Korisničko ime: MissPhoenix88
Država: Srbija
Spol: F
Kompanija: Starboard Cruise Services
Pozicija: Retail sales associate
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Pre jedno sedam, osam godina drugar iz detinjstva mi je iz za*ebancije predlozio da idemo on i ja na brod. Njemu los engleski, kaze on “ti me naucis da pricam, ja odem da masiram babe, a tebe cemo da uguramo vec negde”
Ja na pola studija, mislim se burazeru ako sad odem, ne zavrsi’ ja ovo nikad, a realno niti sam imala para, niti sam imala od koga da pozajmim.
Elem, otpisem ja to u startu. Proslo je par godina, ja gulim poslednji ispit, zivim u ruzicastom svetu i mislim naci cu neki posao u struci, jbt pa samo mene cekaju da diplomiram
Naletela sam na neke slike na fb-u, drugarica iz doma otisla na Princess kao bar waitress i ja kad sam videla slike… Leleee… Secam se da je radila neki world cruise, from Sidney to Sidney :O
OPA, ugnezdi se meni crv u malom mozgu i nece napolje i to ti je. Ustajem i lezem s mislju da ja moram da izburgijam da odem na brod.
Pocnem da guglam, nadjem ovaj forum i krenem da listam. Ovde sam Boga Oca procitala, toliko sam se navukla na celu pricu da sam sate i sate provodila citajuci.
Kontam, ‘ajde debilu bar daj poslednji ispit i odradi diplomski, pa posle idi u pm ako ‘oces. Secam se da sam lepila podsetnike svuda oko radnog stola gde sam ucila, tipa “NEMA INTERNETA DOK NE NAUCIS”, “UCI KRAVO, NE MOZE NA FORUM”. Samomotivacija
Eto, prica drugara, slike drugarice i ovaj forum
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
U najvecoj meri zelja da vidim malo sveta izvan granica lepe mi zemlje. Nisam ranije putovala skoro uopste, a uvek sam se osecala kao da hocu iz koze da iskocim jer sam prisiljena da budem tu gde jesam. A i bas sam htela da vidim jesam li sposobna da se odvojim od porodice, kuce, sigurne zone. Ono, drugi otisli, pa nisu pocrkali, aj necu ni ja
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Agencija RIV iz Kopera. Jedini razlog sto sam otisla preko njih je to sto je datum intervjua bio najblizi, a meni se bas zurilo da odem. Poslala CV dan pre isteka roka, odmah su mi se javili sa svim informacijama sta dalje i tako je i pocela cela prica. Ispostavila se kao bas korektna saradnja. Msm, malo lazem, malo se foliram, bar sam engleski pricala k’o maternji i eto, odo’ ja preko RIVa
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Starboard Cruise Services, Retail Sales Associate.
Da ne tupim opet, ista prica kao u prethodnom pitanju: intervju je vremenski bio najblizi, ja il’ da odem il’ da crknem, a razmatrala sam pre toga neku poziciju u baru, samo sto je sudeci prema ovima iz SAFE CRUIS-a moralo podosta da se ceka. Cak sam i strebala iz skripti za bar, al’ datum nisam mogla da docekam pa da sam jos tolika. Kazu strpljen, spasen. E tu treba imati u vidu i mentalni sklop stvora kao sto sam ja IDI RADI, MRTVO PUVALO, PUTUJ, SAD IL’ NIKAD, evo srusio se svet ako ne odes SAD SAD SAAAAD!!!
