Author Topic: Mornar zauvek. Drugi Deo Srecni i nasmejani  (Read 2979 times)

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Offline Niki92Sailor

  • Moderator
  • Registered
  • *
  • Posts: 33
    • View Profile
  • Recruitment Agency: N\A
Mornar zauvek. Drugi deo.

Beograd.Srbija

Aerodrom Nikola Tesla sve je isto samo sam ja novi. Srecan sam idem za Italiju kod svoje Adriane,proveo sam svega 2 nedelje kuci i to mi je bilo oprevise ne nalazim se vise u toj sredini,moram da idem pakujem se i odlazim.Cekiram kartu sedam u avion.Beograd-Milano,
Posle nekih 2 sata leta stigao sam,srecan sam sto cu da vidim svoju devojku svog druga koji me razume osoba koja je plovila samnom koja zna sta znaci biti mornar.Prolazim pasosku kontrolu uzimam kofer i krecem ka izlazu..ugledao sam se,ista je i jos lepsa nego pre,zagrlili smo se i rekla mi je Welcome home,a oboje smo u tom trenutku znali da su nasi domovi tamo negde na okeanu,moj dom je negde tamo izmedju talasa tamo je moj svet.

Pozdravljamo se i krecemo ka automobilu,pogledi nam se ne spustaju jedno sa drugog prilazimo automobili i zamolila me je ako mogu da vozim posto ima 2 sata voznje do Torina a ona se ne oseca bas najbolje...kazem naravno nema problema.Fiat 500 prokomentarisao sam..hm klasicno italijanski kroz osmeh,nasta se ona blago nasmejala..sedamo u auto i krecemo slusamo njenu omiljenu pevacicu Emmu Morrano ..lepa je muzika svijda mi se....

Krecemo da pricamo kako se osecamo posle broda i naravno ona se osecala isto kao i ja,zelela je nazad nedostaje joj brod ali htela je da saceka mene kod ja ne dobijem posao pa bi probali da idemo na zajednicki brod.U startu smo znali da je to bilo veoma tesko izvodljivo ali nismo hteli da se predajemo idemo dalje.Stizemo u Torino veoma lep grad koji veoma brzo cu da zavolim kao svoj rodni grad.

Sutradan odlazimo da upoznamo njenu majku i njenog ocuha,vozimo se sat vremena van grada i stizemo u restoran gde cu naredne nedelje krenuti da radim sa Adrianom,to je restoran u vlasnistu njene majke..Upoznajem se sa njima i u samom pocetku su me lepo prihvatili podrzavali su nas da ostanemo zajedno cak nam je i njena majka dala posao da mozemo da radimo tu kod ja zavrsim svoje obaveze sa agencijom preko koje sam aplicirao za prodavca u shopu.

Obilazili smo Torino i okolinu onda je ona odlucila za moj rodjendan da me odvede u Maranelo u fabriku Ferarija i naravno gde cu moci da testiram Ferrari.I tako smo ona i ja dva mornara i mali fiat 500 krenuli na nasu prvu avanturu,vozili smo se kroz Toscanu predeo koji je bio predivan usput smo svratili u par dobrih restorana na tradicionalnu njihovu hranu i casu dobrog vina.Sutradan smo stigli u Modenu..

Lep mali stari gradic veoma mi se svideo.Bas mi se svidela ta Italija bas je nekako zemlja stvorena za mene.Setali smo kroz muzej ferarija koji je fenomenalan mogao sam da  vidim neko od prvih modela automobila do svakog pobednickom modela formule 1 koji je osvojio sampionat.Onda je dosao trenutak koji sam cekao kupio sam 45 minuta test voznje ferarija f430 po Maranelu...da ne davim bas sa pricom i da ne skrecem sa tebe bilo je neverovatno to je jedan on ono kako se to kaze must do thing.

