Korisničko ime: Jacky_BGD
Država: Srbija
Spol: Muški
Kompanija: Carnival Cruises
Pozicija: Utility cleaner, housekeeping department
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Igrom slučaja u Francuskoj radio sam na izgradnji jednog cruisera (za Crystal kompaniju), po napuštanju tog posla i povratka u zemlju, preko interneta sam se raspitao o agencijama koje vrše ukracaj.
Uspinjača je u to vreme bila jedina proverena i pouzdana šema.
Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?Ideja o dinamičnom poslu i okruženju, putovanje svetom, pokušaj da radim posao u kome je moguće unapređenje (bez mita i partijske knjižice) i naravno novac!
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Prijavio sam se kao što rekoh preko Uspinjače iz Zagreba, ona je po priči bila opisana kao pouzdana agencija za ukrcaj.
Morao sam se osloniti na šture informacije pošto nisam imao nikoga bliskog sa datim iskustvom.
Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?Iskreno nisam ja vršio odabir kompanije, pojavio sam se u agenciji sa stavom “daj-šta-daš” i dali su mi šta su mi dali. U pitanju je bila kompanija Carnival, pozicija utility cleaner.
Prihvatio sam zato što sam bio zanesen i nestrpljiv što pre da odem. Da sam bio informisan ne bih prihvatio poziciju nižu od konobara.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Intervju je trajao zapanjujuće kratko, koliko se sećam. Samo najosnovnija pitanja, što je naravno probudilio sumnju. Ubrzo sam saznao zašto me nisu cedili za iskustvo i biografiju.
Sreća u nesreći je bila ta što sam rekordno brzo ukrcan, čak za manje od mesec dana!
Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?To aposlutno ne mogu da kažem tačno, mislim da je sve bilo oko 500 dojče maraka + avionska karta.
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?Iako je ovo bilo specifično radno okruženje, nisam osećao strah niti tremu, pošto sam već imao radnog iskustva u inostranstvu. Jedna veća putna torba, puno donjeg veša, mašinicu za šišanje (posle sam čak sa njom i zarađivao šišajući zemljake), pribor za ličnu higijenu i koji komad odeće za tropske uslove (košulje, majice, šortcevi…). Nemojte tovariti kofere iz dva razloga, prvi je što se veoma lako može izgubiti u transportu a drugi tamo je sve jeftino i kvalitetno!
Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na broduŠok je prava reč. Sve se veoma brzo odvijalo za mene, od odluke da idem, do aplikacije, inervjua i samog ukrcaja. A zbog posla sam zažalio već prvog dana, napor na koji do tada nisam naišao, dugi radni sati, veoma malo ljudi sa kojima se možeš sporazumeti u departmentu (ne mislim samo sprski već na engleski!), ne znaš gde ti je glava a gde guzica (prednji i zadnji deo broda
), u principu puno loših stvari su nadvladale one dobre stvari, stoga sam se osećao psihički slomljeno, što je po meni gore od fizičkog bola.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?Kompanija ko kompanija, istu dobrodošlicu požele i čistaču i kapetanu, što se tiče odbora za doček (drugovi iz komiteta i pioniri maleni) sve je veoma korektno bilo…
Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?Moj nadzornik je bio pravi drkadžija, poljak Pavel, pokazao mi je sredstva za rad i potom mi je pokazao nepregledni pod koji moram da održavam + pražnjenje kanti + plus šta mu padne napamet.
Ostatak priče je jasan…
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Iskren da budem nije mi smetalo, dobar deo života sam proveo u maloj garsonjeri tako da sam se veoma brzo adaptirao. Dešavalo se da ljudi dožive kalustrofobične napade, osećaju gušenje, nemogu da spavaju. Primetio sam da je to smetalo ljudima koji su navikli na kuće i uglavnom su to bili ljudi na prvom ugovoru. Mada kasnije ili pre svako legne na rudu.
Jeste li bili zadovoljni zaradom?Apsolutno ne! Kada gledate iz perspektive svoje zemlje (a tako i gledate pre nego što odete) onda je to ok novac, ali kada tamo odete i vidite da konobar u restoranu ima oko tri puta više novca od vas a posao je manje zahtevan (i dalje jedan od težih) onda nikako ne možete biti zadovoljni.
