Ljudi se ubijaju u svakakvim uslovima - i kad im je težak život i kad imaju sve obezbeđeno i žive kao princeza na zrnu graška, i siromašni i bogati, i ugnjetavani i slobodni, i usamljeni i porodični. Svaki takav strašan korak je imao neki svoj povod, neku svoju istoriju, priču, gradaciju i okidač. Brod kao brod je jedan veliki vašar iz koga se bilo kad može izaći, sam rad na brodu ne može nikome normalnom da bude razlog da se ubije, jer samo kažeš "ćao" ako je to jedini i najveći problem u tvom životu, odeš, apsolutno niko tamo nije vezan lancima, ne moraš čak ništa ni da platiš - kompanija ti plaća kartu za kući, ne treba ništa ni da im vraćaš. Ali, verujem, rad na brodu nikada nije jedini i najveći problem... verovatno nekome može ta situacija da bude kap koja prelije čašu... ali čaša je već bila napunjena sr*njima i pre/bez broda, ta poslednja kap je mogla da kapne i u nekom drugom okruženju.
Hiljade nas je bilo, odnosno jeste sad na brodovima. Svako ima neku svoju životnu priču, svoje snove, probleme, svoje motive, teret na duši, svoje nade itd. Brod je tu samo običan lonac, svako svoju čorbu kuva i skida sa vatre kad god poželi. Ima nas na raznim pozicijama, neko je namrgođen i negativan, neko je veseljak i zaje*ava se, i svi smo u ovome šareni, apsolutno nebitno na kojoj smo poziciji.
