Korisničko ime: Vučko
Država: Crna Gora/Srbija
Spol: M
Kompanija: Celebrity Cruises
Pozicija: Snack Attendant
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Prvi put sam čuo još pre 7-8 godina kada mi je par drugova otišlo, još tad mi se svidela ideja ali nisam nešto bio zagrejan za to, a i oni su mi pričali kako je tamo, tako da sam imao osećaj kao da sam već bio.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Pre svega, nestalan posao ovde kući, znači sve na određeno, ništa dugoročno a opet mala plata. Traži posao u Srbiji, u Crnoj Gori, ma ništa,i to sa sve završenim master studijama. Onda mi je došlo na ideju da bih mogao na brod, da odradim jedan ugovor, sakupim neke pare i pokušam opet ovde da nađem nešto za stalno. A ako budem zadovoljan, i da se vratim na brod i odradim još koji ugovor, što da ne.
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Prvo sam aplicirao preko Employment-a, i Siniša me zove odmah sutra dan, kaže idi u naše predstavništvo u Subotici (jer tu živim) na razgovor i Marlin test, naša koleginica će ti objasniti šta i kako. i najvažnija stvar: “koji pasoš imaš? “pa srpski” rekoh, kaže on” ako možeš pravi neki drugi jer si sa srpskim ograničen na jednu ipo kompaniju” (tada je i počela ona zabrana za Srbe na Rojalu, za Makedonce i Bosance je došla kasnije) i tu ja naprvim crnogorski jer sam rođen tamo.
Posle sam poslao prijavu i za Kouzon, koji su me kasnije zvali ali ponudili bržu (to sam tad mislio) varijantu.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Prvo da naglasim da idem na brod prvi put i pojma nemam ni ovom forumu niti o pozicijama na brodu, tek posle sam pošeo da čačkam i čitam ovaj forum. Drugovi su mi osamo rekli, konobar, tako ćeš najbrže da odeš. Dobro, rekoh, imam neko iskustvo u konobarisanju, engleski mi je dobar, nauče se pitanja za intervju i idemo. U Employmentu su mi rekli možeš kao bar waiter, ima i obuka, ali intervju tek za 4 meseca. Dva dana posle toga se javljaju iz Kouzona, možeš na Rojal kako snack att, pošto nisi radio na brodu pre, to ti je konobarisanje klasično,brzo ćeš da napreduješ bla bla…(ali avaj,nisam znao kakva je to pozicija uopšte) i intervju za 20 dana u Skoplju,ukrcaj posle toga za mesec dana. Odlično, pomislih, to mi je bolja varijanta, pošto mi se išlo što pre i mislim da sam se tu prevario jer bi možda brže otišao preko EP jer sam preko Kouzona čekao toliko da sam na brod skoro i zaboravio.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Intervju je trajao bukvalno 10 minuta, i bio sam predzadnji, mislim, i vidim da je regruterki već dosadilo da ponavlja ista pitanja tako da ga je zbrzala maksimalno. Predstavi se, gde si radio, koja jela znaš, koje vino bi preporučio uz to i to jelo…
Da sam prošao saznao sam posle dva dana, sad kad gledam iz ove perspektive bio sam srećan ko malo dete! Ej čoveče pa idem na brod! Ali to je splasnulo posle jer sam na brod čekao punih godinu dana, zašto i kako , ni sam ne znam, niti su mi iz agencije rekli zašto, a o ovima na brodu da i ne pričam.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Kad sam sve stavio na papir,I vizu i lekarski , putovanja, kartu, proviziju agenciji( koju inače majstorski provuku kao troškove organizacije puta, kao oni su mi kupili kartu pa neke takse za ukrcaj pa ovo pa ono…) iznelo me je nekih 1100 eura.
