Mornar Zauvek Prvi deo.
8.21.2017 Kraljevo,Srbija.
Evo vec posledjih sat vremena sedim i razmisljam i gledam u belu stranu WordPad-a i razmisljam sta?kako? hocu da napisem pricu,ma necu,ne umem ja ovo,ne mogu...ali moram.
Sedim i slusam moju omiljenu Tash Sultanu i razmisljam kako da pocnem, prolaze razna osecanja kroz mene,i lepa i ona ruzna.
Vracam film u nazad i krece traka da se odmotava,Beograd,kisa,intervju,aerodrom,prvi let u zivotu,New York,taj miris broda koji osetis kaka po prvi put u zivotu zgazis na gangway i udjes u crew area,prvi izlazak napolje,Aruba,St marteen i tako dalje.
Potrudicu se u ovom tekstu da opisem svoja iskustva,osecanja,situacije i sve to kroz sta prodje jedan Crew member.
Ovo je prica najvise za one koji se nalaze u situaciji kao je pre 7 godina.Izgubljen i nesrecan decak sa 18 godina na kraju srednju skole,trazeci svoje parce neba na ovom svetu.
Srbija,Sumadija 2010 godina,blizi mi se kraj srednje skole,totalno izgubljen razmisljam sta cu i kako cu dalje.U tom trenutku radim kao pekar kod svog teca u pekari gde vec zadnja 4 letnja raspusta radim i svaki vikend kada ne idem u skolu...jbg mora se ali nikad me nije bilo sramota,zivot je to, da mozemo svi da zivimo zivot kao neki tamo srecni Danci ili Finci, ne bi bilo zanimljivo.
Jedinac sam,zavrsama srednju roditelji nemaju para za fakultet,razmisljam sta i kako dalje.Krecem u prodavnicu i srecem komsiju kojeg nisam video neko duze vreme.
Standardna prica gde si? sta ima?..Kaze evo dosao sa broda sad tu na odmor i tako...Cekaj !! Stani !! brod,sta kako.
Kaze on polako dodji kod mene veceras pa cu sve da ti objasnim...
Ne sluteci da od tog trenutka moj zivot se menja za 360 stepeni.
Odlazim kod njega to vece i krece prica,pokazivanje slika...Ja ne verujem, jednostavno za nekog ko je izasao iz zemlje isao samo na eksurziju u Grcku i gleda slike najjlepsih mesta na svetu i svestan da to sve mogu i ja da vidim,konacno se probudilo ono nesto u meni sto mi je reklo to je to,znate onaj osecaj kada vec mozete da vidite sebe da ste tu,to je to ja sam vec u tom trenutku u mojoj glavi bio na brodu.I onda je usledio sok kaze mi on imas 18 godina na brod primaju tek od 21...ja neverica pa kako? pa zasto? objasni mi on i to je to.Nista ja jos 3 godine ostajem u Kraljevu,pekara kuca i tako u krug.
3 godine kasnije.Beograd...Ne secam neki hotel na Novom beogradu Kouzon agencija,ja spreman sveske olovke zabelezav sve sta doticni gospodin prica, upija svaku rec koju on izgovori,
pokazuje slike brodova,destinacije..opet se u meni probudilo ono,nesto sto nosimo u sebi kazemo sebi to je to...ja sam vec bio na brodu.Posto sam zavrsio veterinu,na brod nisam mogao da idem kao veterinar,trazio sam bilo koji posao samo da odem na brod,nisam u tom trenutku svestan koju gresku pravim,ali nema veze samo sto pre da odem iz Srbije.
Gospodin mi govorida mozes kao cistas ne brini se nista pokazi se prva 2,3 meseca i promocija, nema problema,kao sto sam rekao ne stidim se posla idemo nema veze,napredovacu ja tamo...
Skype intervju sa nekom veoma finom gospodjom,odradim ja intervju sve super,stize poziv iz agencije za 3 nedelje ides na brod Celebrity Eclipse.
Osecaj ponosam konacno radim nesto od svog zivota pozitivno,znate osecaj kad vam svi kaze da ne mozete vi to,otpisu vas pre nego sto ste poceli,kazu nisi ti za to,samo su moji roditelji verovali u mene.Jos kao jedinac celog svoje detinjsto sam nekako bio uvek po strani,deca su napolju uvek igrala fudbla braca protiv druge brace ili isli jedni kod drugih kuci i igrali igrice kod sam ja,sam sebi nalazio drustvo.Tako da sam od malih nogu imao taj ne bih rekao kompleks nego potrebu da dokazem drugima da sam i ja vredan da i ja umem da igram fudbal i da ja znam da igram igrice,sada hteo da uradim nesto gde bi svi videli da sam zaista vredan,da znam,da umem i da mogu.