Vratili smo se za Torino gde je mene vec sledece nedelje ocekivao skype intervju sa predstavnicimo Dufry-a koji drze shopove na NCL kompaniji.taj intervju mi je omogucila agencija mislim da se zove OceanJobs iz Rumunije tako nekako.Tako da sam nestrpljivo iscekivao intervju spremao sam se tako sto mi je ovaj forum pomogao da nadjem pitanja koja bih mogao da ocekujem na intervju-u.
Dok smo radili u restoranu kao restoran host,jer je restoran imao dosta gostiju iz amerike i engleske mi smo radili tu najvise kao prevodioci oko menia i pomagali mi da naruce hranu koju su hteli.

Posto Italijani ne zele bas da pricaju mnogo engleski prosto se ne trude da ga nauce...a i sto bih posto oni pricaju najlepsim jezikom na svetu.

Imali smo fleksibilno radno vreme,hahah pa moglo nam se ipak je mama vlasnica restorana,dolazili smo kada smo hteli isto tako i odlazili,tih 3 meseca u Italiji su mi bili bas dobro zezanje.Imao sam devojku koja je uzivala u zivotu isto kao i ja plus da prosao sam intervju za posao,samo sam ja cekao datum da za ukrcaj kao sto cekam i sad :( tako smo se nas dvoje spremali za novu avanturu ne sluteci da ces nas zivot tako rastaviti da i poslati na dve razlicite strane sveta.

Zivot u Italiji bio je divan upoznao sam njeno drusto cak sam i jezik poceo dobro da savladjujem izlazili smo skoro svako vece u Torinu je uvek imalo neki desavanja,zurke,festivali,izlozbe,prestave grad koji me je naucio da se malo vise umetnicki uzdignem da naucim par stvari o slikama o velikim majstorima slikanja da naucim da cenim dobro vino da uzivam u dobroj pasti I morskim plodovima,cisto toliko kada sam u nekom njenom drustvu da se ne osecam kao k****n koji je pao sa marsa,nego da znam o cemu se prica da budem u toku.Posle par meseci zivota u Italiji vreme je bilo da dodjemo u Srbiju,ona je bila veoma uzbudjena ja bas i nisam,posto nisam bio siguran dali ce da joj se svidi moj grad,moja zemlja,moji ljudi bio sam malo nervozan.

Sleteli smo u Beograd gde su nas sacekali moji roditelji ona je bila mnogo srecna sto je upoznala moje roditelje cak je i naucila par recenica na srpskom cisto kao znak postovanja prema mojim roditeljima.Stigli smo u Kraljevo,sutradan sam je upoznao sa mojim drugarima koji su na svu srecu znali engleski posto su se i oni spremali da odu na brod.Trenutno samo da se iskljucim i price i samo da kazem da je 2 moj najjboljih drugara i jedna drugarica trenutno na NCL i svi rade kao fotografi kod je treci drug na aidi radi kao IT officer i svi se znamo ceo zivot i kuce su nam svima na 5 minuta razdaljine..hahah tako da je moja ulica,ulica pomoraca koji rade na kruzerima.

 Vracam se na pricu,Adriana je odusevljena sa Srbijom,hrana,druzenje,kafici sve joj sve svidelo isli smo na Zlatibor na rafting Tarom sve u svemu vratili smo se srecni za Italiju.Moji roditelji su bili veoma tuzni sto smo morali da ih napustimo ali razumeli su idemo gde je bolje gde mozemo da stvorimo nesto za nasu buducnost.Prolaze dani i ja dobivam datum za odlazak na brod,dobio sam i brod NCL Gem.

Srecan sam vracam se tamo gde je sve i pocelo,dobivam novi posao,lep posao ne toliko tezak,svaka luka ce biti moja nisam mogao da docekam.Takodje i Adriana je dobila svoj brod samo sto bi se ona ukrcala 20 posle mene dobila je Carnivalom brod i bila je srecna zato sto ce moci da ide za Novi Zeland,Australiju i celu Aziju imali smo dogovor da kada ona sve to obidje to je nekih mesec dana da trazi premestaj da je prebace na moju kompaniju imala je pravo na to posto je njena kompanija radila i za NCL i za Carnival,bili smo veoma srecni.