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom? Kad sam prošao intervju, pošeo sam intenzivnije da pratim forum i tu pokupio uglavnom šta bi trebalo da nosim, i na kraju nisam ni imao preveliki prtljag, samo dve srednje torbe. Veša najviše, i kozmetike, nekih lekova koje sam sve podelio, nisu mi ni trebali. A i dosta sam putovao, istina ne na ovoliko dugo, pa sam otprilike imao ideju šta bi trebalo da ponesem.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Pogubljen, ali nisam bio ni svestan gde sam došao, kako se funkcioniše na brodu, nisam mogao da pogodim kabinu jedno 7 dana, gore na lidu nemam pojma šta je starboard, šta portside, gde je galley, zaboravio svaki put ključ u kabini, pa zovi guest relations da pošalju nekog (jedna naša je radila tamo, pa je ubrzala to) Nisam ni znao da postoji open deck za posadu jedno mesec dana, znači gubljenje maksimalno!
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?Ništa specijalno, kada dođete na brod, nema tamo niko vremena da Vam poželi dobrodošlicu, to je jednostavno mašina koja radi 24h dnevno, i vaša je stvar koliko ćete brzo da se prilagodite. i verujte,što se brže prilagodite i shvatite gde ste i zašto ste tu, biće Vam lakše. Nije da sad nešto pametujem, jer meni je bilo potpuno suprotno od toga, tako da pričam iz ličnog iskustva.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Da, zemljaci! Restoran menadžer iz Srbije, Maitre d’ iz Makedonije, Headwaiter takođe Makedonac, i u samom Restoran departmentu puno naših ljudi koji su bili spremni da ti pomognu i upute u sve, pogotovo kao nekom ko je prvi put na brodu.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Nije mi to predstavljao problem u početku , jer mi je bio prvi put a i brod je stvarno veliki a drugo ja sam imao dobar raspored pa sam mogao svaki dan dan da izađem napolje po 3-4 sata, pogotovo u Evropi, gde nisam promašio nijedan port. E tek negde posle 6 meseci je počela ta sva ograničenost da me guši i smeta, i jedva sam čekao da završim ugovor.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Iskreno,ne. Mislim, jesam zaradio ali ne toliko koliko sam očekivao, i to mi je bilo jasno odmah kad mi je legla prva plata, ali rekoh sad kad sam tu ostajem do kraja.
Niti sam se bahatio, trošio jesam, ali ne kao ostali, mada su oni imali i veću platu od mene. Svaki izlazak s broda košta, hteo to ili ne, a ja sam hteo da vidim što više jer mi je prvi ugovor i ko zna kad ću opet doći tamo.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?Postoji, ako si dovoljno uporan da hoćeš tu promociju, i može daleko daleko da se dogura,ako je to nešto naravno čime želiš da se baviš. Postoji mogućnost i da se promeni department, što je meni posebno interesantno , ako uopšte odem na taj drugi ugovor.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
To je jedna od boljih stvari na brodu, samo ako se ne pretera,kao moj cimer i ja. Ali imate raznih dešavanja, od toga da samo siđete na pivo i pljugu u crewbar, ili odete u staf bar, svaku ali svaku noć ćete naći naše ljude da piju, to je nešto neverovatno! Malo malo pa se organizuju žurke na deck 16, ili jednostavno pijanke po kabinama. Mislim većina toga se svodi na alkohol ali jbg to je život na brodu. Ima i teretana, sony, stoni tenis, bilijar itd itd…
Da vam sad ne pišem o drugim stvarima…
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.Uff, pa ima ih raznih. Od onih koji su tu stvarno da bi zaradili i izdržavali svoje porodice, pa bračnih parova, pa preko onih koji kući imaju porodicu,kuću,auto, psa, mačku a na brodu opalaa…(to uđe u krv, ako si na višoj poziciji i imaš privilegija na brodu, plus dobro zarađuješ, plus putuješ svetom) pa do onih koji jednostavno tako žive i kad prestanu jednog dana da plove, neće znati šta sa sobom. Ovi Filipinci, Indonežani, Indijci koliko su mi pričali kakvi su im uslovi života (za Jamajčane sam se sam uverio u Falmouth-u nesretnom) jasno mi je zašto ih je toliko na brodu.
- Kako biste opisali putnike?
