Sedim kuci i lupam glavu kako da prelomim. Znam shta zelim, zelim oba.
Ne zelim da moram da biram. Znam tachno da ako izaberem bilo karijeru ili vezu da cu se kajati. Pricham sa svojom devojkom (Bree) sta da radimo. Njoj nude ugovor na nekom brodu...ne secam se vishe ni koji je brod bio u pitanju, znam samo da nije bio onaj na koji bih ja trebao da idem.
Svesna je koliko mi znachi ova pozicija i koliko bi mi to promenilo zivot na bolje. Takodje smo svesni oboje da ukoliko budemo razdvojeni na 6 meseci od veze vrlo moguce nece biti nishta ma koliko zeleli da bude neshto. I na kraju razgovora koji nije vodio nikuda ona mi kaze “Idi, znam koliko ti je bitna ova pozicija.”
Veoma bi mi bilo lakshe da je neko sebichan i da mi kaze: trebao bi mene da izaberesh pre nego karijeru.
Ovako mi nishta nije olakshalo. Na neki nachin sam dobio taj neki lakshi izlaz kojim bih mogao da kazem samom sebi ...pa rekla je da idem, razume da mi je bitno itd.
Pritisak raste iz dana u dan jer ovi iz kancelarije chekaju na moj odgovor, a ja ga realno nemam.
Plus postoji taj neki skriveni strah da ne razljutish kompaniju, jer ako mi lupe otkaz ili ne dobijem ugovor sledecih 4-5 meseci - sta da radim sa sobom? Maltene sam se onda vratio nazad na nulu.
Pricham sa ortacima i rodbinom. Pretezno vecina mi kaze: morash svoj zivot prvo da sredish. Ili bi mi rekli: chekace te ona ako je prava.
I tako pre slanja mejla agenciji, sedim i pricham sa zetom oko cele situacije i kako zapravo zelim oba. I on mi kaze - “Pa pazi ovako, oni tebe vec imaju na radaru i znaju da znash posao. Pozicija ce sama doci, a dal cesh takvu devojku ponovo da nadjesh je pitanje.”
I tako ja njima na kraju iako sa podosta straha da cu da napravim pichvajz, poshaljem mejl u kome je pisalo - hvala lepo ali ja mislim da bi vi trebali da isposhtujete svoju rech po pitanju linka koji ste mi obecali. A ako jedno ili drugo, poshaljite me nazad kao stage crew.
I tako posle par dana dobijemo oboje mejl da se vratimo nazad na Island Princess kao Stage Crew, za chudo nije bilo mnogo drame oko svega od head office-a po pitanju mejla. Isposhtovali su svoju rech za chudo.
Iako sam prelomio, ne mogu da kazem da je lako vratiti se nazad na slabiju poziciju sa duplo manjom platom i na brod gde si do malo pre bio menadzer. No nebitno, prelomio sam i sada je vreme da se stisnu zubi i da se zapne.
Kad smo stigli nazad nije bilo nimalo uzbudjenja shto se tiche posla. Oboje smo bili jako srecni shto smo se vratili na isti brod, svakako je ojachalo nashu vezu i dalo veci smisao svemu. Ali posao nije bio nikakav izazov jer smo vec nauchili sve napamet od prethodnog ugovora, chak je i itinerary bio isti tako da ni tu nije bilo nimalo uzbudjenja.
I tako u sledecih par dana od kako smo se ukrcali pokushavam da se priviknem da nisam vishe in charge i da moram da pratim pravila igre od osobe kojoj sam predao poziciju pred odlazak sa proshlog ugovora.
Ono shto ja nisam znao je da je taj Crew Chief/Automation bio jako poznat po pravljenju jako kritichnih greshaka tokom predstava shto je neshto shto ne bi smelo nikako da se deshava jer su ipak tudji zivoti u pitanju kad greshke pochnu da se prave.
I tako vec petog dana tokom predstave Crew Chief/Automation napravi kritichnu greshku gde je sluchajno otvorio pogreshan lift na stejdzu i gde je umalo jedan irach upao jer nije ochekivao da ce biti rupa na prostoru gde je trebao da igra (Ne znam dal sam pomenuo ali lift je dubok ceo jedan deck, tako da taj pad ne bi bio nimalo naivan za njega ili bilo koga drugog) Na njegovu srecu, jedan igrach pored njega je video shta se deshava i zgrabio ga je za ruku u momentu kada je ovaj zakorachio u prazan prostor. Uspeo je da ga izvuche i predstava se nastavila.