Bila je to dobitna kombinacija.Poslenjih meseca dana su bili nestvarni,putovali smo kroz celu Italiju.Od samog juga Sardinije pa sve nazad do Torina,bili smo srecni veoma smo se voleli...moja Adriana.. svaki dan sam bio zahvalan Bogu na zivot koji mi je podario uvek sam mislim da mi je to nagrada za sve sto sam prosao u zivotu,sve teske noci koje sam provodio u pekari za svaki tezak trenutak u mom zivotu ali se nikada nisam predavao uvek sam isao napred sa podigutom glavom...valjda je ovo bila nagrada za sve to.

Poslednja noc u Torinu,pakujem se letim za Srbiju jer cu za samo 2 dana morati da letim za ameriku u medjuvremenu su mi promenili brod umesto da se ukrcam u Njujorku,sada cu morati da letim za Nju Orleans i tamo da se ukrcam na NCL Dawn.
Milano aerodrom,opet moram da kazem zbogom mogao bih knjigu da napisem o svojim oprastanjima po aerodromima zato su za mene aerodromi tuzna mesta nekako ih ne volim sem naravano kad letim iz Srbije na brodic.Moram joj reci zbog,znate onaj osecaj kad govorite voljenoj osobi da ne place i da ce sve da bude u redu ali i sami znate da je to prosto nemoguce da je tesko izvodljivo jednostavno treba dosta kockica da se slozi da bi sve ispalo kako treba.

Kroz godine sam naucio da se to zove zivot i da jednostavno tako mora da bude.Pogledao sam je u oci...puff i sada mi bude tesko kada moram da pisem o ovome ali nekako imam potrebu da napisem sve ovo i da izadje iz mene...Suze su joj polako lile niz lice ali sudrzavala se koliko je mogla,ona je bila moj mornar ona je razumela,oboje smo u tom trenutku znali da je to kraj ali nikad nismo hteli da se predamo.

Rekao sam joj.Nemoj da places ja sam taj koji treba da place za 2 dana me ceka let sa 4 presedanja i u navaji 3 dana na otvorenom moru i svi treninzi koji smaraju,tako da ja bih trebao da placem sad,Samo me je zagrilila i rekla mi je Please stop talking bullshit,eee to je bila moja Adriana nezna a jaka bila je jednostavno kraljica,a ja sam razvio taj sistem kod sebe kada kog se rastajem sa dragim ljudima ja lupim neku veoma tesku glupost da pokazem da sam duhovim...to je greska koju i dan danas nisam promenio kod sebe...je*iga navika je cudo.

Poljubila me je i pozelela mi mirno more i da cu oduvek biti u njenom srcu zauvek i zamolila me je da je nikad ne zaboravim,i da se uvek secam nasih lepih trenutaka koje smo proveli zajedno i da rekla sto sam i ja ocekivao,nemoj nikad sam nocu da setas po promenad decku,imala je taj trip tokom celog ugovora da tu postoje neki duhovi koji te gurnu u okean kod posejdona kao zrtvu....razumem nisam mogao da joj kazem da je luda ioako sam mislio da nije bila bas svoja ali to je bila ona mala italijanka iz Torina koja je pored svih blagodati kuci odlucila da ode na brod i potrazi srecu tamo daleko negde.

Uzimam svoj ranac i odlazim okrecem se jos  jednom ne sluteci da ce mi to biti poslednji put da je vidim.Sedam u avion i imam osecaj da sam izgubio moc govora,nem sam u glavi mi je samo njena slika i u stomaku onaj osecaj,najjlakse za obijasnit je kada na kraju godine treba da odgovaras za dvoju pa cekas profesor da te prozove i taj osecaj pomnozem sa milion...tako nekako,Kapirate??

Dolazim kuci cujemo se non stop smo na vezi bordimo se kao pravi borci moji dani brzo prolaze i dolazi i taj dan.Aerodrom Nikola Tesla,moj dragi Tesla vreme je da se ide da se ode na brod ne kao cistac nego kao normalna osoba sa normalni poslom,ne zelim da podcenjujem nikog koji se bavio poslom cistaca ili cistaca u kuhinja ja i dalje tvrdim da ti momci zasluzuju najvece plate i imaju najvece postovanje od mene,posto ih ja razumem bio sam to i radio,razumem celu pricu..

