Prosle godine u ovo vreme prijavio se na NCL website, kao I svuda gde sam mogao.
Stizali svi negativni odgovori od Carnivala, MSC-a, AIDE, nista nije stizalo od Royala, kada jednog dana email iz NCLa, hocu li skype interview.
Pristao, sredio se, cekam 17h, prodje vreme, vec je 20h, niko ne zove. Uhvatim se da pisem personalu, ispalo da je zena koa je trebala da me intervjuise otisla iznenada na odmor. Nema veze, njena koleginica Mina Yi, mi ponovo zakaze intervju.
Pocinje. Ja u majici, s bradom, znojim se kao prase, ma sijam se od znoja, kao da u pornicima glumim.
Ko sam, sta sam, o iskustvu, sta je stage left, sta je house right, da li znam k****, palac...I tako 40 minuta, da li imam tetovaze, da li sam zdrav, koja mi je velicina k...ne to nije pitano. Na kraju se iznenadim kada mi je rekla da sam uspesno prosao prvi intervju, sada treba da razgovaram s direktorom iz Majamija, koji je main boss za fleet tech supervisor.
Posle dva dana covek zove, ovaj put je razgovor bio preko telefona. Ja se trudim da budem nasmejan, sta je system flow, kako se menjaju banks na maxxyzu, sta je xlr, I tako sat vremena. Na kraju vidim ja da vise ne znam nego sto znam. Kontam, pisi propalo. Ali posle dva dana stize da sam primljen kao lounge techie.
Plata 1600$. Delim kabinu s jos jednim, ugovor 7 meseci, treba da sredim medical, vizu, pomorsku knjizicu, da nisam osudjivan, itd.
Ali nema se para ni za hleba. Moji su uzajmili oko 1500e, koliko me je sve izaslo.
Uradim medikal, sredim vizu, cekam dve nedelje za je**** potvrdu iz mupa, prevedi sve to.
Odem u kapetaniju BG, a oni meni nece da priznaju medikal, kao treba da se radi u nekoj BG klinici, ja kazem kako to, kompanija NCl prihvatila medikal, a vi necete.
Odgvorim NCLu da nema sanse da dobijem pomorsku, oni kazu ok, nije bitno.
Stigli detalji leta. Za Kopenhagen. Isplakao se sa majkom, molim se da me doceka da se vratim, jel mi je stara majka 78godina, i poleteo s Air Serbiom.
Joj, molio sam se da ona glamdjava krila ne otpadnu, sleteli, pokupio kofer, docekao nas taksi, pravo u hotel.
Ali sam se za*****ao sto nisam uzeo ekstra cigara, u Danskoj cigare 8e....
Sutra ujutru idemo do luke, i tada sam video taj veliki, iscrtani brod, pod nazivom Breakaway. Izgledao je prelepo, veci od svih drugih manjih brodica.
I tako pocnem da radim kao lounge, prva tri meseca nisam znao gde udaram, i sta zapravo ja treba da radim. Ali eto dobio temporary promotion za light techie, plata 2500. Sreo super ljude na brodu, nema nas mnogo s Balkana ali ima nas da kuliramo zajedno i da ogovaramo one koje nisu mi. Ima na u baru, housekeepingu, tehnicara, inzinjera, na bridgu, direktora, senior managera.
Hrvati i Srbi se drze blize nego Srbi i Makedonci. Bilo je par Makedonaca koji nece da se jave, bez obzira sto se ti javljas njima svaki put.
Ali HD Vuk - hrvat je organizovao da imamo domaca jela, sarmu, pasulj, sirnice, prasece pcenje za pravoslavni bozic. Adela, asst. bar manager -muslimanka iz Bosne je sama mesila burek i pitu sa sirom za bozic. Jednostavno, nije bitno ko je odakle, ko je koje religije, vecina nas gledamo jedni druge kao porodicu, kao braca i sestre.
Kada odlazite na odmor, poslednjih nedelju, dve, svi hoce da vas pojebu, nisam se zalio. Kada krenu da vas muvaju burn the floor plesaci a svi izgledaju kao kip Mikelandjelovog Davida...
Upoznacete ljude koji ce vam biti jako dragi, najbolje ljude koje ste ikada znali, s njima ce te deliti srecu i tigu, probleme i uspehe.
A upoznacete i najveca go**a ovoga sveta. Ljude koji su toliko zli, bezobrazni, da ce te se cuditi da neko moze biti toliko zao.
Ako kao ja izlazite s broda i visite u crew baru, potrosicete 400-500$ mesecno, na pice, cigare, izlaske, amazon.
Moj savet je da izlazite kada god mozete, necete se secati kako ste na brodu lepo stedeli pare, vec ce te se secati kako ste se zezali na plazama, i u prelepim mestima s ljudima koji ce vam postati blizi od sopstvene porodice. Kada neko ode, ko vam je bio drag...naravno da ce biti tuge i sete, posebno kada skontate da ide na naki drugi brod, i da se mozda necete videti godinama. Ali mozda zbog toga pocnete da zivite u momentu i da svaki momenat s tim ljudima cenite i uzivate celim bicem.
Vracam se na Breakaway krajem Februara, ponovo kao lounge, step up, step down, godinama tako je u NCLu.