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Intervju je bio u Ljubljnai i trajao je celi boziji dan. Igrice, radionice, glumatanje, mnogo ukrucenih osmeha od kojih te i mali mozak boli a ne samo vilica. Smorila sam Grega, regrutera, jer sam JA postavljala pitanja kao da nema sutra. Msm se, e ako ces da p*cas ti nas, moramo i mi malo tebe, bas da vidim kad ce taj blazeni smesak da ti predje u HA, HA, ODLICNO PITANJE, AJDE SAD JELENA (zena iz agencije koja je bila prisutna) DRZI JE ZA USTA!!! Proslo i to nekako, a on mi je natuknuo kao da sam prosla kad smo na kraju imali razgovor jedan na jedan. Zvanicni odgovor sam dobila cetiri dana nakon intervjua.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
E ovako:
• 60e put u Sloveniju (dali agenciji)
• 150e za “troskove administracije” (opet agenciji)
• 170$ za US vizu
• 250e za lekarski
• 50e za autobusku kartu do Venecije, gde mi je bio ukrcaj
• 120e za hotel
• Oko 100e za odlaske do BG-a na preliminarni intervju i neke kasnije sastanke koje smo imali sa Jelenom
• Oko 50e za neke osnovne potrepstine (nesto kozmetike, uniforma)
• Oko 500e koje sam ponela sa sobom (ispostavilo se previse)
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?U principu sam ponela vecinu onoga sto mi je trebalo. Najvise informacija o tome sta poneti nasla sam ovde na forumu. Ponela sam nesto letnje i nesto zimske garderobe, sto se ispostavilo kao prava odluka, ostali smo u Evropi do sredine novembra, mnooogo je bilo hladno… U par navrata nismo mogli da isplovimo iz Venecije zbog loseg vremena. Takodje sam ponela nesto kozmetike, nisam znala sta da ocekujem tamo gde idem, a ima par brendova koje sam navikla da koristim, pa zato i ponela rezervu. Uglavnom, ponela sam malo stvari, koferi su mi bili poluprazni, ali zato nisam morala nista da bacim pre povratka kuci, a u medjuvremenu sam kupila Boga oca, sto za sebe, sto za moje kod kuce.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Kad sam stigla u luku i videla brod ispred sebe, moj prvi utisak je bio malo razocaravajuc. Zamisljala sam neko cudoviste od broda, visoko, veliko, da mu ne vidis ni rep ni kraj, kad ono… Splendour. Sada kad ga vidim u nekoj luci, pod drugim imenom i drugacijeg izgleda, obuzme me neka nostalgija i tuga, jer sam tamo dozivela najgore i najbolje trenutke u zivotu, upoznala mnostvo ljudi, sprijateljila se sa masom ljudi sa nasih prostora, ostajala do zore na backdecku uz nasu muziku, igrala kolo u crew baru.
Prvih par dana nisam znala da l’ sam posla il’ sam dosla. Redovno sam prolazila pored svoje kabine trazeci je, kad bi I95 bio zatvoren zbog gangway-a, koristili smo takozvanu route 66… Jao mati moja, to cudo sa mnostvom hodnika i vrata toliko mi je islo na nerve dok se jednom pripita nisam vracala iz crew bara i ubola i hodnike i sva vrata i kabinu iz prve Konfuzno je sve bilo u prve dve nedelje, nisam bila umorna, cak nisam ni mogla da spavam od silne zelje da se sto pre prilagodim, da sve naucim.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?I ne mnogo. Ubace te u masinu cim stignes, sto je ok, dosao si tamo da radis, jbg, nece da te miluju i da ti tepaju. Odrede ti buddy-ja, to je clan tima, i taj neko te vuklja po brodu, pokazuje ti gde ti je emergency i muster station, gde je crew i staff mess, gde je smoking area i tako te tehnikalije. Bilo je ok, dok buddy ne pomisli da si retard i krene da te prati u stopu. Evo, znaci, bas sam posla da skocim overboard, ne moras i tamo sa mnom. Osim ako neces prvi. Kompanija se vise trudila da mi stavi do znanja da je njihov princip brake it or make it, a ja tvrdoglava k’o mazga, koliko god da mi je u momentima bilo tesko, nisam trazila niciju pomoc, niti sam je ocekivala, iako sam zbog toga dobijala banana kol’ko neces od menadzera. To je situacija u okviru moje kompanije, ali smo kao koncesionar na Royalu, a Royal…Smeeeej se smeeeej, uvek se smeeeej
Imali smo neku Juznoafrikanku za HR manager-a, jao zivote koliki je to smor od zene. Prvih par nedelja kad god bi me videla, zapela k’o mutava na mene SMILEEE BELLA, THIS IS A HAPPY SHIP, SMILE, SMILE, SMILE, LIFE IS BEAUTIFUL, ARE WE HAPPY, SPLENDOUR TEAM??? I tako u nedogled, zvala me Bella do kraja ugovora i stalno mi dolazila u radnju, smorila Boga u meni. Sam osecaj da sam dobrodosla tu gde jesam napravilo je mnostvo ljudi koje sam sretala svakodnevno, kompanija i ne toliko.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Iskreno, tim mi se nije svidjao kad sam dosla. Svi u zurbi, ne *ebu te ni dva posto, ti ne znas sta da radis i onda pocnes da posmatras njih i krenes da radis sto i svi dok ne udjes u rutinu, pa pocnes malo i da mislis kad, sta, kako i gde treba. Posto sam jurcala i pomagala svima, radeci i svoj i tudj posao, vecina njih me je zgotivila i prijatno iznenadila spremnoscu da pomogne i da neki koristan savet.