Pozdravljam se sa roditeljima kazem im da ne brinu i da cu da pokidam ugovor,te godine moji roditelji su poceli da idu u inostranstvo da rade na 6 meseci pa 6 meseci kuci tako da mi je otac rekao nemoj mnogo da brines i da stedis mnogo novca slobodno se opusti sada i priusti sebi sta god zelis.I tako evo mene opet srecan sam idem tamo gde pripadam idem u svoju komfornu zonu.Kompanije se potrudila pa moj let do krajneg odredista traje sto duze.Let je bio ovakav necu ga nikad zaboraviti.Beograd-Pariz-Njujork-Atlanta-Sarlot-Nju Orleans,sve vam je*em izvinite sto psujem ali nisam ja kargo posiljka nego covek.

Stizem u Nju Orleans i bio sam u hoteli na kraju grada kao sto kaze nas poznati teksopisac i umetnik Rasta....nije smesno zalosno je,danas mali klinci slusaju tu muziku dok je meni cale na kesete pustao  hitove Rod Stewarda i ZZ topa ali necemo o tome,vracam se na temu.
Hotel je ok,nikad nisam imao problem u kom hotelu odsedam bitno mi je da ima toplu vodu i krevet sve ostalo je relativno nebitno,U hotelu cu da budem 4 dana kod brod ne stigne u luku daleko sam od grada samo sam jednom otisao do grada u burbon street popio par piva u gej paru,ali nema veze nisam primetio tek dok uz zadnje pivo nisam dobio poziv da se pridruzim momcima za sank i kada sam se okrenuo i pogleda oko sebe video sam gde se nalazim.Video sam gde sam samo sam im se zahvalio na pozivu i napustio lokal.
Kakvo kulturno ponasanje mladog srbina u svetu,brod me je naucio da tolerisem sve ali bas sve i smatram sebe veoma toleratno osobom koji moze sve da razume i kome nista nije strano....Hvala ti bela ladjo.

U hotelu imam samo dorucak tako da rucak i vecera parola snadji se.Za rucak sam narucivao picu iz picerije preko puta ali posto je auto put izmedju nas nisam mogao da predjem ulicu nego sam gledao baticu kako seda u auto vozi par minuta oko bloka i donosi mi picu,besplatna dostava ako je u krugu od 500 metara :D ja sam bio na 300 od picerije tako da super a za veceru dobra stara vending masina sa cokoladicama.

Sledeceg dana dolazi vozilo po mene i tada avanuta pocinje.Sedam u taksi I krecemo ka luci tu se ja raspiram sa taksitstom odakle sam,sta radim,malo mu objasnio taj brodcki zivot cisto da ubijem nervozuu meni koja je rasla.Stizemo u luku izlazim iz auto I bila je odmah tu ispred mene prelepa bela ladja,osecao sam se uzbudjeno ali ne I nervozno kao prvi put nesto samo pozitivno uzbudjeno sad idem kao prodavac sad idem da uzivam.

Prilazim brodu gde je sam ugledao ljude u uniformi,pokazao sam im svoje papire I momak je rekao zamnom,prica se ponavlja,ulazim u brod,slikanje juri gore,dole,napred,nazad samo ovog puta bez straha sa osmehom na licu u prolazu upoznajem par nasih devojaka I momaka samo smo rekli vidimo se kasnije.Upoznajem se sa svojim ast.menadzerom iz engleske je veoma cool lik sa kojim cu bas lepo da se druzim.odvodi me do kabine I kaze vidimo se u cetri,cimer mi je bio napolju.