Dan pred odlazak pakovanje,spremanje ja idem a ne znam gde idem??Kako cu ja da stignem tamo ??O tome nisam smeo ni da razmisljam, letim Beograd,Frankfurt,New York,Miami.
Posto roditelji u trenutku nisu imali auto ja sam moram autobusom rano ujutru da idem Kraljevo-Beograd pa onda pravac aerodrom.
Kuci se pozdravljam sa majkom,glumim da sam jak,ne shvatajuci da ce godinama kasnije pozdravi sa dragim ljudima da mi padaju sve teze,tako pozdravim se sa majkom,nekako nadjem snage da ne pustim suzu i krenem.Na stanici sedam u autobus i kroz prozor gledam najboljeg druga i mog oca.Kako autobus krece gledam ih kroz prozor,drugar me samo vojnicki pozdravi dok stoji pored mog oca koga ne smem ni da pogledam.Njegovo salutiranje me ceo zivot prati i uvek me asocira na scenu iz filma Lepa sela lepo gore kada veliki Bata Zivojinovic pozdravlja Dragana Bjelogrlica pali kamion i izgovara recenicu Da se ne ljubimo i krece da peva Marsala Tita...
Odlazi autobus sa stanice i tada su mi krenule suze niz lice i tekle su sve do sam ulazak u Beograd.Stizem na aerodrom i tu upoznajem momka sa kojim idem na isti brod znam ga jos iz beograda kod smo bili na razgovoru za posao.On je vec bio na brodu ima par ugovora i kaze mi samo opusteno nemoj da brines nista tu sam ja lagano idemo bice to super.Slecemo u Frankfurt tu upoznajemo coveka kojeg cu da mrzim kao neprijatelja najveceg i dan danas mrzim tog covaka a nisam ga video sigurno 4 godine i nadam se da ga nikad necu videti.
On je bio Rodrigo tako cu da ga zovem posto ne zelim da pisem prava imena ljud o kojima cu da pisem u ovoj prici,Ispostavi se da ce on da mi bude sef kada stignemo na brod.U pocetku deluje sasvim okej,mislim bio je ok ceo nas put do pred sam ulazak na brod,onda se transformisao u zivog djavola koji hoda zemljom..nemam pojma lik je nebitan sad trenutno ali sanjao sam ga 6 meseci svaku noc.
Priblizavamo se Njujorku,gledam kroz prozor i ne verujem,Njujork do juce sam ga gledao na filmovima i u 50 cent spotovima haha a sad letim iznad njega...ostavio je neverovatan utisak na mene.odsedamo tu u hotelu,posto nas sutra ceka jos let do Majamija i ukrcavanje na brod.
Hotel izgleda super,klopa jos bolja,tusiram se javljam se kuci da sam ziv i zdrav pokazujem mojim roditeljima grad sa balkona hotela,Vidim da su srecni da su ponosni ja sam vise bio srecan sto su oni napokon srecni nego sto sam ovde gde jesam,jer jos toga nisam bio svestan.
Takodje zovem drugove da im pokazem dokle sam stigao,sve deluje tako nestvarno kao iz neke bajke,taj osecaj koji sam imao sebi je bio neopisiv,neka neverovatna kolicina pozitivnog uzbudjenja tako smo to vece proveli u hotelu ispijajuci pivo i slusajuci price o tome sta me sve ocekuje sutra kada stignem na brod.Slusao sam pazljivo svaku rec kod nisam osetio umor i pozdravio se sa ekipom i otisao u svoju sobu da spavam...
Ako se po jutru dan poznanje onda je znacilo da dan nece da bude bas sjajan.Uspavali smo se,ustajem na brzinu sve radim perem zube umivanje,trcanje, hodnik,lift izlecemo iz hotela,ulazimo u taksi pravac aerodrom.Dobro je stigli smo na vreme.Cekiram se dajem kofer ne sluteci da ga necu videti narednih 15 dana.Slecemo u Majami,prolazimo pasosku kontrolu i idemo u deo aerodroma gde se ceka prtljag,posle 45 minuta cekanja prilazi nam jedna devojka i izgovora nasa imena kaze da nam je prtljag ostao u Njujorku i da ce da stigne sledecim letom ali mi nemamo vremena da cekamo sledeci let posto moramo da se ukrcamo na brod,pomislio sta cu da radim bez stvari na brodu,gde mi je momak koji je putovao samnom iz Beograda rekao ma samo opusteno bice sve okej,pomislih on je iskusan u ovome tako da se nisam bas mnogo nervirao jer mislio sam samo da stignem na brod i sve ce da bude super...
