnogo stvari da se poklopi da bi se dokopao promocije.
Najgora stvar za moju poziciju je što posle nas je Junior Waiter, a oni imaju platu kao ja a nekad čak i manje, a razbijaju se u dajningu.
Takođe Junior Waiteri rade isti posao kao i Assistant Waiteri a imaju i do 1000 dolara manje od njih....ali opet je ta pozicija još jedan stepenik koji se mora preći na putu ka napredovanju.
Viđao sam mnoge ljude koji su odbijali promociju iz Buffet Stewarda u Junior Waitera upravo iz navedenih razloga. Videću za dalje šta i kako, ali ne očekujem ništa još, tek sam jedan ugovor odradio. Boriću se pa šta bude.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Kada sam došao pred kraj prošle godine zakačile su me sve te žurke za katolički Božić, pa Nova godina, pa naš pravoslavni Božić, poneki Balkan party....itd, i bilo je zanimljivo, još sam bio svež i sve mi je bilo novo i zanimljivo. Posle je sve to postalo dosadno, nekako se i smanjio broj naših ljudi na brodu a i sve je to počelo da me smara. Najbolje je bilo kad se spontano napravi neka fešta u smoking area, totalno neplanirano. Ali generalno društveni život na brodu mi nije bio zanimljiv koliko sam mislio da će biti.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.Ne volim da generalizujem. Ima svakakvih, i dobrih i loših svih nacija i boje kože. Najviše sam se družio sa našima i latinosima jer su nam nekako najsličniji po mentalitetu.
Ne treba se vezivati za ljude na brodu previše, jer ako se razočaraš u nekoga, pogotovu u tim brodskim uslovima života gde je sve izraženije, može biti katastrofalno.
Uglavnom sam držao distancu sa većinom kolega, jer sam video mnogo puta raznorazne smicalice i saplitanja drugih. To je jedna velika džungla gde moraš da se izboriš da preživiš.
Meni je posao nije bio težak uopšte, više mi je bio monoton, a pojedini ljudi su bili ti koji su mi otežavali život na brodu.
- Kako biste opisali putnike?
Kada smo bili na karipskom moru do aprila ove godine bili su većina američki gosti. Pregojazni penzioneri koji su došli na kruz samo da bi jeli. Toliko gojazne ljude nisam video u životu, od male dece do starih ljudi. Vrlo često sam viđao ljude da ostaju u nekom vrhunskom portu na brodu i ne idu napolje uopšte, nego ceo dan provedu na open decku jedući burgere, pice, sladolede ili unutar Horizon Courta gde pojedu pola linije sa hranom pa naruče diet coke, misleći da će sa tom šećernom vodom rešiti svoj problem. Ja razumem da su ljudi platili za sve to ali da 24h misliš o hrani, da sa Horizon Courta odeš u neki dajning na večeru pa se onda opet vratiš gore na još, meni nikad neće biti jasno.
Dosta njih se vozi u kolicima ili na onim trotinetima. Ima tu dosta ljudi koji stvarno zbog neke bolesti ne mogu da se kreću, ali dosta njih to koristi iz lenjosti.
Doveze se do stola i skoči kao mladić od 20 godina. Baš sam pričao sa jednim kolegom o tome, kod nas babe i dede ili su vitalni još i kreću se ili padnu u krevet i tu završe.
Ovi se vozikaju na raznoraznim spravama, vuku nekakva kolica sa kiseonikom sa sobom. Sve su to posledice nezdravog načina života koji oni vode, nekad mi je bilo jako teško sve to gledati.
Da se razumemo, imalo je jako dobrih i finih ljudi sa koje mi je bilo čast da ih poslužim i učinim nešto za njih.
