Sve je bilo spremno.I ostalo je samo ono glavno.Dan po dan,svakodnevni refresh inboxa,i konacno je stigao email sa svim detaljima oko ukrcavanja.Brod MC Crucebelle,mesto polaska Regensburg,s tim sto sam mogao da biram da li cu se ukrcati 17-tog u Nirnbergu ili 18-tog u Regensburgu.Straha uopste nije bilo,maltene kao da mi je to bio deseti ugovor,a ne prvi.Jedini stres koji sam doziveo bio je kada sam trebao da uradim PCR test,tu noc pred polazak nisam oka sklopio.Rezultati su trebali da stignu istog dana,medjutim,sve se oteglo do kasno u noc,zeljno sam iscekivao zvuk sms-a kao kisu u pustinji i konacno ga docekao.Odstampao sam rezultat,spakovao u fasciklu pored vec ranije odstampena online prijave za ulazak u Nemacku i to je bilo to.Usledio je pozdrav sa porodicom,i put me zove,moram poci.Doslo je i tih zeljenih 17h kada sam imao autobuski prevoz do Regensburga. A tih 20 sati koliko mi je trebalo do tamo moglo je da se pretvori u pravu vecnost,samo da mi prijatelji nisu bili mobilni telefon,slusalice i YouTube.Gomila stranih penzionera koji su jelte zaboravili nas jezik,pa samo melju bez prestanka kao vodenicni kamen,kao da se nisu videli 20 godina.Na tv ste morali potpuno da zaboravite,jer od celokupnog repertoara,video sam Balkan Ekspres koji je prikazivan jedno 10x,a pola od toga je bio samo ton.Na granici nije bilo nikakvih problema,sem kod Madjara,gde smo se malo duze zadrzali,zbog 1 putnika koji je imao nekoliko boksa cigareta,jednog su jednostavno iz nekog razloga vratili sa granice.Mozes misliti kakav je osecaj kad u 2-3h nocu ostavis coveka u nedodjiji.Od celokupne dokumentacije koju sam poneo,samo sam morao pasos da pokazem,niko nista nije trazio,ali treba uvek biti spreman.I konacno posle 20h,stizem u Regensburg.Prvo sto je me sacekalo,bilo je uzasno vreme.U Srbiji,bar kod mene kise nije bilo jedno 4 meseca,i celim putem je nije bilo,kako sam stigao,pocela je da lije kao iz kabla.Prvo sto mi je bila obaveza,je da nadjem adekvatan smestaj jer sam stigao 2 dana pred ukrcavanje s obzirom da je autobus isao samo utorkom,subotom i petkom,a meni je ukrcaj bio u petak.Nailazim na jedan manji motel,sa izuzetno pristupacnom cenom od 60e za noc,medjutim sve je bilo zatvoreno.U krugu motela nalazim jednog Afrikanca,koji mi rece da gazda motela dolazi tek za 2 sata.Nisam mogao da cekam,krevet mi je bio potreban sto pre.Konacno uspeo sam da resim ''goruci problem''.110e nocenje sa doruckom...ok.Nisam pravio problem oko cene,jer znam da cu sve to nadoknaditi na brodu.A kada smo vec kod novca,uvek nosite sto vise sa sobom,jer kad imate novac kod sebe,imate i sigurnost.Smestaj,kao i hotel se ne moze opisati recima,sve je na vrhunskom nivou i jedino sto mi je ostalo je da tih 2 dana pred ukrcaj iskoristim na najlepsi moguci nacin,da obidjem grad,ali najvise da se odmorim i naspavam sto je vise moguce.O samom gradu,kao i mom prvom susretu sa brodom,kroz par dana.