Daju nam na aerodromu mali neseser si to bi bilo sve sto sam imao za naredih 15 dana.
Dolazi vozilo po nas i krecemo,tada vec nervoza pocinje da raste u meni pomislih to je to nema nazad,sad da vidim od cega sam napravljen,koliko mogu da izdrzim i kako cu da se snadjem ja ovde u ovoj celoj prici.Prilazimo luci kao sto vecina zna to je najveca luka na svetu za brodove i tada sam po prvi put ugledao nju.Veliku,belu,mocnu stajala tako ponosno i prkosila svemu.Mada u tom trenutku ja nisam gledao u svoj brod,gledam u vise njih sigurno vise od 10 brodova je bilo poredjano,upitao sam se pa kako cemo da nadjemo nas brod ovde ih ima mnogo.Stigli smo do terminala izasli iz taksija i prvo sto sam osetio je ta neverovatna vlaznos vazduha koju nikad do tada nisam osetio u zivotu i odmah sam poceo naglo da se znojim.U tom trenutku nam je prisao momak koji je nosio pomorsku unifornu i rekao nam je da ga pratimo.
Idemo za njim provlacimo smo kroz more ljudi koji su moji buduci gosti,to traje nekih 5 minuta odvajamo se od njih i onda odjednom ispred mene ugledao sam svoj brod.Plutajuci grad bio je ogroman i prelep sa plavim slovima je pisalo Celebrity Eclipse.Stizem ispred broda gazim po gangway-u kazem to je to trenutak istine,nova epoha mog zivota pocinje sada,moj novi zivot pocinje sada,sve sto sam do sada ucio u zivotu postaje potupno nebitno,sada cu morati sve da ucim iz pocetka,sada pocinje moj novi pomorski zivot od danas postajem mornar.
Ulazim,odmah potisujem neki papir i dalje pratimo momka koji nas je sacekao ispred broda.
I 95, hodnik koji se proteze duz broda,skrecemo jedan hodnik,drugi hodnik,treci hodnik,ja sam veoma izgubljen u trenuku veoma uplasen,toliko uplasen da imam toliku tremu da pricam engleski,stizemo u kancelariju gde nam gospodin prica sta nas ocekuje u narednih par dana na brodu,slika me i daje mi jednu plasticnu karticu koja je najslicnija visa ili master card kartici kaze mi ovo ti je kljuc od kabine bez ovoga neces moci da izadjes sa broda niti bilo sta da kupis na brodu i da nikako ne smem da izgubim ili cu da u suprotnom nadjem u ozbiljan problem,momak je delovao veoma ozbiljno ne sluteci da ce da mi postane dobar drug tokom ugovora.Nastavili smo da ga pratimo pokazao nam je gde jedemo taj poznati crew mess,i rekao nam je da rucamo i da ce doci po nas za 15 minuta,stajem na liniju da se posluzim ali od prevelike nervoze ne mogu da jedem nista a veoma sam gladam secam se da sam samo uzeo sladoled i da sam to mogao da jedem,sedamo za sto ja se osecam kao alisa u zemlji cuda.
Prvo moram da se naviknem da ljude koji su oko mene,po prvi put uzivo u zivotu vidim pojedine rase ljudi indijce,filipince potreban mi je momenat da se naviknem.
U trenutku prilaze par momaka i sedaju za sto.Nasi sa Balkana...uf koje olaksanje,kazu da su culi da sa novi momci stigli pa da se upoznaju sa nama,deluju sasvim ok,jedam mi je rekao da izgledam veoma uplaseno ali da ne brinem da ce sve da bude u redu i to sto smo izgubili kofere da ne brinem da ce oni da nam pomognu sa stvarima u tom trenutku dalazi momak koji nas je ostavio i kaze nam da vam pokazem kabine.Poznata slika on prvi juri kroz brod i ja kao muva bez glave za njim trcim pratim ga uz put mi govori ovde ti je internet caffe, ovde mozes da kupis sok ili kafu, ovde mozes da kupis carape i dodji ves posto nemas kofer i sve je on to meni pokazao u 3,4 sekunde. U mojoj glavi rasulo mislim se kako cu ja ovo sve da zapamtim ja ovo ne mogu,hocu nazad kuci,milion misli mi je proslo kroz glavu hocu u svoju pekaru nazad,nije ovo za mene.