Odmah nakon predstve kruz direktor je doshao u backstage sa senior production managerom zahtevajuci potpun izveshtaj i kako je doshlo do tog incidenta.
Crew Chief/Automation je tvrdio da nije njegova krivica vec da je krivica kompjutera koji je imao neku greshku u softveru. Zbog ovakvih tvrdnji i zbog vec pozamashne reputacije po pravljenju kritichnih greshaka u sve ovo je bila umeshan i Head Office kojima je poslat incident report od pomenutog sluchaja.
Head office je potom poslao svog struchnjaka za automation da ispita sluchaj i da proveri tachno u kompjuteru dal ima ikakvih greshaka ili je u pitanju user error.
Sve ovo je krenulo da se odvija jako brzo jer su predstave morale da se nastave zarad klijenata ali nisu smeli da dozvole Crew Chief/Automation-u da se vrati na posao dok se stvar ne reshi.
Dva dana posle incidenta je stigao jedan od softver inzinjera za automaciju koji je utvrdio da je bila greshka user-a.
Odmah sledeceg dana je Crew Chief/Automation imao saslushanje kod kapetana, i svi znamo koliko je sati kada imash saslushanje kod kapetana.
Istog dana se Crew Chief/Automation iskrcao u portu.
Istog dana su me vratili nazad na promovisanu poziciju.
Izgleda da nekad moze luda sreca da te pogodi dva puta. Em sam dobio devojku, em sam dobio poziciju koju sam hteo!
Neverovatno je kad se sve sluchajnosti odviju bash u tvoju korist. Nikad mi se tako neshto ranije nije desilo, pogotovu ne dva puta.
Shanse da cu biti na brodu gde ce Crew Chief popiti otkaz i da ce im trebati neko odmah da popuni poziciju i da cu u isto vreme biti sa svojom devojkom su….pa ochigledno ne jednake nuli...ali jako blizu toga.
Ako sam imao ikakve nedoumice ranije dal je ovo bio pravi izbor, sada ih nisam vishe imao. Sve shto sam ikada hteo sam dobio.
Ja sam iskreno mislio da cu chekati barem josh dobrih 2-3 ugovora pre nego shto se ponovo ukaze prilika za promociju. Nikad nisam bio srecniji shto nisam bio u pravu!
Vecinski deo ovog ugoora je proshao bez imalo problema, ili barem nimalo bitnih problema. Mogao bih verovatno da pricham o gomilu sitnih problema... kako je jako teshko raditi sa nekim ljudima, ili kako su neki dani jako dugi i teshki, ili kako je zapravo posao menadzera daleko tezi nego kada samo dobijesh raspored i gulish kako ti kazu. Ali u sushtini to su sve minimalni problemi koji su me samo dalje oblikovali i chinili me samo boljim u poslu u kojem sam uzivao.
Gurao sam dalje da uchim shto vishe o Automaciji, i u sushtini je moj cilj bio da pokusham sebe sa znanjem da uchinim shto nezamenljivijim u svom poslu. Takodje sam se trudio da budem shto dosadniji glavnoj kancelariji po pitanju svog sledeceg ugovora jer sam hteo neshto komplikovanije sa vecim izazovom.
Ono shto sam nauchio iz toga je da zapravo kancelarija jako ceni kada si dosadan i uporan, i da te zapravo zapamte bolje - shto je zapravo jako dobro.
Pred kraj samog ugovora devojka mi se povredila na poslu dok je dizala neku opremu i nakon toga je krenula da ima bash dosta bolova u predelu kichme, i iz tog razloga je odluchila da joj je ovo verovatno poslednji ugovr ukoliko ne uspe da reshi taj problem pred sledeci ugovor. Nisam mogao da je krivim shto ce mozda odustati, ali opet sam se nashao na nekoj raskrsnici gde sam pokushvao da nadjem reshenje kako zadrzati oba ukoliko ne moze da nastavi?
Posle ovog ugovora smo otishli zajedno za Srbiju, jer je htela da vidi odakle sam ja, i da upozna moju rodbinu.
O tome kako nam je bilo u Srbiji i da li je nastavila samnom na sledeci ugovor ili ne vam kucam uskoro...obecavam da nece biti velika pauza izmedju postova kao shto je bilo do sada
