Pozrdav svim prijateljima i Sretna vam Nova godina 2008! Poseban pozdrav Sefu i bojanNS, jer je prvi zasluzan za moj odlazak na brod:), a drugi za ovaj post!
Nisam bila sigurna o cemu da vam pisem, a mnogi su trazili to; pa se unapred izvinjavam onima koje ovo ne zanima, jer cu pisati o svemu od samog pocetka.
Dakle, ja sam dobila posao na brodu u gift shop-u, u rekordnom vremenu i ubrzo krenula da radim isti, na ms Maasdam brodu Holland America Line. Ni sama ne znam kako, ali sve se odigralo jako brzo i uskoro sam bila u Bostonu USA, sama u sobi, vece pred ukcavanje na brod.... Mom suprugu i meni rastanak je tesko pao. (Ali na brodu se dosta radi (kada se radi), pa vam to i ne daje bas puno vremena da razmisljate o kuci.) I jedva da sam spavala tu noc, sto zbog uzbudjenja zbog broda, sto zbog coveka koji je ostao kuci sam. Nemojte da mislite da je lako, jako je tesko ostaviti nekoga i otici ni sam ne znas gde. Lako je sa roditeljima, njih pozoves i znas da su ok i to je to. Ali ako imas supruga ili zenu, stvari budu maaalkoo teze...
Elem, ujutro krenem u luku da se ukrcam na brod! Kada sam videla na sta trebam da se ukrcam, progutala sam "knedlu" uz pitanje: "......, Natasa gde si ti dosla?". Nemojte da mislite, nije nista falilo mom brodu, naprotiv, sef je bio u pravu kada je rekao da vremenom taj brod zavolite i pocnete da ga zovete svojim. Bio je ogroman!!! Daleko veci nego sto sam ja zamisljala. (Kasnije se ispostavilo da je mala beba u odnosu na Carnivalove brodove i.t.d, ali tad sam vec bila iskusan moreplovac)
Naravno, posada se ukrcala nakon sto su brod napustili putnici i ja sa ogromnim brojem Filipinaca i Indonezana, stigoh na brod. Odmah me sprovedose do menadzera, dadose mi kabinu i pokazase cimerku; uvalise mi neku gomilu papira (kome da se javim sve na brodu) i rekose mi da se presvucem jer odmah idem da radim. Sve se odigrava munjevitom brzinom i kroz par dana, (jos uvek nisi siguran da li si na pravom decku, a ides na posao) vec radis naveliko i naravno putujes. Treba dosta vremena dok ne naucite gde se nalazite, pogotovu ako ste prvi put na brodu, ali kad upoznate ceo brod, zaista uzivate na njemu. Nemojte da mislite da je svima tako lepo. Ja sam osoba koja voli nove neobicne stvari i koja se lako adaptira, ali imate ljudi koji prosto nisu takvi i za njih je period na brodu nesto sto vise nikad nece raditi. (Iako se vecina koja je davala takve izjave, ipak ponovo vracala na brod)
Moj sam brod zavolela, upoznala dosta dobrih i losih ljudi. One dobre cu pamtiti do kraja zivota, a medju njima je i jedan Indonezanin (koji je jako mlad, dete prakticno i kome sam stalno kupovala cokoladice, jer je cistio moju prodavnicu, a videla sam u njemu mog mladjeg brata) i jedan Filipinac (koji vec 20 godina radi na brodovima kao bubnjar i koji vec ima i unuke kuci, a koji mi je bio kao otac). Ima jako lepih stvari koje cete doziveti ako se odlucite da radite na brodu, ali ljude cete pamtiti jako dugo...
Ovde cu stati veceras i sacekacu da neko ili bojanNS procita ovo, i to samo iz razloga da mi kazete o cemu zelite da vam pisem tacno. Jer malo sam se zanela veceras...
Oprostite.