Pratim ga hodnik,stepenice levo,desno,desno,lepo stepenica i kaze stigli smo evo je tvoj kabina i kaze mi budu tu docice po tebe kasnije da te pokupe da uzmes unifornu i da ides na posao imas 3,4 sata da odmoris.Ulazim u kabinu,nema nikog,sedam za sto treba mi minut tisine,da mi se misli razbistre,nemam kofer samo ranac i neseser koji sam dobio na aerodromu,gledam oko sebe,gledam kabinu mala je,nema mesta da se okrenem,treba mi vazduh kazem sebi da se smirim i da mi treba tusiranje.Srecom u rancu sam imao par carapa i nekoliko pari donjeg vesa tako da sam mogao da se istusiram u neseseru sam imao sampon,pastu za zube,kupku za telo i par jos nekih sitnica,krecem da se tusiram u malom kupatilu i krecu mi suze,tesko je nisam mogao da verujem koliko mi fali kuca kod nisam otisao,krecu suze hocu kuci ali ne mogu svu svoju ustedjevinu sam potrosio da dodjem ovde,ne mogu nazad,ne smem,moram napred.
Nekako smirujem sebe i lezem u krevet naravno gornji na sprat takozvana katakomba jer mi je plafon na nekih 20 cm od samog polozaja tela znaci veoma je usko ali dobro je da mogu samo noge da opruzim.
Secam sam se da sam zatvorio oci,meni je to delovalo samo na pet minuta ali je bilo malo vise od 3 sata,odjednom neko kuca na vrata,silazim otvaram kad jedna mala sitna zena,prestavlja se kao moj supervizor ja cu je zvati Marta vidim da je iz Rumunije,kaze mi da krenem sa njom da uzmem uniformu i da krecem da se upoznam sa timom.Dok je pratim objasnjava mi da cu da radim na bazenima na palubi takozvani pool butler.uzima uniformu bela majca,plave pantalone i bele patike.presvlacim se i ulazimo u lift vozimo se do 12 decka.
Izlazim napolje i to je prvi moj prvi susret sa poslom,gosti su uveliko uzivali na bazenima muzika je svirala a ja i dalje veoma izgubljen.Marta me upoznaje sa timom vecina je bila iz indije i filipa bio je jedan momak is Dominikanske Republike.BIlo nas je oko 10 nas u timu, i kaze mi ona ovaj momak je biti tvoj buddy on ce ti pokazati okolo sta trebas da radis.Mali indijac zvacemo ga Bibin,kaze on radio sam ja sa vama balkancima,dobri ste momci ali ste ovako malo ludi i ne volite bas da slusate...ja sam bio veoma izgubljen i rekao sam da cu da ga slusam i da ne brine nista,nasta je poceo da se smeje i rekao mi je samo mene slusaj i imaces easy life na poslu.
Tako je on meni pokazivao moje duznosti oko bazena,da sklanjamo prljave peskire da namestamo lezaljke i da cistimo oko bazena,posao za koji nije bas bio potreban mozak,samo misici
.tako smo ja i on izgurali prvi dan i rekao sam pa dobro ovo i nije tako bas strasno i tesko. Kada smo zavrsili sa poslom ja nisam znao kako da se vratim do kabine pa sam ga zamolio da mi pokaze,nasta se on nasmejao i rekao nema problema,uz put smo svratili da pojedemo nesto,konacno sam mogao da pojedem nesto..odlazimo do moje kabine i kaze mi vidimo se veceras u crew baru bice ona vasa muzika..meni nista nije jasno koja nasa muzika kontam proveo je dosta vremena na suncu danas pa sigurno nije bas svoj posto mi je i tako delovao.
Ulazim u kabinu i vidim momka koji sedi i gleda TV,ulazim stidljivo i prestavim se na Engleskom gde mi on na tecnom srpskom odgovora a ti si taj sto nema prtljag ja sam Marjan iz Makedonije u tom trenutku nisam znao dal da ga zagrlim ili da placem od srece,i sada kod ovo pisem imam to isto osecanje blagostanja,upoznali smo se njemu je ovo isto prvi ugovor vec je ovde 3 meseca i radi kao pomocnik sobara.
Kaze on meni jel idemo u crew bar veceras bice balkan party,ja sam ga kakav balkan party nasta mi je on odgovorio dodji pa ces da vidis.
Super je bilo sto smo bili iste konstitucije pa sam mogao da pozajmim njegove stvari,upoznaje tu u nasoj kabini momka iz Novog Sada koji ce mi postati najbolji drug i jos jednog momka iz Makedonije.Tu zezanja i posle par piva meni je bilo mnogo lakse,krecemo u crew bar silazimo niz stepenice i cujemo poznatu melodiju pesama,kada sam usao u crew bar imao sam osecaj kao da sam u nekoj gradckoj kafani,Slusalo se Aca Lukas i ostala Grand kompozicija koja mi je u tom trenutku bila veoma draga,te veceri upoznajem jos oko 100tak ljudi sa balkana i rekli su mi ima dosta ljudi sa balkana na ovom brodu,pomislio sam super,tu noc sam proveo ispijajuci piva i upoznavanje ljudi. Svi su znali da smo dosli bez prtljaga na brod i svi su se ponudili da pomognu I Bosanci i Hrvati i Crnogorcni...Na brodu i dalje zivi Jugoslavija, zemlja koja vise ne postoji,stigao sam do kabine imam par sati da odspavam sutra krece moj prvi dan na brodu.