Sada imam kofer sa sobom lepo sam se raspakovao,istusirao I malo krenuo da setam po brodu posto nisam bio umoran.Odluco sam da odem do crew messa da pojedem nesto,kako sam zavrsavao sa ruckom pojavio se momak koga sam upoznao kada sam usao na prod,zvao se Darko dolazi iz Skoplja,Makedonija pitao me je da prosetam sa njim do 12 decka ,kazem sto da ne.Dok se vozimo u liftu  upoznajemo se malo bolje,radio je kao vaspitac za malu decu,bio mu je prvi ugovor I bio je veoma srecan sto je na brodu.

Izasli smo na 12 deck I mogao imao sam prelep pogled na Nju Orleans fin neki gradic.Tu smo proveli jos nekih pola sata I morali smo da se vratimo nazad posto sam ja pocinja da radim za nekih sat vremen.Kako smo se prolazili pored bazena ugledao sam momke koji rade posao koji sam I ja radi samo 6 meseci ranije,zastaje za sekund I kroz glavu mi prolazi Rodrigo ne znam sto samo sam se osmehnuo I nastavio sam dalje.

Ulazim u kabinu kad ono frajer djuska uz neku karibsku muziku I dere se kao magarac,upoznajemo se to on je Rudi I dolazi sa Barbadosa deluje kao veoma cool batica,kaze mi nemoj da brines nista super je ekipa na poslu I bice ti dobro zezanje.Krenuo sam da se oblacim za posao umesto,belih patika,plavih pantalona I bele pamucne majce sada oblacim cipele,koslju,kravatu I sako…osecaj je dobar,ponosan.Uz svo duzno postovanje za lica koje nose uniforme sa strajpovima ipak da nosis svoja privatna odela koja mozes da menjas kombinacije svaki dan,je za nijansu bolja prica.

U tom trenutku neko kuca na vrata,otvaran kad ono asisten menadzer,upada kod nas u kabinu I kaze mi na tvrdom engleskom naglasku,you look so sharp mate…samo sam se nasmejao I zahvalio sam se,a u glavi mi je prolazila misao pa ja sam italijanska skola rodjace.Tada sam se setio Adriane I tog dana kada smo isli u soping za moja nova odela bio je to prelep dan,bas na je bilo zezanje.Secam se da me je jako mrzelo da brod sva ta odela,ali ona je instirala govorila mi je..hocu da kad dodjem na tvoj brod da imam najlepseg momka na brodu i da mi svi zavide :) Daleko od toga da sam bio najlepsi momak na brodu ali ono nisam bio ni najgori balkanci smo mi,nas bije dobar glas na brodu medju zenksom populacijo...hm ponekad i muskom :D

U tom trenutku Steve je rekao ass.menadzer, lets go to make some money..osecam se nekako veoma vazno,tajni agent fazon hahaha  kod smo izlazili iz kabine onako lepo obuceni kroz glavu mi je prolazila scena iz nekog Dzems Bond filma kada on usporeno hoda, zakovcava svoj sako a odjednom velika eksplozija iza njega,e ja sam taj trenutak doziveo bas tu u hodniku broda..hahhaha neverica :D

Odlazimo do shopova gde se upoznajem sa ostatkom ekipe,nisam mogao da verujem da su svi bili tako opusteni,hmm jos nisam
skontao pa to su bili shoppy-is,likovi koje ceo brod mrzi,jer uvek kukaju kako su umorni a najmanje rade od svih na brodu…uskoro sam I ja postao jedan od njih.Upoznajem se sa menadzerom zvacemo ga Danny dolazio je iz Indije strasan lik,veoma cool momak,dok se upoznajem sa njim ostatak tima pravi sale na njegov racun zbog predhodne nocu kada je popio malo vise u crew baru.

Kada smo poceli da radimo on me je pozvao da dodjem kod njega u kancelariju,rekao mi je da ne brinem nista da se opustim sto je vise moguce I da probam da naucim proizvode,promocije I rad na kasi.Rekao mi je da cu da radim u prodavnici gde su se prodavala alkoholna pica.Zahvalio sam se na podrsci I odlazim na svoje radno mesto.Ulazim u radnju i tu gledam u lika sa ogromnim osmehom na licu koji mi govori sa strasnim karibskim naglaskom,Welcome to the jungle  tu se upoznajemo on je zvacu ga Kai,takodje sa Barbadosa tokom ugovora on ce da postane moj brat,koji me je svemu naucio..veoma volim tog momka I dan danas.

