Kroz ovaj tekst cu pokusati da opisem zivot i rad na brodu. Moja zelja za odlazak na brod je bila jako velika jer sam hteo da probam nesto novo i da izbegnem monotoniju koja mi se stvarala u mom zivotu.
Bio san svestan svega pocev od dugotrajnog rada bez i jednog slobodnog dana odmora i da cu se lako izboriti sa tim ali sasvim je drugacije ispalo i da krenem redom sa pricom.
Pozicija za koju sam primljen je assistant buffet steward i to je najniza pozicija za restoran nakon nje ide buffet steward, junior waiter, waiter, supervizor, head waiter.Ukrcavanje u brod je bilo u Atini u jutarnjim satima i moj prvi utisak o brodu kada sam ga ugledao stvarno me je impresionirao svojom velicinom a evo i ukratko karakteristika o brodu: ime broda Ruby Princess, godina proizvodnje 2008 (inace je najnoviji brod u floti, a cuo sam da je i najbolji po pitanju zarade, to se naravno odnosi na restoranski department jer se najvise baksisa ostavlja na ovom brodu, kapacitet putnika 3.074 a radnika je 1.213, duzina broda 289 m, broj spratova 19.
Zajedno samnom je isao i jedan drugar koji je bio na intervju tako da mi je putovanje bilo mnogo lakse a i sam pocetak rada na brodu jer sam vec imao nekoga koga poznajem, a da naravno umalo da zaboravim i jenog drugara koji je vec bio na brodu pa mi je i on u pocetku pomogao oko snalazenja na brodu. Kroz brod su nas proveli i pokazali nam neke najbitnije sektore broda koji ce nam u buduce biti od koristi (kantina, mesto za pranje vesa, bazen, teretana, bar itd.).
Imao sam srecu da za cimera imam naseg coveka jer se uglavnom dobija filipinac ,indijac ili indonezanin jer ih ima jako mnogo na brodu ali opet i to nije problem, kasnije se moze promeniti soba pa da budes sa istim zemljakom. Kabine su cetvorokrevetne ili dvokrevetne i kod dvokrevetnih se deli kupatilo sa drugom dvokrevetnom sobom.U sobi se nalazi ventilacija koja stalno radi i moze se regulisati jacina duvanja, tu je i mali plazma tv sa dvd playerom. Prvi radni dan sam zapoceo isti dan u 17h i to u crew mess (kantina za posadu broda). Supervizor sa malim meksikancem koji mi je pokazao posao koji cu da radim a on je bio sledeci da snabdevam crew mess sa potrebnim namirnicama kao sto su sokovi, voce, razni sosevi, itd.
Ovo sam radio otprilike 2 nedelje i nakon toga sam presao da radim na liniju gde je postavljena hrana za radnike i odakle oni sami uzimaju sta ce da jedu . Inace hrana na brodu je bas ocajna, bezukusna, zacinjena i prilagodjena indijskom i filipinskom narodu, jer njih ima najvise na brodu. Najpopularniji je pirinac koji je bez ikakvog zacina kuvan. Drugo po redu jelo takodje vezano za filipince i njihovo omiljeno je neka vrsta supe sa kostima i nekim biljcicama i naziva se “Sabao”, jako ruzno izgleda a miris jos gori ali sam rekao sebi da cu morati to cudo da probam, za sada bezim od toga. Kolega sa kojim sa radio tu na liniji je bio ukrajinac koji je perfektno znao da prica srpski jezik a isto tako ga je i razumeo, tako da se komunikacija izmedju njega i mene odvijala na srpskom jeziku.
Sledece radno mesto gde sam radio je bilo staff mess (ovde se hrani posada broda koji rade na visim pozicijama primera radi, gift shop. fotogrfi, pevaci, plesaci, obezbedjenje itd.) ovde sam radio setup stolova, sluzenje kapucina, vina, i specijaliteta sa menija (svaki dan postoji na meniju neki specijalitet od jela i po to se ide direktno u veliku kuhinju gde se to priprema). dopunjavanje linije sa jelom. Posao koji trenutno radim sada je u crew mess na kafe liniji i duznost mi je da dopunjujem liniju sa sokovima, kafom, mlekom (za sve ovo postoje aparati koji se dopunjuju), deserti, masina za sladoled i case koje se nalaze u gajbama.