Prvih par dana na brodu mi prolazi veoma brzo I ne toliko tesko,ceo posao sam naucio za jedno pre podne, radim najbolje sto znam dajem sve od sebe.
Tog jutra dolazi I moj prvi crew drill,drill gde cu se zaljubiti I zavoleti po prvi put u zivotu.Dolazim na svoju odredjenu poziciju sa sve prsluka za spasavanje I cekam,u jednom trenutku pojavljuje se ona,ne naspavana,prelepa sa loknastom kosom I nestvarnim plavim ocima staje pored mene,vidim da je nervozna razmisljam se kako da je oraspolozim.
Dobra zurka sinoc…kazem joj kroz osmeh,samo me je pogledala I nasmejala se…ja da mogu da propadnem kroz ovaj brod ili da mogu da skocim sa broda odmah bih to uradio,nista ostajem pored nje sa vec tuznim izrazom lica…bravo majstore svaka ti cast,seljaku glupi iz sumadije mislim se ja,zavrsava se drill I kako smo krenuli nazad ja na dorucak a ona nadao sam se sto dalje od mene I da je ne vidim,samo me je pogledala I rekl…Da zurka je bila super,cao ja sam Adriana,tako cu da je zovem u prici…u tom trenutnu njen je osmeh je bio nesto najlepse sto sam video u proteklih par dana,prestavljam se I ona pocinje razgovor,ti si nov ovde,posto te nisam videla pre,ja kazem da dosao sam samo pre 4 dana na brod I ovo mi je prvi put na brodu,kao sto je I njoj bio takodje,odlazimo zajedno do crew mesa da nesto pojedeno I ja da se vratim na posao. Dolazi is Italije radi kao fizio terapeut,posto je zavrsila tu skolu I htela je da proputuje svetom I tako se nasla na brodu.Dogovorili smo se ta se to vece vidimo u crew baru I malo vise popricamo.
Odlazim na posao I tu pocinje pakao sa onim frajerom Rodrigom sto sam ga upoznao na brodu.Prilazi on meni kao da me vidi po prvi put I zivotu,ja sa osmehom na licu kazem zdravo Rodrigo kako je,on mi odgovara nisam ja za tebe Rodrigo nego boss,kontam ja sta mu je mozda me ne prepoznaje do pre samo 4 dana sedeli smo zajedno u hotelu pili pivo I zezali se.
Kaze on meni da mi je on sve ovde I da cu morati samo njega da slusam,u samo par sekudni izdao mi je niz naredbi koje moram da obavim,ocisti ovo,idi donesi ciste peskire,razmesti lezaljke na 16 deck-u I tako dalje I tako dalje.Nista ja samo sam odgovorio vazi sefe I krenuo da odradjujem zadatke koje sam dobio.
Odlazim do mog druga Bibina I kod radimo ja mu govorim sta mi se desava sa ovim Rodrigom..od njega saznajem da ovaj lik I nije bas tako cool,Kaze mi on da je on vise od 15 godina u kompaniji I da je jedno veliko zlo,da je poslao vise ljudi kuci nego bilo ko drugi I da moram da ga se pazim.To vece sam bio toliko umoran da sam zaboravio na moj dogovor sa Adrianom I samo otisao pravo u kabinu I zaspao sam.
Kako prolaze dani na brodu tako ja postajem sve umorniji,dugi sati malo vremena za spavanje I kada sam imao slobodnog vremena umesto da spavam ja sam odlazio napolje da vidim sto vise mesta.Uzivao sam na plazama Arube,St marteen-a,zurke na Barbadosu I St Tomasu…postavljam slike na facebook,pljuste komentari I lajkovi na sve strane.Bravo druze,svaka cast,zivis zivot kao na filmu,blago tebi kod nas je sneg….da imao sam odlican zivot za jednom obicnog cistaca na velikim ladjama(sarkasticno).Posao mi pada jako tesko jednostavno nije to za nas,ipak zasluzujem bolje a odnos sa Rodrigom se pogorsava iz dana u dan,I dalje posle par godina ne kontam lika zasto me je toliko mrzeo I sta sam nazalo uradio,sigurno je iskompleksirani majmun koji nista u zivotu osim broda ne zna,pa me je driblao kao majmuna zato sto sam nemam pojma bio najmladji pa mu se moglo…stvarno ne znam I dan danas.