Rekao mi je samo se opusti,probaj da budes sto komunikativni sa gostima I to je to,prodaja ce onda da dodje sama od sebe..tako je I bilo kroz samu pricu sa gostima I dobro zezanje prodali smo dosta pica prvo vece,bio je zadovoljan samnon.U jednom trenutku sam ga pitao I ovako ce da mi bude u narednih 6 meseci nasta je mi se samo nasmejao I odgovorio , bice ti jos bolje.
Zavrsavamo tu noc I odlazimo u crew bar.

Prva postava gift shopa. 1 Danny  India, 2 Kai Barbados 3 Daron St Lucia 4 Jelena Russia 5 Klara Gvatemala I 6 clan ja born and raised in Serbia  . Nisam ni slutio da cu od tebe nocu postati inventar u crew baru da cu na ovom brodu provesti jedno on najboljih trenutaka u svom zivotu.Tu noc smo se posteno napili u znak moje dobrodoslice,imamo neverovatnu vezu izmedju nas odmah sam upao u taj tim,ekipa je bila sjajna.

Sledec dana na svojoj prvoj pauzi zovem Adrianu,veoma sam srecan sto je vidim,pricam joj sve kako je super ovde kako je ekipa dobro da sam vec svima pricao o nama I da jedva cekam da je vidim da odradimo transfer I da ona dodje na ovaj brod.Ona takodje bila srecna zbog mene I jedva je cekala da ode na brod da uziva u Aziji I posle da dodje kod mene.

Poceli su I glupi treninzi koje sam naravno sve odradio bez problema I polozio STCW sertifikat..mislim da se tako zove.Posle zavrsen posla ista ekipa isto mesto samo sto nam se jos tada pridruzuju moja braca iz Hrvatske oficiri koji su radili u engine room-u,svi su bili iz Dalmacije strasni momci sa puno humora I tako smo se mi svi zdruzili I postali smo nerazdvojni u parednih par meseci.
Naravno noc smo proveli uz tone piva,zezanje Klara me vodi okolo crew bara I upoznaje me sva svim ljudima na brodu iz svih departmenta bilo je cool,svi su bili druzeljubivi.Tu noc se dogovaramo da sutra idemo u No Name bar,sutra je Cozumel…vec vidim osmehe mornara koji citaju ovaj post I koji su bili u Cozumelu.

No Name bar ili Baracuda ce uvek imati posebno mesto u mom srcu..hahha emotivno sam vezan za to mesto,samo cu da kazem da su mene konobarice moje drugarice iz tog bara,otreznile I dovele do ulaska u samu luku I rekle mi da se sada ponasam ozbiljno..to je jedna od mojih epizoda.

Nisam imao prestavu sta je to mesto,izlazimo iz luke prolazimo pored Hootersa… mesto za udaranje klempi dragim nam gostima izlazimo na ulicu I hodamo nekih 5 minuta,sa spoljne strane ne izgleda nista posebno,prolazimo kroz hodnik odlazimo iza u tu je bio mali skriveni raj za radnike na brodu.To je bilo kultno mesto gde su svi radnici sa svih brodova koji su taj dan bili u Cozumelu dolazili su tu.Tu smo mogli da se ponasamo kao u crew baru,samo sto smo ovde bili na otvorenom imali bazen I deo sanka je bio u bazenu tako da si mogao da sedis u vodi naslonjen na sank,pijan smaras konobarice koje su veoma cool devojke I ispijas tekilu do iznemoglosti.

