Korisničko ime: pedjamusic
Država: Srbija
Spol: M
Kompanija: Carnival
Pozicija: Entertainment Technician AV
- Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
Slušao sam o poslovima na brodovima, ali nikad nisam razmišljao o tome.
Skoro mi se posao dizajnera izjalovio, pa se moralo nešto učiniti po tom pitanju. Malo procunjao po ovom forumu, našao imena agencija i to je to.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Nemogućnost da nađem posao u Srbiji i manjak želje da sedim kući i žalim se na situaciju. U suprotnom ne bih aplicirao.
- Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Prvo sam kontaktirao Sea Agency, jer mi je bila najbliža, a i čuo sam da je vlasnik OK lik.
Posle inicijalnog razgovora mi je ponuđen posao videografa i prosledio me u Zagreb
Employment Power.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Otišao sam bez neke konkretne ideje. Otišao sam na “daj šta daš”. Dejan iz Sea Agency mi je odmah ponudio videografa, nakon što me je video.
Minđuše, indijanka… Nisam ni znao koje su kompanije u tom svetu niti koja je povoljna za n00ba. Prvo mi je bilo na umu da pokušam raditi u teretani ili nešto slično, jer sam se bavio odbojkom 15ak godina i neko vreme profesionalno, ali su mi rekli da mi treba diploma DIFa za to.
- Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Imao sam dva intervjua. Prvi sam “pao” i trajao je nekih 20ak minuta, možda malo jače. Drugi intervju je bio telefonski i trajao 10ak minuta.
Par dana posle prvog sam saznao da nisam prošao.
Za drugi intervju sam čekao manje od 12 sati, tj. uveče sam imao intevju (telefonski iz Majamija) i ujutro oko 9 sam saznao da sam dobio posao.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Hm… pisao sam po forumu, sada se i ne sećam tačno. Sve zajedno je izašlo nekih 600-700 evra. Pozajmio sam 1100 evra, a ostalo mi je 300 i još sam nosio nekih 200 dolara.
- Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
Spremio sam se kao da idem na 3 dana. Gaća i čarapa u većem broju, par majica, dvoje pantalona za posao, patike, higijena ovo ono, šorc…
Meni je bilo malo i malo sam se nervirao, jer nisam poneo više.
Ne potresam se mnogo oko nepoznatog. Jedino me iznerviralo što shuttle NE dolazi po vas sem, ako ga ne pozovete, a ja prvi put u US, ni kučeta ni mačeta ni telefona…
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Pa nisam bio nešto preterano izgubljen, jer se brzo snalazim, opažam itd. Najveći problem je bio gde i kako stići, tu negde gde sam potreban, jer nisam znao gde je Versailles, gde je Conference, Monarch, Club Cool itd. Da budem iskren, nije bilo ni toliko stresno koliko sam očekivao. Bar ne u početku…
- Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Paa... Nisam nešto osetio da brinu za mene niti da se trude oko mene, tj. nas. Moje neke ideje kako bih poboljšao posao su ostale samo to – ideje.
Mada mi je prvi ugovor i dolazim iz sasvim drugog profesionalnog sveta, tako da ostavljam prosor da su ideje neprimenjive.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Pomogao mi je menadžer, SFXTech i kolega Rumun. I to je to. Prvih dve nedelje sam pamtio gde je šta.
Posle sam učio poslove do nekog trećeg meseca (jbg, nisam imao nikada dodirnih tačaka sa 99% stvari koje se rade kao Ent Tech, pa mi treba malo duže), posle toga sam se osećao kao svoj na svome.
Mada više zato što sam ovladao kako se odnositi prema ljudima. Posao i dan danas treba da učim… Tek sam zagrebao površinu.
- Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?
Dizajner sam, tako da radim iz svoje sobe i navikao sam na takve uslove. Ni jednog trenutka me nije hvatala neka teskoba ili slično.
Mada kad sam pohvatao konce kako sve funkcioniše, često sam izlazio napolje, jer moja pozicija mi to omogućuje.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
I jesam i nisam. Skoro sam pročitao zarade u drugim kompanijama, tako da mi je to sada plus što sam na Carnivalu.
Jedno vreme sam se raspitivao za druge kompanije, ali s obzirom da ne planiram da radim ovo duže od 3 ugovora, nema razloga da se žalim.
Tu su i bonusi od prodaje DVDa, snimanja venčanja, puštanja muzike na venčanjima. “tehnikovanja” grupa… Odnos rad/zarada je takođe dobar.
Ali sad kad sam kući i kad odem u prodavnicu… 100$ je mindžin dim.
Mada realno, u situaciji u kojoj sam otišao, nikada ne bih kupio laptop, fotoaparat, konzolu… u tako kratkom roku!
- Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Postoji. Koliko sam se ja upoznao sa materijom tu postoji Ent Tech, Ent Tech Mgr i da budeš Supervisor. Nije izdeljeno kao u nekim drugim departmentima, gde ima kao u vojsci činova.
Moj jako dobar drug je radio treći ugovor na Spiritu i posle 3 meseca su ga poslali kući kako bi preuzeo Sensation.
Tako da, može se brzo napredovati, a opet posle njega je došao lik koji je već 5 ugovora i bilo mu krivo kad je čuo.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Onako. Upoznao sam određen broj dobrih ljudi, ostalo je za gazit’ kupus. Jbg, probirljiv sam, volim da naučim nešto novo od ljudi, da oni nauče nešto od mene…
Bilo je lepih momenata, ali bilo je i momenata kada te svi smaraju. Posle trećeg meseca sam osećao prezasićenost ljudima. Družio sam se samo sa par ljudi i to je to.
Kad su oni otišli, jedno vreme sam bio vuk samotnjak
Preterujem, ali nisam gledao da se pošto potom družim. Ako nema šta da se kaže, ne moramo ni da pričamo :P
Ali kao po pravilu, skontam se sa nekim kada taj neko odlazi za maximum mesec dana ili kao što sam ja otišao posle 2 nedelje. Na kraju sam našao fantastičnu domaću ekipu (eto, tek na kraju)…
- Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.
Dobar odnos sam ostvario sa I/S menadžerom iz US, za EntTechMgr iz Kanade, sa prvim kolegom iz Rumunije is a dvoje kolega koji su kasnije došli, jedan iz Rumunije i drugi Filipinac.
Imao sam OK odnos sa većinom kolega iz prve garniture tehničara, nisam imao problema ni sa Kanađanima, ni sa Amerima… Malo su razmaženi, deluju mi kao da su ispali iz US tinejdž filmova, imaju probleme o kojima mi ni ne razmišljamo, stvari koje njih tište su meni nebitne… Mada nova garniture tehničara je malo manipulatorski nastrojena. Smeškanje, ali onako kurvanjski, čitaju ti mejlove (OK, na izvol’te su u privatnom folderu, ali opet… ja ne čitam tuđe), uvek nešto zanovetaju, folozofiraju.
- Kako biste opisali putnike?
Jedan deo je OK, kulturan, ne bulji ti u nametag, ne pita te odakle si, gde ti tata radi, kako mi se zove pas, koliko trčim na 100m… jedan deo kao da nema drugove i unuke, pa te dave.
Većinom su k****ni koji bi se j****i za dolar, kradu slike, žale se na sve i svašta samo da bi dobili nešto besplatno, male duše koje misle da kad su platili kruz poseduju život crewmembera.
Mislio sam da je urbana legenda da su glupi. Ali jesu. Mislio sam da se isključe iz realnosti, jer idu da odmore mozak na kruzu, ali ne - oni zaista jesu glupi.
Uglavnom sam izbegavao guest liftove. Svaki kruz postoji debela crnkinja u trenerci koja ide okolo i žali se na sve i svakoga, ne bi li dobila nešto fraj.
- Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
Jesam. Sve sam obišao, sve sam video (sem ekskurzija), sve sam uslikao… više puta. To je dobra strana moje pozicije.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Svideo mi se rizort u Kabo San Lukasu Playa Grande i rizort u Porto Valjarti Krystal Resort. A kao celokupan port mi se svidela Porto Valjarta, oivičena planinom Sijera Madre, odiše meksičkim duhom.
Kabo je amerikanizovan i on je tu da gosti divljaju. Lep mi je Hilo na Havajima kao i Waikiki. Portovi na Aljasci su… prodavnice i zlatare, ali je lep ambijent.
Još je lepše kad odeš malo da prošetaš u Skagwayu do jezera itd.
- Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Pozitivno i negativno je usko vezano za sam posao koji radite.
Dobre strane su što sam mogao izaći kad sam hteo (većinu vremena), posle prva dva dana kruza sam pretežno gluvario, vidiš neka mesta koja si video i čuo na TVu/filmu/slikama, upoznaš pokoju osobu s kojom možeš nastaviti odnos i posle broda, zaradiš neku kintu, možeš smršati, imaš vremena za gym/fitness studio…
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Stari drugovi su nezamenjivi, nedostajanje ukućana, neproduktivno okruženje gde ne možeš da preterano budeš kreativan (da ne grešim dušu, posao sam po sebi nije kreativan i meni je prvi ugovor, pa nisam puno ni mogao da doprinesem, jer ne razmišljam kao AV), imam osećaj da kaskam u mestu i da ne učim ništa što će mi koristiti (opet, nije moja branša, tako da je IMHO) i da samo ubiram novac.
Sami poslovi nisu nešto “svetski” reprezentativni. Nije to organizovano toliko profesionalno. Nekada kada vam treba samoća, ne možete je imati.
- Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
I da i ne.
Ako imate kakav takav posao i/ili nešto što vam je bitno kući, nema potrebe ići na brod. Lepo je obići sva ta mesta, ali IMHO pesak i more su isti svuda.
Ima prelepih mesta za obići i bliže i to kao turista. Napominjem da je to moje lično mišljenje.
Ukoliko ste mladi (recimo <25) i imate neki ubi bože posao – probajte. Ali ne večno, već dok vam se ne srede neke stvari kući. Zacrtati cilj i ići ka tome.
Iskreno, ne pije mi vodu kad ljudi kažu “hteo sam novo iskustvo”. Posao kao posao… Portovi se vide 2-3 puta i posle ti više nije interesantno.
Recimo da je 51% za da.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Nije da gubite nešto, ali dobro razmislite. Ne jurite bezglavo na brod, jer kao što moj menadžer kaže “većina vremena je izgubljeno na brodu”.
Ja sam imao tu nesreću da sam dobio ponudu za posao u branši nakon mesec dana od odlaska na brod i to kući. d*** uza zid, use i u svoje kljuse.
Idete da zaradite, drugi će vas zaj****i, ako im se ukaže prilika.
Meni se desilo, desilo se mojim poznanicima… Izgleda kao dug period od 6 meseci, ali brzo prođe. Ne eksponirajte se previše, jer će vas cimati za sve i svašta.
Ne budite bezobrazni, ali ni preterano fini. Pokrijte se poslom da vam niko ne može išta reći. Ako je posao odrađen, mogu vam duvati…
- Želite li dodati nešto što smatrate važnim?
Ispisao sam i više nego što treba, tako da…
Srećno i berićetno