Jedno vece odlazim do bara nervozan,ljut,tuzan jednostavno nisam vise uzivao u ovome.Tamo je bila ona Adriana,prilazi mi I kaze..Hvala ti za ono vece sto se nisi pojavio…odgovorio sam joj,Bilo bi super da me zaobidjes veceras posto stvarno nisam za pricu I stvarno nemam snage tebi da objasnjavam zasto se nisam pojavio tu noc da se druzimo…njen izraz lica se automacki promenio,pitala me je jel sve ok sa tobom,ja joj govorim da imam problem na poslu da nisam vise srecan ovde…samo me je uhvatila za ruku I rekla hajde samnom.Uzeli smo par piva sa nama I krenuli smo kroz brod,vodila me je na open deck za crew to vam prednja strana broda,tamo gde su Jack I Rose iz Titanica stajali rasirenih ruku..haha najjlakse da tako objasnim za ove sto nikad nisu bili na brodu.
Brod je plovio I hladan vetar mi je bas prijao u tom trenutku,seli smo jedno pored drugog I zapoceli nas razgovor,pricali smo o svemu,kako smo dospeli na brod,zasto volimo da putujemo,koji su nam planovi za dalje I kako cemo sledece nedelje da proslavimo novu godinu…u trenutku nisam bio na brodu,postojali smo samo ona I ja vedro nebo oko nas I nebo sa milion zvezda,osecao sam se nestvarno,jednostavno nisam mogao da verujem da zivot moze da bude ovoliko lep ziveo sam taj trenutak koji nikada necu zaboraviti I dalje ga se secam,svega se secam I topline vetra I zvuk okeana I nje bila je prelepa imala je pirsing pored desnog oka koji nikad nisam video na tom mestu..nije bio na obrvi nego bas pored desnog oka,bila je ovamo draga osoba,shvatili smo da smo veoma slicni I da se brzo kapiramo…I da ja sam se zaljubio veoma…kako je vece odmicalo nisam ni razmisljao da cu morati da se probudim za par sati..
Lezali smo na istoj lezaljci I njena je glava bila na moj grudimo gledali smo zvezde…u jednom trenutku pogledi su nam se sudarili I tada smo se prvi put poljubili...da bas tu Celebrity Eclipse na otvorenom okeanu..ne sluteci da cemo samo pola godine kasnije ziveti zajedno u Torinu I raditi zajedno.
Tog jutra sam otisao na posao nista mi nije bilo tesko..leteo sam po brodu.Gore,dole,desno,levo ma leteo sam u bukvalno smislu,Cak me je I Rodrigo video I to je bila prva I poslednja pohvala od njega gde je rekao tipa bravo mali,kidas ti ovaj posao samo nastavi…
Dani su prolazili ja sam se prebacio kod Adriane u kabinu I bilo nam je super…jedno vece smo sedeli u baru sa mojim drugarima iz Makedonije,Novog Sada,Zagreba,Ljubljane I mala Italijanka sa nama bio sam veoma srecan.Tada sam saznao da ovi koji rade u shopu svaku luku su slobodni jer shopovi ne smeju biti otvoreni kada je brod u luci.Taka mi se upalila lampica I onaj isti osecaj pre nego sto sam otisao na brod…Shop vec sam video sebe u shopu to je moj sledeci posao,tu cu konacno biti srecan I moci da uzivam punim plucima.Odlazio sam svoj tezak posao svakog dana I razmisljao bih o shopu kako cu ja jednog dana da nosim odelo I da svaku luku budem slobodan kako necu morati da se budim rano ujutru I nece me ledja boletio I noge kao sto me bole sad I bio sam srecan jer sam nasao svoj izvor srece..imao sam novi cilj do kog treba doci…Moja ljubav sa Adrianom je rasla iz dana u dan,izlazili smo zajedno sa broda koliko god sam ja mogao isli smo u lepe restorane,jel smo shvatili da volimo dobro vino I dobru hranu tako da mi nije bilo zao da potrosim preko 100 dolara za dobar rucak pritom da mi je plata bilo samo oko 1000 dolara ali nema veze jedan je zivot,uzivao sam kada god sam bio u mogucnosti.
Meseci su prolazili nekada brzo a nekada sporo u glavi I dalje samo jedan cilj shop.Doci kuci I aplicirati za prodavca u shopovima.
