Author Topic: Deo V - Od Sijetla do San Franciska (ispunjenje decackih snova)  (Read 337 times)

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

Offline Drunken_Sailor

  • Moderator
  • Registered
  • *
  • Posts: 30
  • I want to breathe the air of new places
    • View Profile
  • Country: Serbia
  • Company: Princess Cruises
  • Recruitment Agency: Safe Cruise
  • Job Title: Staff Photographer
Po završetku sezone Aljaske itinerar nas je vodio južno, u potrazi za letom. Nakon skoro dvomesečnog istraživanja “last frontier-a”, sledio nam je jedan kratki kruz iz Sijetla za Vankuver, pa onda jedan dugački obalni gde smo se ponovo vratili za Sijetl, da bi posle toga produžili zapadnom obalom preko Astorije (država Oregon) ka San Francisku, San Dijegu, Santa Barbari i našoj sledećoj matičnoj luci - Los Anđelesu.

Sijetl
Iako je bio naša polazna tačka više od mesec dana, nikako nisam imao dovoljno vremena da ga upoznam u meri u kojoj sam želeo. To se promenilo u poslednja dva kruza, kada sam dobio više slobodnog vremena u ovom prelepom gradu.

Napominjem da je ovaj grad bio i moje mesto ukrcavanja, na čiji sam aerodrom sleteo i u obližnjem hotelu proveo nešto više od 24 časa, ali bez obilaska “downtown-a”.

Po pristajanju broda u luku, imao sam 6-7 časova da istražim Sijetl. Nije bilo lako odlučiti se šta najpre videti, ali sam sa dvoje drugara krenuo u avanturu. Kako smo čuli da ovde ima veliki i jeftin market Target, najpre smo tu otišli i nakon sat vremena jurenja po trospratnoj prodavnici, uspeli da se ponovo nađemo i krenemo dalje. Svakome ko ima prilike da boravi u Sijetlu bih toplo preporučio da poseti Target jer se ovde može naći najraznovrsnija roba koja je izrazito jeftina i uvek imaju neke popuste.

Sledeće mesto koje smo posetili je takozvani Pike’s Place, koji je poznat po više atrakcija. Meni lično najinteresantnija stvar zbog koje sam došao tu bio je Starbucks, ali ne bilo koji Starbucks, već prvi ikada otvoren. Taj lokal je deo istorije i uvek je pun jer bi svi koji tu dođu hteli da probaju kafu baš na mestu odakle se ovaj veliki lanac kafeterija otisnuo u svoju uspešnu budućnost.

Pored toga, interesantan je i lokalni Farmer’s Market-pijaca gde se može osetiti duh ovog mesta i videti najraznovrsniji proizvodi ovog dela sveta. Jako je interesantan jedan od lokala na pijaci gde prodavci bacaju ribe(losos) jedan drugome.

U blizini se nalazi i tzv. Gum Wall, zid na koji prolaznici lepe žvake, što je interesantna turistička atrakcija.

Nakon boravka na Pike’s place-u, uputili smo se u šetnju ka pristaništu gde se nalazi veliki panorama točak. Na putu do tamo sam sam uživao gledajući raskošne velelepne građevine i zapažao dešavanja na ulici, uslikavši po neku sliku za uspomenu. Oko mi je najviše zaparalo to što uprkos našoj iluziji o američkom snu, na ulicama ovog grada živi ogroman broj beskućnika, uglavnom belaca, koji su ostali bez imovine tokom velike krize. Jedan čovek je definitivno zaslužio moju pažnju i malo “kindness-a” koliko sam bio u mogućnosti.

Sigurno ste čuli za Svemirsku Iglu (Space Needle) - 184m toranj koji je zaštitni znak Sijetla. E pa, i mi smo, i baš smo želeli da ga posetimo, ali zbog lošeg vremena nije imalo svrhe plaćati 30$ za ulaz i vožnju liftom od oko 40 sekundi da bismo odozgo videli samo oblake. Kako god, u povratku smo uzeli taksi koji nas je provozao svuda po gradu, pa i pored ove atrakcije kako bismo je izbliza videli. Ljudi koji su ranije tu bili kažu da se odozgo Sijetl i okolina vide kao na dlanu, u šta sam se i sam uverio gledajući slike i snimke koje je napravio naš kamerman Sem.

Vankuver
Na samo 200 kilometara od Sijetla, na Kanadskoj strani granice, nalazi se ovaj neverovatni grad koji je definitivno ušao na moju top listu omiljenih destinacija.