Postoji li mogućnost napredovanja tj.. promocije na poslu?Da, postoji. To je prednost od posla na kopnu ili u matičnoj zemlji, napredovanje mnogo brže teče. Ali ne ide sve tako glatko u housekeeping departmentu pogotovo na nižim pozicijama.
Ona manjina istočnoevropljana na tim pozicijama ima i sreće, naše kolege iz Azije osede čekajući promociju. Ali oni imaju psihološku prednosti, to im uopšte ne smeta!
Moj cimer sa Filipina je kući radio za oko 50 $, tako da za pojedine je to posao snova…
Kako vam se svidio društveni život na brodu?To je bila lepša strana posla, sećam se da cene pića su bile veoma pristupačne, svi su se trudili da se posle napornog dana lepo provedu, nije bilo tuča kao kod kuće.
Mada nisam nešto voleo tematske žurke koje su bile česte, previše kiča i bluda za moj ukus…
Opišite tip ljudi koji su sa vama radili na brodu.Filipinci, Indusi, Pakistanci… Šta već reći, za radnike iz zemalja trećeg sveta, što već nije rečeno? Veoma retko će želeti da se druže sa “strancima”, drže se svojih, mada u drugu ruku i ja sam se družio uglavnom sa ljudima sa ex-yu prostora. Vredni su, ne žale se kao evropljani, bolje podnose tropske klime, jer većina njih samih potiče iz džungle.
Kako biste opisali putnike?Pa na to nam je odmah skrenuta pažnja po dolasku, “svoje lično mišljenje ostavite za sebe, vi ste tu zbog njih a ne oni zbog vas, konstanto osmeh i ljubaznost!”.
Tako da što pre prihvatite tu filozofiju lepše će vam proći ugovor, ja nisam gunđao kad neko rkne šlajmaru ili sladoled na tek opran pod (verovali ili ne nije retkost).
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?Jedva jesam, u početku je fantastično! Onda je lepo, posle toga ti je dobro, i onda ide dosada, sve isti kruzevi, ista mesta samo drugi putnici i tako 6 meseci…
Posle svo slobodno vreme koristiš za spavanje umesto što trošiš crkavicu kod navalentih prodavaca ili tabanajući…
Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?Crew bar!
i naravno Mexico! Uglavnom svako mesto je na svoj način lepo, ne zaboravite da gosti plaćaju da vide ta mesta.
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Prilika da vidite mesta koja nećete videti ni na TV-u, mogu reći i novac, sticanje iskustva tj. čeličenje – dobro je za razbijanje iluzije da tamo negde u inostranstvu sve perfektno funkcioniše samo je kod nas u zemlji s****.
Opišite loše strane posla na kruzerima.Neprekidni umor, neispavanost, sporije napredovanje (važi za datu poziciju), nemogućnost sticanja dugoročnih prijatelja (zbog velike rotacije radnika), melanholija, odvojeni ste od porodice i prijatelja, na brodu skapirate da sigurno nećete ovo raditi narednih 10 godina ili nedaj bože da doživite penziju (1% procenat ljudi na brodu je to više od 5 godina, to govori dovoljno).
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?Apsolutno bih im preporučio ali nikako da srljaju! Prvo dobro se raspitajte koja pozicija, nije sve u novcu ako ga krvavo zaradite i tamo ne vidite belog dana.
Tada su dobro prolazili ljudi u Free Shop-u, ljudi koji rade servis računara, fiskalnih kasa i telefonije, vaspitačice u vrtiću, ljudi koji rade za šankom.
Tu su kao što rekoh egzotična mesta, lake devojke, jeftin alkohol (kad ovako napišem ispada da je samo blud dobra strana
).
Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?Ponavljam: NE SRLJAJTE! Prvo informacije pa onda odluka pa tek onda obraćanje agenciji za posredovanje, i pustite bajke koje vam tamo pričaju… SREĆNO (a i meni posto se ponovo vracam)!