Engleski mi je oduvek bio super tako da se nikada nisam plasio toga da razgovaram sa gostima.Kako su dani prolazili tako se blizio Adrianin I moj odlazak kuci,samo sto ce onda da ode mesec I po dana pre mene mnogo smo se voleli rekla mi je da ce da me ceka da ce da mi pise svaki dan.
Bio sam tuzan jer pritom ne samo sto mi je bila devojka ona mi je bila I najbolji drug,nekog kome sam mogao da se otvorim da kad mi je tesko da joj kazem da mi je tesko,isto tako sam I ja bio tu za nju jednostavno smo bili podrska jednom drugom..
Za posao vise nisam I mario svakodnevna terorisanja od Rodriga vise me nisu toliko I doticala samo sam razmisljao o njoj,sledecem poslu I mom Kraljevu koji pocemo mnogo da mi nedostaje.Pocele su da mi nedostaju stvari koje samo nama mornarima fale..setnja parkom u rodnog gradu,zezanje sa prodavacicama u lokalnoj prodavnici,ispivanje piva sa drugarima tu na klupi ispred zgrade,setnja pored moje reke Ibar..nedostaje mi malo samoce da se probudim ujutru da sam skuvam kafu jednostavno da budem sam na par sati…toga na brodu nema.
Dosao je I taj dan moja Adriana je odlazila,sedeli smo u kabini I bodrili jedno drugo,da nista ovo nije strasno da ja dolazim za mesec I po dana,da cu odmah da idem kod nje u Italiju I da cemo zajedno da idemo za Srbiju I da upozna moje roditelje I moje drugare.Ona nije planirala da se vise ne vraca na brod jednostavno bilo joj je svega preko glave,svih pravila na brodu svega sto ju je ogranicavalo da bude slobodna.
Odlazim sa njom do gangway-a pokusavam da je ne gledam u oci jer mi je veoma tesko.Predajem joj njege kofere I samo smo se jako zagrlili,sapuno sam joj da ne brine nista da ce sve ovo sve brzo da prodje I dacemo da budemo zajedno sledeceg meseca.
Pozeleo sam joj srecan put I da sad konacno moze da uziva u svom zasluzenom odmoru poljubio sam je I rekao sam joj arrivederci bella nasta se ona slatko nasmejala.
Gledao sam je kako silazi sa broda kod mene je drug Marko iz Novog Sada zagrlio I rekao nemoj da brines nista za mesec dana vozis ferrari u Maranellu nasta sam se nasmejao I rekao mu ajmo da popijemo kafu.Kod smo odlazili naisao je Rodrigo koji je planirao da mi napravi pakao u poslednjih mesec dana ugovora rekao mi je nemoj da brines nista vec te je zaboravila ali zato sam ja ovde da ti pomognem da ne mislis vise na nju…Prvo nisam mogao da verujem sta cujem onda sam na sprskom rekao Marku jel si cuo ti sta je ovaj debil upravo rekao,nismo mogli da verujemo prisao sam Rodrigu I pitao sam ga Whats your fucking problem,nije ocekivao tako nesto,pogledao me je I nije moga da veruje kako njemu opasnom jedan obican cistac sme da prkosi..samo mi je rekao vidimo se za sat na bazenu. Znao sam da sam,sam sebe uveo u veliki problem ali nisam mogao vise da trpim.
Kada sam stigao na posao moj indijac Bibin mi je rekao da je ovaj nervozan I samo tebe ceka,pozvao me je I rekao mi posto si ispratio devojku I sada mozes da se posvetis samo poslu ostavljam ti 16 I 14 deck samo za tebe da uzivas.
Da objasnim na ta 2 deck-a je bilo mozda oko 300 do 400 gostiju ja sam morao da im raspremim lezaljke da im donosim ciste peskire odnosim prljave u perionicu I da non stop cistim oko njih.
Znaci sve tanjire I case koje gosti koriste prljave sam morao da nosis dish washerima da ih oni peru I na kraju dana uvece sam moram da slozim sve lezajke na svoje mesto I da ih vezem sa sigurnosnim kanapom tako da ih vetar tokom noci ne bi oduvao.
Nije mi bilo lako gurao sam,davao sam sve od sebe jer sam takav jer posao sam shvatao ozbiljno, ali u glavi I dalje sam bio nosem jednic ciljom. Postati prodavac I uzivati sa svojom devojkom.