Nakon jutarnje smene, negde oko 10 časova  sa jednim prijateljem Kinezom sam krenuo u obilizak ovog grada. Na samom izlasku iz broda dočekao nas je veličanstven prizor iskrcavanja sa sedmog sprata broda direktno u urbani “centar” grada, okruženi velikim terminalom i zgradama.

Kako nam je slobodno vreme bilo ograničeno na nekih 5-6 sati, odlučili smo da ga ne traćimo na ekskurzije, već da grad obiđemo pešice. Obišli smo skoro ceo grad, posetili brojne parkove, tržne centre i na kraju umalo propustili ukrcavanje na brod.

Naime, mislili smo da se dovoljno dobro snalazimo u prostoru i da znamo gde smo pa da ćemo brzo stići nazad, a ustvari smo bili na skroz suprotnom delu grada od pristaništa. Uhvatila nas je panika jer ni jedan taksi nije hteo da nam stane čitavih pet minuta, ali je ipak jedan stao pa smo u zadnji čas stigli na ukrcaj.

Svima koje ovamo put nanese bih toplo preporučio da grad obiđu peške ili biciklom i tako najbolje osete čari brojnih uređenih parkova i neighborhood-a sa jednospratnim kućama, u koje turisti u grupama slabije zalaze, a koji su pravi dragulj ovog grada. A u slučaju da ostajete na više dana, obavezno uplatite neki od izleta, jer bukvalno čim se izađe iz grada, okolina je netaknuta priroda sa mnogo zanimljivih lokaliteta.

Astorija

Posle Vankuvera, stali smo u Sijetl još jednom, da se na brod ukrcaju putnici, pa smo nastavili južno ka Kaliforniji, a naša sledeća stanica bila je Astorija.

Kada sam čuo za ovo mesto, nisam znao ništa o njemu. Međutim, brzo se pročula glasina da ovde postoji jedan restoran, koji drži žena poreklom iz Bosne, a gde se mogu naći pravi sarajevski ćevapi. To me je motivisalo da izdržim naporan rad do stizanja u ovu luku.

Luka se nalazi na oko kilometar od ulaza u grad. Foto ekipa koja je to jutro radila na gengveju je bila maskirana u Gusare. Svi smo bili našarani i nosili perike, sablje, kostime i duboke čizme. Bilo je zabavno obući laganiji kostim nakon dugog perioda nošenja kostima medveda, orke, orla i kita u kojima gotovo da nema vazduha.

Astorija je neverovatno mesto. Sve kao da je zaspalo u 60im i 70im godinama. Na sve strane se nalaze prodavnice garderobe iz tog perioda, a sve građevine su u tom stilu.

Na našu veliku žalost, kada smo “zakucali” na vrata restorana, ona su bila zatvorena, a na njima natpis da je vlasnica sa porodicom otišla na godišnji odmor. Šteta, ali ko zna, možda me opet tuda put nanese pa nekad probam ćevape iz Astorije.

San Francisko
Od trenutka kada sam u osnovnoj školi, na času engleskog jezika, učio o San Francisku, nisam prestao da maštam da ga posetim jednog dana. Vremenom je ta želja postala toliko jaka da mi je San Francisko postao omiljeni grad, iako nikada nisam bio tamo.

Pre samog polaska na brod video sam u itineraru da ćemo u ovih 6 meseci plovidbe jedan dan provesti u San Francisku. Sama pomisao da ću tamo na sredini ugovora biti, davala mi je snage da izdržim sve izazove sa kojima sam se susretao.

Kako se primicao taj dan, znao sam da nekako moram dobiti slobodno, jer ukoliko budem dežurni na brodu, neću moći da posetim svoje omiljeno mesto na planeti. Zbog toga sam počeo da prodajem mnogo više nego do tada i zbog tako dobrog rezultata, nagrađen sam od strane menadžera celim slobodnim danom u ovom gradu.

Konačno! Moj najveći do tada nedosanjani san je postao java. Noć pred dolazak sam otišao ranije u krevet i od prevelikog uzbuđenja jedva uspeo da zaspim.

Probudio sam se nikad srećniji, spremio stvari i izašao na koridor da doručkujem. U tom trenutku sam pogledao kroz okrugli prozor i ugledao Golden gejt most. Osećaj je bio neopisiv.

Sa broda sam izašao oko 10 časova izjutra sa jednim Britancem i zajedno smo se uputili ka centru grada. Bilo je vrelo i bez i jednog oblačka na nebu. Pravi “California dreaming”. Ovde je čak i vazduh drugačiji, sve je tako nestvarno. Do juče dečački san, a danas stvarnost!

