Author Topic: PoisonAngel, Asstistant Waitress, Carnival  (Read 1742 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline PoisonAngel

  • Cruise Ship Veteran
  • Registered
  • *
  • Posts: 6
    • View Profile
PoisonAngel, Asstistant Waitress, Carnival
« on: 04/February/2017 »
Korisničko ime: PoisonAngel
Država: Srbija
Spol: Zensko
Kompanija: Carnival
Pozicija: Asstistant Waitress


Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
Jos pre deset godina drugarica mi je predlagala da se raspitamo o poslu na brodu u nekim od agencija u Beogradu. Tada kao i sada mnogi su nam preporucili Sea Agency.
Otisle smo na informativni razgovor sa gosp. Dejanom koji nam je ispricao lepu pricicu ali na nase pitanje da li postoji mogucnost da odemo na isti brod on je rekao NE, sto je tada uticalo na nasu odluku te smo odustale.
Nije postojalo linkovanje, rodbine, prijatelj i cega god sve kao sto je danas. Nazalost bilo smo mlade i nismo se usudile da tada odemo.
Nakon deset godina kada sam opet otisla kod Dejana ladno me je prepoznao i rekao "do sad si mogla da imas svoj brod da si onomad otisla" hahaha, sto nije da je istina, ali bio je u pravu.

  • Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Prvenstveno pare kao i sve druge, drzava nam propada sve vise, plate su sve manje a troskovi sve veci. S obzirom da se moze ustedeti i resiti dosta stvari/problema kod kuce, mozes sebi priustiti mnogo toga za cim si "balavio" godinama, a i videti mesta o kojima si samo sanjao.

Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Sea Agency vec sam je spomenula jer su mi je preporucili, tu sam se mesecima razvlacila sa kojekakvim papirima i ucenjem za bar konobara pa nas je kasnije Dejan sve prosledio Sinisi iz Employment Power koji je odlucivao ko ce i na koji intervju da ide.

  • Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Carnival, zato sto je najopustenija kompanija, zato sto mozes da se linkujes i zato sto su najpopularniji. Prijavila sam se za bar konobara ali mi Sinisa iz Employment Power nije dao tu poziciju te mi je ponudio Asst. Waiter sto sam i prihvatila. Da sam znala ono sto danas znam, nikada ne bih pristala.

Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Ne mogu tacno da se setim ali interview je trajao mozda nekih 10 minuta i saznala sam da sam prosla nakon dva dana kada sam dobila email od agencije.

  • Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Jako mnogo novca sam potrosila na pripremu. Oko 1.200 troskovi avio karte + Medical + Viza. Pored toga sam imala jos gomilu sitnih troskova koji su se itekako nakupili sto je povecalo cifru. Da ne spominjem kofer i stvari sto je podiglo cifru na 1.500eura.

Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
Svuda sam citala preporuke da ne treba nositi previse stvari, sto u sustini za prvi ugovor su ljudi i u pravu, ali samo za prvi. Otisla sam sa jednim koferom i rancem na ledjima a vratila sam se sa tri kofera i dva ranca :) Ponela sam sve stvari za licnu higijenu koje mogu da me obezbede za barem dva meseca dok se ne upoznam sa tim nacinom zivota, portovima itd. Najbitnije mi je bio laptop i ext. hard pun filmova, serija za opustanje. Sto se tice odece gomilu donjeg vesa i crnih carapa  oT par majica, dva sorca, farmerke i dva duksa.

  • Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Kao da sam pala sa marsa, ili sam sletela na mars... to je osecaj koji se ne moze opisati niti docarati. Pola stvari se i ne secam koliko sam bila pogubljena. Ulazimo unutra kroz neki kao ogroman magacin, te nas skeniraju, pretresaju, slikaju, ne znam ni ja vise sta, ako si ostao poslednji nadrljao si jer ne znas na koju stranu su ostali otisli. Onda sedis sa gomilom ljudi u nekom prostoru gde ti daju da popunjavas papire (u CTC), gledas onaj ugovor, milion potpisa moras dati a nemas vremena ni citati, da su ti napisali da radis za DZ ceo ugovor ti bi potpisao jer ne znas gde se nalazis. Daju ti kljuc od kabine sa brojem na kovertici, aha vazi, divno a gde je to!? Ides okolo i juris ljude da ti pomognu da nadjes kabinu da ostavis stvari. Kad je konacno nadjes onda treba da se vratis pa da preuzmes uniformu, da te vodaju po brodu i objasnjavaju gde je sta, bozeeeee, kakvo ludilo. Slikas redom delove broda da bi nasao put nazad do kabine, a oni zatvore watertight door hahahaha, ajd sad, gde sad i tako danima u krug. Radis i spavas, nije ti dobro jer se brod ljulja, budes mrtav umoran, bolestan, tovare te tabletama za morsku bolest posle koje ne mozes da stojis, samo sanjas o kabini i krevetu svaki slobodan minut. Ma ne treba ti ni cigareta ni kafa, nista. I to potraje nekih mesec dana najvise. Kada se naviknes na sve, upoznas brod, naviknes se na ljuljanje i onda si spreman za crew bar, smoking area, izlazenje napolje i konacno uzivanje.

Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Pa ne kompanije toliko koliko kolege. Doduse Asst. Maitre D. nas je pokusao uvesti u posao i objasniti gde sta i kako ali smo ga mi bledo gledali i nismo imali pojma gde smo i sta treba da radimo.

  • Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Imali smo jednu divnu Indijku koja nas je sve naucila, pomagala nam i zaista bila tu za sve sto nam je bilo potrebno, ona nam je bila kao mama posto smo bile dve nove iz Srbije i ona u Staff Mess-u.

Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?
To mi nije predstavljalo problem, cimerka mi je bila nasa devojka i to mi je bilo bitno. Nedostajao mi je prozor i svez vazduh. Samoca i slobodan dan. Ali naviknes se na sve vrlo brzo.

  • Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Kad dodjes na tu poziciju i radis na mestu gde nema tipsa zadovoljan si. Medjutim kada te prebace recimo u Room Service i osetis vece pare putem tipsa, svaka promena te smori. Znali su da me drze u Staff messu mesec dana pa onda mesec dana Room Service, pa opet dole mesec dana pa opet gore mesec dana... Nakon cega izgubis nekako i volju za radom, jeste lakse ali nema dodatnih para. Ali dobro bila sam zadovoljna novcem koji sam sakupila zahvaljujuci tipsu i kupila sam sebi mnogo stvari o kojima sam sanjala.

Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Naravno da postoji ali moras biti veoma mudar. Ne smes potegnuti previse jer ces vrlo brzo prsnuti, jer kada vide da mozes dosta da potegnes onda ce da tebe ocekuju vise i jos vise, dok ce drugi mamagajisati za iste pare a do promocije se moze doci ali ne bas lako. Moras biti dobar radnik ali da ne preterujes. Nema svadje, ne smes puno da se bunis ali moras imati svoj stav.

  • Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Razlicito je od broda do broda. Ja imam dva ugovora iza sebe ali reci cu da je ok, doduse na drugom brodu je bilo mnogo bolje, bilo je mnogo nasih, bilo je mnogo aktivnosti svakog meseca jer su se bas trudili da imamo dosta zabave.

Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.
Kao i svuda imas dobrih i losih kolega. Ja sam licno imala jako puno problema sa Ukrajincima i Filipincima. Jako su cudni ljudi i ne znas vise kako da se postavis i kako da se ponasas prema njima jer nikako ne valja.

  • Kako biste opisali putnike?
Putnici, gosti kao i svaki drugi, bilo je mnogo divnih gostiju ali bilo je i onih koji su se jako lose ponasali prema ljudima koji ih usluzuju. Sva sreca pa ih nije mnogo i sto se kaze "samo da prodje ovaj kruz" i to je to, idemo dalje.

Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
U zavisnosti od rasporeda, desavalo mi se da sam zaglavila dva meseca u smeni od 6 ujutru do 6 popodne sa dva sata brejka. Prosto je bilo nemoguce izaci, osim u Meksiku gde smo ostajali do 22h pa eto to neko vreme nakon posla uspevala sam da izadjem. Inace ostatak ugovora sam imala vremena, ne nesto posebno puno ali bolje ista nego nista.

  • Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Half Moon Cay ostrvo definitivno najlepse mesto gde sam bila na prvom ugovoru. Na drugom Palma de Mallorca i Bermuda.

Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Vidis ono sto nikad u zivotu ne bi video osim na televizoru. Uzivas u prelepim predelima o kojima ljudi samo sanjaju jer za ceo zivot nece moci da posete ta mesta koje ti posetis za jedan ugovor. Imas para da sednes za komp i narucis sa Amazon-a sve sto ti srce pozeli, tehnika, telefoni, sta god. Ne razmisljas o racunima, hrani... Ako ne pusis i ne pijes vratices se kuci sa lepom cifrom i uzivaces dva meseca na odmoru gde ces moci da kupis dobar auto i imati uvek pun rezervoar goriva, gde ces kupiti sve sto pozelis bez gledanja na cenu i razmisljanja da li ces imati dovoljno da prezivis do sledece plate.

  • Opišite loše strane posla na kruzerima.
U zavisnosti od Departmenta i pozicija. U mom poslu strada zdravlje... stopala, kolena, kicma, rame... Nemas ni jedan slobodan dan osim ako ne dobijes medical off. Na nekim brodovima hrana je uzasna jer su kuvari sve sami Indijci i ne mare bas puno za Evropljane. Ali gojis se od svega, imas utisak da te i voda goji, sva hrana je GMO, ni jedno meso nema ukus osim piletine, a i ona nekad ima uzasan miris. Nema prozora ni cistog vazduha, ako nisi pusac ne znas ni kakvo je vreme napolju a kamoli da osetis vazduh. Kad imas slobodno vreme obavezno ti uvale neki trening ili miting... ili drill.. Drill-ovi su jako smarajuca stvar ako imas kratke kruzeve. Da ne spominjem i General drill izmedju tj. u toku kruza i to nekako uvek u nekom lepom portu kad ti imas vremena a ne mozes da izadjes napolje dok se ne zavrsi. Special Cleaning gde ostajes prekovremeno ko zna koliko sati, sto ti niko i ne plati niti ti te sate vrati.

Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
Da, uvek! Nemojte da vas plase lose strane, u svakom poslu ih imate. Gledajte pozitivno, to je jedno ogromno iskustvo i verujte mi jako ce vas promeniti, na bolje po vas. Vraticete se kuci kao druga osoba jer vi sto dozivite za sest, sedam meseci na brodu, niko nece za sest, sedam godina kod kuce.

  • Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Dobro razmislite sta zelite i drzite se toga, ne dozvolite niko da vas ubedi u suprotno i ne dozvolite da vam iko "uvali" poziciju koju ne zelite, ne verujte pricama da se posao lako menja jer to nije istina. I po mogucnosti ne prihvatajte posao Asst. Waiter-a osim ako zaista volite posao restoranskog konobara i imate cilj da dostignete poziciju glavnog konobara. Jer koliko god da imate kod kuce iskustva to vam ne vredi, morate poceti od najnize pozicije koja traje citav ugovor, pa mozda i dva u zavisnosti od menadzmenta.

Želite li dodati nešto što smatrate važnim?
Na brodu imate sve, ali ce vam faliti neke glupe sitnice koje ce vam biti velike. Uhvatice vas nostalgija za kucom, odlepicete dok ne zavrsite ugovor i juriti kuci, a kada stignete... trebace vam svega par dana da pozelite da se vratite nazad. Jer zivot kod kuce je jako komplikovan u odnosu na zivot na brodu.

Zelim svima da probate taj nacin zivota, da uspete i da budete uspesni.
Takodje najvise vam zelim ono sto je nama najbitnije, mirno more.