Dani su prolazili veoma sporo,izgubio sam par kilograma u tih poslednjih mesec dana ali se nisam predavao,jer ako bih se predao I pozalio da ne mogu vise ili mi je tesko shatio sam to da me je Rodrigo pobedio jednostavno nisam zeleo to da mu dopustim bio sam previse ponosan.U zadnjih mesec dana svi moji dobro drugari sa broda su otisli kuci postao sam veoma usamljem cekao sam I ja svoj dana.Adriana mi je pisala svaki dan I hrabrila me je da izdrzim. Dosao je I moj poslednji dan na poslu sutra idem kuci,nisam mogao da verujem poslednja lezaljka je osigurana poslednji peskir postavljen na svoje mesto znao sam da se vise necu vracati na ovaj posao.
Zavrsio sam I poslednji dan,uvece sam otisao do kancelarije gde je sedeo Rodrigo sa par njegovih drugara. Rekao sam mu hvala ti..gledao me je zacudjeno,pitao je za sta..rekao sam za sve sto si mi priredio u ovih 6 meseci koje nisam zeleo da opisujem u ovoj prici jer kontam da zelim da pisem o lepsim stvarima koje su mi se dogodile na brodu…Rekao sam hvala ti sto si mi pomogao da postanem samo jaca osoba, I da nemoj da zaboravis da ja idem daleko odavde I nikad se necu vratiti vise ovde idem na mesto gde me ljudi vole I cene I postuju a ti ces zauvek da ostanes ovde sam I bices samo upamcen kao strasni Rodrigo koga niko ne voli…izlazim iz kancelarije sa velikim osmehom na licu.
To vece u crew baru imao sam pomesana osecanja bio sam I srecan I tuzan,brod je to, to mogu da razumeju samo kolege I drugari mornari..koliko god mi je bilo tesko I koliko god mi se islo kuci ovo mesto je bila moja kuca u zadnjih pola godine ovde sam zavoleo po prvi put upaznao prave istinske prijatelje ovo mesto me je ucinilo boljim covekom.Sledece jutro budim se sa pomesanim osecanjima tusiram se oblacim pogledam svoju kabinu dobro da mi ostane do kraja zivota u secanju I odlazim. U hodniku se pozdravljam sa svim dragim ljudima I posle nekih sat vremena cekanja dobijamo dozvolu da napusto brod.Izlazim sa broda ponosan na sebe jer sam uspeo,izdrzao I savlado sve prepreke u koju se sansle ispred mene u poslednjih 6 meseci.
Okrecem se jos jedanput da pogledam svoju kucu na vodi I da joj kazem dovidjenja I zahvalio sam joj se na svemu sto me je naucila.
Odlazim na aerodrom ceka me let Majami,Pariz,Beograd… Posle vise od 19 sati letenja I cekanja po aerodromima kroz oblake gledam Beograd u trenutku mi deluje sve nerealno jos ne mogu da verujem da sam tu kuci,stizem,eto me...Dok prolazim carinsku kontrolu izlazim u hodnik aerodroma vidim stotine ljudi koji docekuju svoje voljenje ugledao sam svoje roditelje.Nasmejani,srecni ponosni pozdravljamo se I sedamo u auto koji smo kupili kotom mog boravka na brodu…U autu se osecam malo nelagodno ne znam sta da pricam,brod pocinje strasno da mi nedostaje hocu nazad neverovatan osecaj,ne verujem samom sebi sta mi se dogadja pocinjem da se uvlacim u sebe.
Shvatam nisam vise ista osoba koja je otisla pre 6 meseci ja sam drugi covek,ovde vreme kao da nije ni prolazilo sve je isto iste price se pricaju isti ljudi su na istim mestima,ista prodavacica I dalje radi u prodavnici,drugari I dalje sede na istim klupama I piju isto pivo,samo sam ja promenio ne pripadam vise ovde ovo vise nije moja zemlja ovo nisu vise moji ljudi.Trudim se da budem prisutan da budem u razgovoru ali meni su srce I dusa ostala na brodu ja zivim I disem zivot mornara 24 casa.
Kupio sam kartu odlazim za Italiju kod svoje Adriane apliciram za prodavca u shopovima..i dalje samo jedan plan u glavi…Brod.
Evo ukratko sam opisao svoj prvi odlazak na brod osecanja koja sam ja doziveo.
Nisam neki pisac I nisam bas nesto slatkoreciv ali nadam se da ce da vam se svidi.
Ovo je samo uvod u moju pricu.U nastavku cu pisati o zivotu I radu u Italiji o odlasku na brod kao prodavac gde odradjujem 3 ugovora,upoznavanje novih ljudi,novih avantura,mojoj promiciji na poslu pisacu o mom odlasku za Los Angeles zivotu tako,skolovanju I kao sto je I sam naziv ove price mornar zauvek… pricacu o mom vracanju na brod I zasto sam se odlucio da se opet vratim.
Srdacan pozdrav I ocekujte veoma uskoro nastavak price… NikiSailor 92