Pošto sam na raspolaganju imao oko 12 sati, što je daleko više slobodnog vremena nego inače, mogao sam da posetim sve važnije lokalitete, pa sam počeo dan kafom u Starbaksu i sendvičom u Subway-u.

Nakon toga sam odlučio da posetim gore pomenuti most, koji se nalazi na oko 15 minuta vožnje od pristaništa gde smo bili usidreni. Uzeo sam žuti taksi, baš kao na filmu, i uputio se ka toj destinaciji gledajući i snimajući mesta kuda smo prolazili. Sve je tako uredno i sređeno u ovom gradu. Nema smeća po ulicama, kuće su kao pod konac napravljene. Pored mora se nalazi zelena površina, pa široka biciklistička staza, pa staza za trčanje i tek onda kolovoz, a udaljini se na sredini zaliva nazire ostrvo gde je bio Alkatraz i dugački crveni most “Golden gate bridge”.

Pristali smo kod centra za posetioce, a račun je izašao oko 50$ što nije mnogo za ovoliku vožnju.Prvo sam napravio sliku sa pogledom na ceo most u pozadini, a zatim kupio magnet na kome piše “I crossed Golden gate bridge”, koji magnet sa ponosom čuvam kao svoje veliko dostignuće.

Počeo sam da prelazim preko mosta pešice u koloni ljudi, a bočni vetar nas je dosta usporavao. Nije baš kako sam zamišljao. Ovaj deo zaliva je jako vetrovit pa je možda bilo pametnije most preći automobilom.

Kada sam bio na sredini mosta, sa desne strane sam ugledao maleno ostrvo, na kome se nalazio ozloglašeni zatvor Alkatraz. Izgleda neverovatno da nadomak jednog ovako božanstvenog grada stoji mesto na kome su ljudi toliko patili.

Kada sam prešao most napravio sam još fotografija na vidikovcu sa koga su uslikane najlepše slike koje možete pronaći na internetu, posedeo još malo i uputio se nazad ka gradu autobusom bez krova. Vožnja košta oko 15$, a uključuje prelaz preko mosta, vodiča koji objašnjava sva mesta pored kojih prolazimo i sedenje na otvorenom krovu do stanice na kojoj putnik želi da napusti autobus.
Sledeće mesto koje sam posetio bila je čuvena kineska četvrt, koja izgleda baš kao na filmovima.

Na red je došla i čuvena krivudava ulica “Lombard street” po kojoj je San Francisko poznat i koja je jedinstvena u svetu. Naime, između dva reda kuća nalazi se zelena površina ispresecana ulicom koja ide cik-cak pod velikim nagibom. Spustio sam se tuda pešice i nastavio višečasovnu šetnju gradom.

U centru grada sam primetio prodavnicu po imenu “Ross” u kojoj se prodaje roba svih renomiranih proizvođača. Ušao sam unutra i nastao je pravi “Treasure hunt”. Za oko 200$ kupio sam od glave do pete garderobu i obuću brendova kao što su Tommy Hilfiger, Calvin Klein, Levis, All stars Converse i drugih. Ogromna ušteda!

U sumrak sam svratio u jedan od barova i popio pivo, nakon čega sam se uputio ka brodu jer se već bližilo vreme za polazak. Prolazio sam pored brojnih pristaništa, gledao ljude, zgrade, most, palme i uživao u ovom nezaboravnom iskustvu. Na brod sam ušao u poslednjem trenutku, tako da nisam ni minuta protraćio.

Otišao sam do kabine, obukao uniformu i izašao na najvišu palubu. Stao sam sa ostalim ljudima čekajući da se oglasi sirena i brod krene. To se ubrzo i dogodilo, pa smo svi sa velikim uzbuđenjem čekali prolaz broda ispod Golden gejta. Neposredno pred most ljudi su počeli da odbrojavaju da bi nastalo veliko radovanje, slično dočeku nove godine, u trenutku kada smo prošli, na, kako mi se čini, 2 metra od donje strane mosta.

Završio se i taj dan, a naša pokretna kuća je zaplovila put Los Anđelesa, naše matične luke u narednih dva meseca.

Nastaviće se...
 :plovim:
Cruise Ship - Ticker" border="0

Forum


Offline pspman

  • Cruise Ship Veteran
  • Registered
  • *
  • Posts: 541
    • View Profile
  • Country: Serbia
  • Company: Princess Cruises
  • Recruitment Agency: Safe Cruise
  • Job Title: Photographer
Fenomenalno kolegaaaaaaaa..  jedva cekam sledeci nastavak. A mozda da se jednom i sretnemo na brodu,ako odlucis da se ikada vratis ;) fale nam ljudi

Forum