To vam je Meksiko,kao sto sam nasao ovde na forumu jedan momak je lepo to objasni isto je kao Bosna sa nestvarnim lepim plazama gde mozes da radis sta hoces..naravno u granicama normale..Tu je internet bio dobar sam uvek sam se drzao te tradicije kada dodjem tu prvih pola sata se javim roditeljima,svojoj devojci  okacim koji sliku na fejs I onda festa moze da krene.
Onda je Klara odvela iza sanka I pokazala mi mesto sa svim zastava koje je posada tu donosila I ostavljala kao uspomeni.Tu sam nasao I zastavu iz Srbije,Bosne,Slovenije..ma iz cele ex juge 

Pomislio boze pa ova  tradicija mora da se nastavi,ja ovde moram da osvetlam obraz svoje zemlje  Toga dana upoznajem jos dosta ljudi sa balkana koji su bili tu koji su radili na drugim brodovima,zajedno smo pili Coroni I razmenjivali utiske I uporedjivali kompanije…Dok smo ispijali piva na svakih 10 minuta stize I tura tekile…u trenuktu eto I mojih morskiv vukova iz Hrvatske koji kako vidim su bili dobro poznati gosti,posto cujem konobarice kako izgovoraju njihova imena I srdacno se pozdravljaju sa njima.

Zurka je mogla da pocne…dobra muzika,jeftina cira I klopa je recept za dobru zabavu.Tu su nase drugarice igracice sa broda setale u njihovim veoma malim kupacim kostimima I u bazenu ispijale tekilu…U No Name baru je vladala velika anarhija ovde si mogao da budes to sto na brodu nisi mogao..
Da budes svoj da se opustis I da uzivas punim plucima…I samo da kazem cinjenicu jednu prisustvovao sam velikom broju ludih zurki na tom mestu I nikad ali nikad nisam video ni jedan problem,da se neko potukao nije hteo da plati racun bilo koji problem…valjda zato sto je to mesto imalo neku moc uvek je bilo puno pozitivne energije.

Taj dan smo proveli tu bilo nam je super,posle dobrih 5,6 sati napolju bilo je vreme da se vratimo nazad,svi smo se posteno otreznili,zato sto je taj kafic imao takodje izlaz na otvoren Okean tako da sam ja svoj spas od alkohola nasao u okeanu,uskocim isplivam 15 tak minuta I ja sam kao nov.

Krenuli smo nazad na brod srecni I nasmejani Moji Ratnici I ja,bio sam mnogo srecan… zato sto je covek jedno neverovatno bice I dan danas mi nije jasno kako ljudi mogu da mrze  druge na osnovu boje koze,iz koje zemlje dolaze,seksualnog opredeljenja jednostavno u tom trenutku svi smo bili zajedno I beli I crni I zuti I Srbi I Hrvat I gej I strejt jednostavno ziveli smo zivot u trenutku za taj trenutak nista nije postojalo drugo samo mi I Meksiko…to je bila moja druzina, to smo bili mi….Srecni I nasmejani….

Pozdrav svima,odlucio sam da ovde prekinem…jer ovako treba da se zavrsi ispunjen dan 
Nastavak price ocekujte uskoro                 
                                                                                            One Love                       Niki92Sailor

Offline stefan2511

  • Cruise Ship Veteran
  • Registered
  • *
  • Posts: 56
    • View Profile
  • Country: Srbija
  • Recruitment Agency: N/A
Re: Mornar zauvek. Drugi Deo Srecni i nasmejani
« Reply #1 on: 23/August/2017 »
Cekam nastavak  :D :D :D

Offline Alexica

  • Cruise Ship Veteran
  • Registered
  • *
  • Posts: 384
    • View Profile
  • Country: Srbija
  • Company: Carnival
  • Recruitment Agency: Employment-power
Re: Mornar zauvek. Drugi Deo Srecni i nasmejani
« Reply #2 on: 23/August/2017 »
Opet jedva cekam nastavaaaak!

Sent from my SM-N910H using Tapatalk

"Pricace ti o plovidbi, ti sto nisu sidro digli..."

Offline Next

  • Registered
  • *
  • Posts: 8
    • View Profile
  • Country: BiH
  • Company: NCL
  • Recruitment Agency: Kouzon
  • Job Title: N/A
Re: Mornar zauvek. Drugi Deo Srecni i nasmejani
« Reply #3 on: 24/August/2017 »
Uzivao sam citajuci  :clapping: