Korisničko ime: green_eyes
Država: Srbija
Spol: Ž
Kompanija: Norwegian Cruise Line
Pozicija: Restaurant Stewardess
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Drugarica sa faksa mi je u toku cetvrte godine studija trazila na zajam neke “silne” pare ne bi li otisla na kruzer. Ja pomislih da je totalno poludela…Devojka ubrzo ode u beli svet i inspirise me da se i sama upustim u tu avanturu. i sad iz ove perspektive mislim da mi je to najbolja odluka u zivotu. Hvala ljudima koji su hodajuce inspiracije!!!
Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?Pre pet godina, nisam bila ni za sta sem za knjigu. Streber nevidjeni, ganjala neke nauke, spavala u biblioteci, jela suve kifle i bila zagrejana da se zaposlim u skoli kao profesor.
Onda lagano krece period kad svi nesto pocinju da se zale oko vas, kako nema posla, kukaju kako je jedva prezivljavaju u drzavama na brdovitom Balkanu.
Meni se tu skupljalo malo po malo, radila sam mnogo, ne bi li otputovala negde i pobegla iz sivila svakodnevnice. Ćale video da se to otelo kontroli, ja kreditno onesposobljena, on ostao bez posla, ja sa stotinak evra lutam po Amsterdamu, Hagu, Berlinu, Hamburgu… Tu sam shvatila da ovako vise ne moze, putovati se mora, ali ziveti u Srbiji da bi platio racune i umro. NE nikako!!!
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Prijavila sam se preko Employment Powera iz Zagreba, zato sto su imali tada intervju u Bg-u. Nije bas najsjanija odluka tada bila, ali Boze moj, sve ima svoje zasto.
Mislim da treba ici na sto vise intervjua, probati, cuti nesto novo, obogatiti iskustvo. Agencija je korektna, ali mislim da malo mogu da poboljsaju brzinu i kvalitet usluga.
Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?Nisam nista znala o kompanijama, tada su mi ponudili NCL jer su tada trenutno regrutovali za njih. Totalno sam bila neinformisana sto se tice pozicija i mojih mogucnosti.
Mislila sam da svi moraju da idu na one pocetne pozicije ne bi li stekli prvo iskustvo, pa onda mogu da menjaju department.
Agencija vise gura na nize pozicije, iz licnog interesa, ali dobro. Prezivela sam!
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Intervju je trajao kratko, svega 15 minuta. Vise je trajala uvodna prezentacija o kompaniji i sama procedura grupisanja kandidata.
Ja pred vratima stojim oduzeta od treme, engleski mi je bio ok, ali nisam dugo imala zivu konverzaciju. Samo su mi sako i stikle dale onaj final touch da izgledam iole profesionalno.
Imala sam osecaj da mi je engleski poput policajca iz serije- Alo Alo.
Nista to nije presudno, samo harizma, entuzijazam i zelja za uspehom.
Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?Uf, tesko pitanje, uvek tu ima skrivenih troskova, prevoza i pripreme za brod. Recimo da planirate u globalu oko 1000 evra.
Proviziju ne placate agenciji, ostalo vam se sve manje vise refundira kad odete tamo. Ja sam pozajmila te pare od mog oca, koji nije polagao nadu da cu ja ista od toga vratiti.
To su one “silne” pare koje je drugarica trazila od mene. Budite ponosni kad imate roditelje koji mogu da vam budu finansijska podrska u tom trenutku.
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?Kad se setim kako sam bila srecna kad su mi javili da sam dobila posao, da sam dobila brod koji ide na Aljasku i Juznu Ameriku, i da krenem da se pakujem.
Bila sam van sebe, nikad u avion nisam sela, a kamoli na tako duge relacije, moja prva Amerika, moj san vagabunda se polako ostvaruje. Adrenalin na maksimumu.
Moji me pripremaju kao da idem u rat ili borbu sa belim medvedima. Ponela sam sto vise donjeg vesa, carapa, par kombinacija za izlazak napolje i to je to.
Pita ćale- “ Pa kako ces sine?” Ja onako ponosna- “ Ćale, hvala sto me nisi nikad zvao tatina princeza, sad mogu i u vojsku, dobro si me pripremio za zivot! Njemu zasuzile oci.
Srce mu se popelo u grlo i kao knedla koja zaustavlja bujicu reci i po koju suzu. Reci su bile suvisne. Odrasla sam sama s njim, i sve ono sto su deca pricala sa majkama, ja sam sa mojim caletom, mojim herojem . Izveo me je na dobar put, sad samo da upalim motor. Tad mi je samo sinulo- Sad ga ne smem izneveriti!
Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na broduKao izgubljena u svemiru. Trazila sam kabinu pola sata, ode mi cela pauza pa sam htela u hodniku da spavam. Trazenje kabine bilo je uzalud. Svi su mi se smejali. Bila sam sama sebi hit.
Dobro kazu da je zenama orijentacija prilicno oslabljena. Da ne pominjem rikverc autom.
Prvi mesec su vam samo treninzi i rad. Ne mozete bas da izadjete napolje ako ste u restoranu. Ludilo u glavi, mnogo informacija za kratko vreme, menjanje vremenskih zona, cimerka shuntava totalno, spavala sam na plafonu bukvalno receno usled velikih talasa u Juznoj Americi, svakih 2 minuta me cimanje broda zalepi za plafon. Ustanem da obucem uniformu, brod se toliko ljulja da ne mogu da utrefim nogavicu od pantalona. Onda sam pocela da se motivisem autosugestijom- Idemooo, uskoro pijes kafu u Riju i kupas se na plazama Meksika.
Taj period prvog meseca kad prezivite i priviknete se, sve posle ide lakse. To vas očeliči.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?Svi su oni manje vise ljubazni i to doprinosi da se vi osetite prihvacenim.
Budite srdacni nasmejani i svako ce vam uzvrati istom merom.
Svako radi svoj posao tamo, uloge su jako odgovorne, morate se resetovati na brodski sistem sto pre to bolje.
Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?Jao, jestee i te kako. Moj sef je poslao malu Peruanku, sa kojom sa se kasnije sprijateljila da mi pomogne i uvede me u posao.
Ljudiii, znate kad Floresita pomaze Rosalindi, simbol dobrote, nevinosti i nesebicnog prijateljstva. U mom slucaju ista situacija.
Samo sto sam ja Rosalinda sa osrednjim znanjem spanskog, a ona Lusesita iz Perua. Srce moje, neka je Bog blagoslovi gde god da je. Bila mi je veliki motivator!
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Super. Shvatis posle da mozes da funkcionises i u par kvadrata sa izuzetnim procentom tolerancije.
Jedini mir sam imala u nasem majusnom toaletu.
Jeste li bili zadovoljni zaradom?Zarada je bila pocetna, zadovoljna sam bila jer je bila trodupla u odnosu na srpske plate.
Nemas neke rashode, placanje racuna, smestaja, samo na sebe trosis.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?Iako svi obecavaju, tesko.
Zato sam posle prvog ugovora promenila kompaniju i poziciju, jer na NCL-u mozes da tapkas u mestu 3 ugovora i onda tek da dobijes pravo na permanentnu promociju ili promenu departmenta.
Kako vam se svidio društveni život na brodu?Bilo je dobro. Prvih dva meseca sam isla u crew bar, tu se druzila sa Latinosima, ucila salsu i regeton na Latino zurkama. Posle sam malo usporila sa zurkama, zato sto sam pocela nocnu smenu. Onda sam samo izlazila napolje i uzivala ceo dan na plazama.
U sustini nadjes dobru ekipu i provodis vreme sa njima da lakse preguras 8 meseci. Malo se vezes za ljude, posle ti bude zao kad idu kuci i mozda vam se nikad vise ne susretnu putevi, ali svi su oni ostavili pricu u mom srcu.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.Ljudii mojii, oni Filipinci su mi svi licili jedni na druge, pa kad krenu da se javljaju po hodnicima, ja kazem- ne budi dosadan, hiljadu puta mi se javis u toku dana.
Valjda je moje ime odzvanjalo u hodnicima. Naporni znaju da budu. I onda skontam da su to razliciti ljudi, ali zbog mnogo slicne fizionomije cini mi se da mi se stalno jedan javlja i pita sto puta kako sam.
Ovako su okej. Filipincima samo novac u glavi, Indonezani su produhovljeni za razliku od njih, religija ima tu uticaj. Bolji su ljudi. Latinose sam najvise volela, od njih nisam srdacnije i toplije ljude upoznala. Treba da ucimo od njih kako biti srecan sa malim stvarima. Kako slaviti zivot!
Kako biste opisali putnike?Putnici su bili divni. Stvarno sam imala divne goste koji su me podrzavali, hvalili, motivisali me, pozivali me da dodjem kod njih. Poklanjali mi svasta.
Bilo je tu i zagrljaja i suza, slavljenje rodjendana, godisnjica braka… Najbolja mi je bila jedna divna baka iz Australije koja je sedela zamisljeno pokraj prozora i pisala dnevnik.
Ja joj pridjem i pitam kako je, a ona mi objasni da dugo putuje i pravi neku vrstu putopisa, lepi slike i pise istorijske i geografske podatke.
Primetila sam da cesto zastane u izlaganju, uhvati se za glavu i kaze- Ne mogu da se setim, ona moja bolest. Ihh, starost. Ja shvatim da je malo dementna. Zagrlim je i krene mi suza.
Kakva divnoca.
Sa nekima se i dan danas cujem i dopisujem.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?U pocetku zbog rasporeda treninga, nisam mogla nikako. Gledala sam sve destinacije kroz prozor. Posle par meseci sam zrtvovala san i isla sam napolje kad god mogu.
Sve se da iskombinovati, samo strpljenja. Destinacije se ponavljaju, sve se da obici i videti.
Kad se setim kako sam uletela u zagrljaj Riju, srce mi zatreperi.
Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?Meni je ubedljivo najbolji grad koji sam sada videla- Montevideo. Srce mi je ostalo tamo. Zadala sam sebi da se moram vratiti tamo. Volela bih da zivim tamo bar godinu dana.
Plaze Buziosa i Illa Grande u Brazilu su prelepe, ali tamo bih se samo turisticki opet vratila.
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Ima mnogo pozitivnih stavki. Ojacas psihicki. Shvatis da covek sve moze da izdrzi. Prvo izda um, pa telo.
Kad potpisujes ugovor 240 dana bez dana slobodnog, nisi ni svestan da ti to mozes da izguras. Iskustvo koje tamo steknes, ne mozes ovde na kopnu za dva zivota.
Prosirice vam se vidici, vase ambicije ce biti vece, znacete sta necete u zivotu, necete traciti vreme na nebitne ljude razglabajuci o trivijalnim stvarima i temama.
Krocicete na tla koje ni Kolumbo nije posetio. Ma, iskoristite priliku koju vam zivot pruza. Jedan je zivot, necu da se zadovoljavam onom suvom kiflom sa pocetka upitnika.
Opišite loše strane posla na kruzerima.Malo ali vrlo malo izgubis osecaj za ljude kad se vratis u svoju domovinu. Oni se godinama ne menjaju sa svoje tacke, nemaju ambicije, nikad ni pivo u gradu da plate, posao traze a mole Boga da ga ne nadju. Pusi se Marlboro, a grickaju se nokti otprilike.
Onda shvatim da me je rad na kruzeru bas promenio, da nemam vise tolerancije za nesposobne ljude koje su samo u stanju da kukaju a ne da preduzmu nesto u svom zivotu.
Jedina losa strana dok ste na brodu je nedostatak prvatnosti. Tesko da mozete imati vezu tamo i intimu.
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?Svima bih preporucila da probaju, pogotovo onima koji nisu u braku i nemaju kod kuce neku veliku obavezu i posao iz snova.
Neprocenljivo iskustvo. Cuda su moguca!
Vraćate li se opet na brod?Naravno, ali sad na drugoj poziciji, u shop departmentu i na drugoj kompaniji.
Volim da menjam okruzenja, da ucim nesto novo, volim nove izazove, i necu se smiriti dok ne nadjem svog FeRnanda iz Montevidea.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?Budite svoji kad odete tamo, nemojte bas dati da vas svako gazi. Dostojanstvo ne prodajte ni za kakve pare!
Lutajte, provodite se, disite punim plucima, popijte kafu sa crnomaljastom Peruankom, vrckajte sa ritmicnim Kolumbijcima, jedite prstima sa uvRnutim Filipincima, nazdravite i setite se bivse Juge sa Hrvatima i Bosancima . Granice ne postoje, postoje smao u glavi. Osetite slobodu, svi smo mi u biti ljudi!
Ja odoh u nove pobede, a vi uskladite dusu i razum i aplicirajte za posao na brodu.
Dodjoh, videh, pobedih!