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Nije mi mnogo smetalo. Toliko sam bila opterecena razmisljanjem o poslu, o medjuljudskim odnosima tamo, o nekim unutrasnjim trvenjima da stvarno nisam u punoj meri osetila nedostatak privatnosti ni ogranicenost prostora. Prva cimerka mi je bila asistent menadzera i bila je zena tezak baksuz. Znala je da udje u kupatilo ujutru i da ne izlazi do deset minuta pred posao, a ja cupkam kao majmun cekajuci nju, jer moram pod tus, da se nasminkam, obucem i odjurim na posao. Na stranu sto je mi je zivot zagorcala na poslu, zagorcavala mi je zivot i van njega, dok ja nisam okrenula drugi list, pa me grlila i plakala na rastanku. Ali o tome drugom prilikom. Eto, smetala mi je bezobzirnost vise nego cinjenica da si fizicki ogranicen toliko.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Pa, recimo da jesam. Nisam vise ni ocekivala, jer sam unapred znala koliko moja pozicija zaradjuje na toj klasi brodova. Uporedivsi druge pozicije, obim I vrstu posla, nasa zarada u shopu se cinila sasvim korektnom.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?Iz sopstvenog iskustva mogu da kazem da postoji, ali ne na prvom ugovoru. Bar ne neki krupan korak. Cak i za kasnije, mora mnogo kockica da se uklopi, ali mislim da presudnu ulogu igra menadzer. Ako te on zakuca negde gde mu zavrsavas posao, Boga nema da te makne odatle, mozes da se busas do prekosutra. Celi prvi ugovor sam radila kao konj, a promenila sam par pozicija silom prilika: promo, fashion, beauty. Ko je u shopu, zna o cemu pricam. I nikad nisam radila ono sto sam htela, uvek je bilo nametnuto jer im u tom momentu treba covek na datoj poziciji. Zato sam na drugom ugovoru, kad god bi me munuli tamo gde necu, ja se pravim mutava, ne pravim pare, oni ubace nekog drugog, ja odem gde sam naumila, pocnem da pravim pare i svima lepo
Za koji dan pocinjem treci ugovor i receno mi je da cim stignem, pocinjem sa treningom za asistenta menadzera. U principu, radicu ono sto sam radila skoro dva poslednja meseca prethodnog ugovora, nije ni tesko, a ni meni strano. Samo, sto se bilo cega, a posebno napredovanja tice, jednu stvar sam naucila radeci sa ovom kompanijom: ne veruj da ce se desiti dok ne vidis da se zaista desava.
Dakle, moze se napredovati, ali to mora da bude fina kombinacija spleta okolnosti, menadzerske strukture ali i tvoje zelje i nacina da se boris i izboris za sebe
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Prvih par meseci i ne toliko. Mislim, bilo je ok, bilo je zurki jednom u tri nedelje, mesec dana, ali sam ja mrela iscekujuci taj famozni Balkan party gde legenda kaze da svi biju rukama o plafon i gde tresti nasa muzika. Njega ni na vidiku, pa smo se alternativno okupljali na back decku, u “gasnoj komori” u crew baru (kako smo zvali sobicak za pusace gde si mogao dim nozem da seces) i ponekad kao neki drljavi movie night po kabinama (gde se nagura skoro celi tim, a onda umesto unapred odredjene romanticne komedije gde vecito neka njanjava kuka nad ljubavnom sudbinom kletom, mi lepo razvucemo Russella Petersa.
Imali smo par team building vecera i okupljanja, bilo je ok. Onda je jedno tri meseca pred kraj mog osmomesecnog ugovora pocela da pristize ekipa sa Balkana. Niko u shopu, vecina bar ili restoran, malo spa, ali sam se sa vecinom bas dobro skontala. Sami smo donosili spikere i pustali svoju muziku u crew baru, igrali kolo, slavili rodjendane, slavili ispracaje… Posto nisam mogla da dohvatim plafon (docekah i Balkan party, a ne docekah da porastem), drugar Crnogorac me podigao i kaze “udriii Mare, nit’ ces ti da rastes nit’ ce oni da spuste plafon, SAD IL’ NIKAD!!!”
Bilo nas je iz Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije, BiH… Skoro svaki radni dan smo zavrsavali zajedno pivom i ponekom cigarom, nekako je postala rutina da se svakodnevno vidjamo.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.U vreme kad sam se ja pridruzila timu, bilo je mesovito sto se nacionalnosti tice: par iz Srbije, jedan iz Hrvatske, jedan Iz Rumunije, Dominikanac, Meksikanac, tri Brazilke… Vreme je pokazalo da su najprijatnije iznenadjenje bili oni koji su se u startu postavili nekako lose. Brazilke nisam mogla da smislim, ni cao nisu htele da kazu u pocetku, a kako je vreme odmicalo, vecina njih se pokazala kao bas ok. Dominikanca nisam mogla ocima da gledam do kraja, a ni on mene, tako da se ta “ljubav” zavrsila i pre nego sto je pocela. Sa ostalima je bilo skroz ok, i saradnja i druzenje. Mi koji smo ostali do dry dock-a, nekako smo se bas tesko rastali.
- Kako biste opisali putnike?
Radije ne bih.