Stvarno sam se nagledao raznih nacija, od Japanaca, Meskikanaca, Arapa,Australijanaca,Indijaca… itd, dobro Ameri i Evropljani standardno. U suštini , 90 posto njih je došlo na odmor i tako se i ponašaju, ja stvarno nisam imao nekih konflikata sa njima, dosta njih je raspoloženo za šalu i priču, Amerikanci bi blebetali po čitav dan s vama. Britanci su toliko nadmeni da je to neverovatno, kao da su bogotac. Najveća gospoda za mene su Francuski Kanađani, i dobro su i tipovali. i kada ih pitate: vi ste Kanađani? No, sir, we are French Canadians, to uvek naglase. Naučite dosta i o mentalitetu ljudi, recimo Latinosi se deru non stop, naprave haos dok jedu,uvek ih po 15 za stolom, pogotovo Meksikanci. i onda dodje četvoro Holanđana i živi se ne čuju. Bilo mi je zanimljivo da pričam s gostima, svašta se čuje.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?Jesam li?!
sve sam ih obišao po više puta, onoliko koliko se imalo vremena. Skandinavija, Britanija, ST Peterzburg ,Francuska i gore i dole Nemačka,Rostok, Mediteran,Izrael… Jedino mi krivo što nisam bio u Dablinu, zato što Irci ne puštaju non-EU pasoše bez pomorske knjižice.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Kopenhagen, sutra bih se preselio tamo! St Peterzburg, ogroman grad u pm! Barselona, Majorka. Malaga me oduševila, stvarno prelep grad! Mesina, imate osećaj kao da ste u “Kum”-u
Lisabon, totalna ludnica od grada! sve vrvi ko u košnici! Ima ih dosta… Karibi su isto lepi , mada osim plaža na Haitiju i u Meskiku i crkve u St. Martinu , ja nisam bio specijalno oduševljen, drago mi je naravno sto sam video i prošao.
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Proputujete svet, upoznate razne ljude, nacije, kulture, dobijete priliku da unapredite sebe u tom poslu ako želite naravno da nastavite da se bavite time, vidite koliko ste izdržljivi i u psihičkom i u fizičkom smislu, to važi kad idete prvi put, kad nastavite da plovite,drugi treći ugovor onda je sve drugačije…
Steknete prijatelje iz naših i iz raznih zemalja. Shvatite da mi na Balkanu i nismo toliko zatucani i nazadni nego vas situacija tera da bežite odavde da bi zaradila neke pristojne pare i zapitate se zašto je to tako… (jer ništa nisu pametniji ni bolji ni Amerikanci,ni Britanci ni Nemci ni Holanđani itd…) i da zaradite pare! ovo možete da stavite i na prvom mestu, pa onda sve ostalo, kako hoćete.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Osim toga da postanete hronično umorni i neispavani, o tome neću da pričam, shvatite da je to mašina koja vas melje i koju ne zanima apsolutno da li ste bolesni, da li vas boli ovo ili ono, nego samo da se posao odradi! i onda i vi sami postanete mašina, jer gledao sam ljude koji rade godinama i koje ne interesuje da izađu napolje već samo posle posla odu da spavaju i onda ponovo na posao, što je meni bilo nezamislivo!
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?Da! ako ste dovoljno mladi pičite!!! Preporučio bih ga kao iskustvo i ako se neko prepozna u tome zašto da ne, kao novu karijeru. Jer raditi na brodu je posebna stvar, a to shvatite tek kad se vratite kući, pa vam malo dođe do mozga gde ste bili,šta se obišli, kako ste živeli i radili.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Savet je da se dobroooo raspitaju o pozicijama na brodu , budu uporni i strpljivi i ne odustaju! O načinu prijavljivanja i odlasku na brod jer ovde već sve napisano do najstitnijih detalja! Ja sam otišao posle 13 meseci čekanja i nisam se pokajao!
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?Take a chance, be a man!!!
P.S. Ovo sam pročitao davno i zapamtio, kad sam prvi put ušao na forum i krenuo da čitam ova iskustva ljudi i čekao kad ću i ja ovo da ispunjavam.