Kasnije kad smo uradili krosing u Evropu većina su bili Britanci, koji su kulturniji od ovih preko okeana ali opet nadmeni i puni sebe. Amerikancima samo daj da jedu i piju i to je to, a Britanci vole da vide servis, piju dosta više vina i piva uz obrok... Kao što ameri se deru od ice tea i limunade ovi okupiraju coffe station i napadnu čajeve i kafe. Ne mogu da verujem da neko toliko čaja dnevno može da popije. Sve se to pregura nekako kad posle kruza legne lova.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?Jesam, izašao sam u svakom portu gde smo bili pa makar i na pola sata-sat. Imali smo jednom po kruzu day off tj počinjali smo u 15h smenu, takođe smo mogli i da tražimo ako hoćemo taj day off što nam sleduje u nekom određenom portu par dana pre pa se želja uglavnom ispuni. Nekad je drill znao da pokvari malo taj day off jer pre 11 tj kraja drilla ne može napolje.
Ja sam praktikovao kad imam day off da izađem rano ujutru čim se otvori gangway 7,8h i budem do 14.30, iskoristim vreme maksimalno.
Žrtvovao sam san dosta puta, ali gde sam sve bio, i šta sve video i doživeo, ne žalim. Jedino mi je krivo što sam se uspavao kad smo jedini put bili na Jamajci u Ocho Riosu, nisam čuo sat na vreme pa sam bio napolju samo malo jače od sat vremena.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Ne mogu da se odlučim....majke mi.
Na karipskom moru svako to ostrvo je bilo posebno na svoj način. St Maarten, St Thomas, Curacao, Grand Turk, Antigua & Barbuda, Aruba...najveći pečat su mi ostavili Barbados i Roatan u Hondurasu....kakve su to plaže, ja i sada gledam slike odatle i ne verujem gde sam bio.
Što se Evrope tiče, osim home porta Southamptona gde sam obožavao da izađem, jako mi su mi se svideli Vigo i Barselona, Đenova, Marsej, Tenerife i Las Palmas na Kanarskim ostrvima....ma ima previše mesta gde sam uživao kada sam izlazio.
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Odlična zarada u poređenju sa našim zemljama, mogućnost uštede velikog dela te zarade...ne razmišljaš o hrani, računima, da li ćeš sebi ili tvojima moći da priuštiš šta si želeo.
Vidiš pregršt jako lepih mesta o kojima mnogi samo maštaju. Upoznaš dosta dobrih ljudi sa kojima postaneš jako blizak...Vidiš koliko si ustvari izdržljiv, i da iako misliš da ne možeš više ustvari možeš itekako. Mogućnost da iskočiš malo iz svakodnevne monotonije života na Balkanu i osetiš se opet živim. Radiš kao konj ali bar znaš za šta.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Svakodnevni rad 12h, svaki dan se budiš i znaš da moraš i danas da guliš ceo dan.
Kratke pauze, često loša hrana, bespotrebni pritisak od pretpostavljenih, mnogo nepravde na sve strane...
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?Da, definitivno. Pogotovu onima koji nemaju još zasnovanu porodicu kod kuće.
Probajte, u svakom momentu možete otići do crew offica i reći ja hoću kući ovo nije za mene, niko vam neće reći ne može.
Nikada se ne zna koji putevi će vam se sve otvoriti i koje mogućnosti pružiti. Tapkanje u mestu ne donosi ništa dobro.
Sada kada sam se vratio sa ugovora zatekao sam potpuno istu situaciju u svom orkuženju, gomila ljudi bez ideje, volje, cilja i para. Ništa nisam propustio a dobio sam dosta.
Na kraju i da ne uspem u budućnosti, probao sam. Isto savetujem i vama koji se lomite ići ili ne.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Ako ste u mogućnosti i imate vremena, pokušajte da se dokopate što bolje pozicije.
Ne kažem da treba bežati od bara ili restorana, daleko od toga, ali svi treba da gledamo da olakšamo sebi život tamo daleko...Ako ne, ne plašite se ni naših uobičajenih pozicija, nego samo napred. Jednostavno preseci idem i to je to.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?Mislim da sam gore manje više rekao to što sam imao.
Trenutno čekam sledeću rotaciju pa kad napunim malo baterije vreme je za naredni ugovor.
Šta god koga zanima pitajte, rado ću odgovoriti. Ćeraćemo se još, to je najmanje što možemo!