Posao pocinjem u 7 sati ujutro i zavrsavam uvece u 23 sata, u toku radnog vremena imam tri kratke pauze po 30 min. koje mi sluze za obroke i imam jednu vecu pauzu od 2 sata i 30 min. nju iskoristavam za izlazak sa broda, spavanje u kabini ili relaksiranje u djakuziju i suncanje na brodu.
Dobijao sam i jednu veliku pauzu od 6 sati i to se naziva day off (znaci taj dan se radi samo 9 sati) i ova pauza se dobijala po svakom kruzu koji je trajao 12 dana (ovaj kruz se odnosio kada smo bili u Evropi) a sada kada smo dosli na Karibe i kruz je u trajanju od 7 dana dobijamo u proseku svaki drugi kruz. Platu primam na karticu i ona mi priliva nakon svakog zavrsenog kruza i koja moze da se koristi samo na brodu i u jos nekim gradovima koji podrzavaju tu karticu na bankomatu.
Iznos koji dobijam za 7 dana kruza je 260 dolara + 50 dolara na mesecnom nivou koji su zagarantovani a ovaj iznos od 260 dolara varira¸neki put bude i manje, sve zavisi od gostiju. Inace sam cuo da na nekim brodovima se dosta manje para dobije i da ja sa ovom mojom pocetnom pozicijom dobijam kao na nekom brodu gde je pozicija buffet steward.
Sto se tice zabave i opustanja nakon napornog rada na brodu u slobodno vreme postoji bazen i djakuzi, teretana i bar. Svake veceri ima nekih desavanja u crew baru ali udarne zurke su kada se vraca vreme 1 sat unazad, verujte mi taj 1 sat puno znaci na brodu :-))). Hteo bih da napomenem da na brodu postoji mogucnost i iznamljivanja bicikle i neki put stvarno bude od koristi obzirom da ste sa slobodnim vremenomn jako stisnuti.
Nacin kupovine pica u baru i nekih stvarcica u gift shopu (satovi, majice, kozmetika itd.) vrsi se preko platne kartice koja moze samo na brodu da se koristi stavljanjem para preko automata koji su smesteni na par mesta na brodu.
Na brodu postoje nekoliko kompjutera sa pristupom za internet i nije ni malo jeftin i pokusavam da ga izbegavam sto manje da ga koristim (220 minuta 20 dolara) a brzina nije tako brza a ako imate vas laptop preko wifi konekcije mnogo brze radi. Takodje moguce je i zvati Srbiju preko telefona koji je u kabini i cena kartice je 10 dolara i dobijate sat vremena razgovora.
A da najbitnija stvar ponesite razgazene i udobne cipele jer je to jako bitno, ja sam recimo imao razgazene cipele ali recimo nisu bile toliko udobne pa sam imao bas velikih problema oko toga ali sada nakon 4 meseca sam skroz ok, tacnije navikao sam se na stajanje.
Sto se tice promene departmenta na brodu to je moguce ali se mora odraditi prvi ugovor i zapoceti drugi ugovor i tek tada je moguce premestanje u drugi department i naravno tu treba imati srece i naravno ako im ljudi treba za odredjenu poziciju. Ja sam recimo imao intervju za kamermana jer posedujem profesionalno radno iskustvo sa nekoliko tv stanica, prosao sam teorijski deo i nakon toga sam snimao sa kamerom i izmontirao snimak. Moj CV je poslat u glavnu kancelariju od kompanije i treba da cekam 2 meseca na odobrenje, tako da se nadam da cu naredni ugovor raditi kao kamerman. Ja sam imao tu srecu da upadnem u ovu pricu jer im je ljudi trebalo a inace se jako tesko upada u ovaj department jer ovde uglavnom rade ljudi iz amerike i kanade. Moj cilj je bio inace da upadnem u ovaj depratment i izgleda da ce se stvariti, ipak cekam zvanican odgovor od kompanije. Dogurao sam do 4 meseca ugovora i jos 2 meseca pa kuci, jupiiiii......
Za kraj bih rekao da su mi veliku pomoc pruzili na pocetku nasi ljudi iz Ex Jugoslavije, ako iko zeli da se oproba u ovome neka shvati da ovde dolazi da radi a ne da se odmara i uziva putujuci i krstareci brodom. Za mene je ovo jedno veliko zivotno iskustvo i ne kajem se sto sam dosao ovde, iako mi je stvarno jako tesko palo sve ovo ali sta da se radi zivot je to ne moze uvek da bude sve lepo i sjajno, nekada se treba bas debelo pomuciti da bi dosli do nekog cilja.