Salim se, bilo je svakakvih, od sasvim korektnih, pristojnih i ne previse napornih, do prostaka neopevanih, koji su dosli na kruz da jedu i piju dzabe, a i to sto plate, u stanju su da ti za to popiju dusu na slamku. Jedna od bitnijih stvari koje sam naucila o gostima je da apsolutno ne treba imati predrasuda zasnovanih na fizickom izgledu i samoj pojavi. Oni ugladjeni, prefinjeni sto prde parfem su se neretko pokazali kao zesce stipse, dok su ljudi neupadljivog, prosecnog izgleda trosili zaista dosta para. Moj generalni utisak je da je to, iz kruza u kruz, jedno golemo, bezobzirno krdo koje ce da ti postavlja glupa pitanja, da ode na guest services da se zali na los tretman ne bi li iskukao nesto za dz, prosipace lose sale misleci da je faca i onda tako blene u tebe ocekujuci da se izvrnes odma’ tu jer se spustio bog humora. Kazem generani utisak, naravno da ima izuzetaka
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?U najvecoj meri da. Prednost moje pozicije je sto ne radimo dok smo u luci, pa onda ima sasvim dovoljno vremena za obilazak. Ipak, kolicina slobodnog vremena zavisi i od menadzera, jer lagano moze da vas dovlaci u skladiste u svakoj Bozijoj luci, pa kad uleti inventar, pa cycle count, pa isporuka, pa poseta mu*onja iz head offica zbog cega se danima ciste i preuredjuju prodavnice. Imala sam priliku da radim sa obe vrste ljudi, srecom vise sa onima koji nas nisu mnogo cimali da radimo u lukama do onih koji kao da nemaju privatan zivot, pa su non-stop u kancelariji i uvek nalaze poslove i van radnog vremena. U principu, po pravilu, dokle god se ne isplovi, shopovi su zatvoreni, a mi kud koji moli moji.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Bilo ih je mnogo, ali postoji par mesta gde bih volela da se vratim makar jos po jednom: Dubai, Muskat, Venecija, Kusadasi, Santorini, Rodos, Key West. Za sad.
Opišite dobre strane rada na kruzerima.• Natprosecna zarada u poredjenju sa zaradama u regionu.
• Putovanja i obilasci onih mesta koje vecina nas ne bi mogla sebi ikada da priusti.
• Upoznavanje razlicitih nacionalnosti, kultura, mentaliteta, pogleda na svet i zivot, pa samim tim stavljanje sebe u neke nove okvire i pogled na sopstveni zivot iz jedne potpuno drugacije perspektive.
• Testiranje sebe i sopstvenih mogucnosti. Nije lako uputiti se u nepoznato, istrgnuti sebe iz sigurne zone i biti “osudjen” iskljucivo na sebe samog. Ipak, smatram da je taj korak neophodan svakom mladom coveku, jer daljina i izolovanost od svega tebi bliskog i poznatog iskristalise mnoge stvari, a ti sam shvatis da posedujes snagu koje ranije nisi bio svestan.
- Opišite ose strane posla na kruzerima.
• Prostorna ogranicenost i nedostatak privatnosti (pusto zensko, ni pet plakara ne moze da me okrpi, a jos manje onaj jedan u kabini).
• Losa hrana (bar sam ja imala takvo iskustvo, a nisam biralica, vola bih mogla da pojedem sa sve repom).
• Nema slobodnih dana.
• Brodski mentalitet koji je umogome slican seoskom ili mentalitetu malih sredina. Ja sam rodjena i odrasla na selu, ali onakva govorkanja, spletkarenja i rekla-kazala nisam nigde videla. Malo je smor kad ne mozes da izbegnes da cujes mnoge gluposti, a realno te ne zanima, a opet jedne te iste ljude kojima je to preokupacija sreces skoro svakodnevno (slucaj na malim brodovima).
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?Apsolutno. Navela sam dobre strane i one zajedno cine jedan ocigledan razlog zasto bi neko trebalo da aplicira za rad na brodu. Takodje, navela sam i lose strane i, verovali ili ne, i one su razlog zasto otici na kruzer – lose iskustvo nije nuzno lose ako imas makar malo mozga da naucis nesto iz toga.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Samo napred.
Uporno, bez straha, ostanite svoji a pritom pustite da vas cela ta prica promeni samo na bolje.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?Smatram da dozivljaj brodskog zivota ima dve krajnosti – ili skontas da ipak nisi za to, pa odradis sta imas i zanavek se oprostis sa tom pricom, ili… udje ti pod kozu, pa jednom isprobana daljina i neistrazena prostranstva vuku i privlace sve jace svaki put kad nabasas na rodnu grudu. Svakako vredi pokusati, jer je sladje kajanje STO SI uradio nesto nego vecno pitanje sta bi bilo DA SI to uradio. Mirno more!
