Korisničko ime: bass.funk
Država: Srbija
Spol: m
Kompanija: Image
Pozicija: photographer
- Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
Sa više strana- novine, tv, internet…ali nisam imao nikog iz okruženja ko je već radio na brodu.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
O tome sam razmišljao duže vreme, ali pravi povod nisam imao.
Imao sam poslove, honorarne, stalne…I u jednom trenutku sam shvatio da se stvari neće u dogledno vreme promeniti i da će biti teško stvoriti neku stabilnost u smislu solidno plaćenog posla.
Ekonomska situacija uopšte nije sjajna, posla ima dosta ali su plate male, kasne … postalo je sasvim uobičajeno da se duguje na svim stranama, pa tako posluju i firme koje imaju stalan priliv novca.
“Da, plate kasne, znate kriza je…”. Pa je ispalo: “Ma j.b.te se svi, odoh”!
- Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Employment Power, malo sam kopao po internetu i došao sam do zaključka da se preko njih može najbrže otići na brod. Inače, ostale agencije (koje na forumu važe za proverene) su se pokazale vrlo profesionalno - na mejlove je odgovarano brzo, realno su mi predočene mogućnosti…čak i više od toga- gđa Suzana mi je rekla da ne mogu da apliciram preko njih zbog srpskog pasoša, ali mi je poslala sva uputstva o brodskom životu koja inače daje svojim klijentima, “možda će mi biti od pomoći”. Jako lep gest.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Planirao sam drugi department, kontaktirao sam nekoliko agencija I dobio sam odgovor da se čeka toliko I toliko, da su mogućnosti takve I takve…
U Employment Power- u su mi rekli da je moguće brzo otići kao fotograf. Rekao sam da ja nemam veze sa tim, i da se ni najmanje ne razumem u fotografiju (ako izuzmemo fotografisanje mobilnim telefonom- to sam prećutao) i odgovoreno mi je pitanjem “Hoćeš li ti da radiš ili ne”? Hm, aj’ da vidimo…
- Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Pre interwiew-a je bio trening u Zagrebu koji mi je mnogo pomogao.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
*
- Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
Sve je stalo u jednu manju torbu. Uglavnom je to bila letnja garderoba, dosta veša, poneo sam samo jedan duks sa dugim rukavima, …posle sam dokupio stvari.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Totalno izgubljeno. Mog imena nije bilo na spisku crewmembera pa me je šef obezbeđenje bukvalno uhvatio za ruku i ubacio u brod dok su italijanski carinici gunđali.
Tamo me nije sačekala uniforma, pa su mi kolege pozajmile ponešto i skrpio sam se.
Posle dve nedelje mi je stigla uniforma ali neodgovarajuća (sve je bilo prekratko i preširoko), mislim da neko nije dobro pretvorio centimetre u inče.
Najzad mi je stigla normalna uniforma posle mesec dana.
Najluđe je bilo dok nisam popamtio raspored prostorija na brodu. Pošalju me na pauzu od 15 minuta, izgubim se posle 3, pa dok nađem kabinu to je 10, a treba se vratiti na vreme.
Svi su me dočekali sa osmehom, kao: “A, opet se izgubio”.
No, to je samo prvih nekoliko dana.
- Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Mnogo. Imao sam ogromnu pomoć, naročito od bivšeg cimera. Svi ti maksimalno pomažu, što se pre uhodaš u posao pre ćeš moći da pomogneš ostalima.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Da, menadžer, AMP, kolege…
- Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?
Navikneš posle nekog vremena, jednostavno moraš. Nema prozora u kabinama, privatnost je minimalna…to mora da se prihvati.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Ne baš. Ipak, to nije bilo iznenađenje, znao sam u startu šta me čeka. Čim se isplate troškovi za uniformu, kameru i depozit, mnogo se drugačije gleda na celu stvar.
Bitno je samo preživeti taj prvi period.
- Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Postoji, hijerarhija je takva da su promocije uglavnom česte, ali ne padaju s neba, mora se raditi. S tim što je to situacija u kojoj sam ja bio, nagledao sam se ljudi koji su završili prve ugovore sa Photog2 pozicijom. SVE zavisi od menadžera, tokom ugovora sam promenio trojicu . Često se ljudi na pozicijama iznad vas ponašaju kao stoka. Tako da, ako vam se i zadesi neko takav izdržite.
Neće vam stajati nad glavom večno.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Solidno. Prostor je generalno mali, svi su upućeni jedni na druge i mislim da je bitno što pre shvatiti da više niste kod kuće i da se neke navike moraju promeniti.
Crew bar je centar svega, i zaista je opuštajuće otići tamo posle radnog dana na piće.
Ne mora se piti do iznemoglosti, svako će naći ritam koji će mu najviše odgovarati. Odeš na kratko, popričaš malo s ljudima i super.
- Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.
Uh…oko 60 nacionalnosti na brodu…baš ima svega. Kao što sam napisao, svi su upućeni jedni na druge i što se pre pohvatate biće vam lakše.
Što se tiče kolega iz departmenta, skoro svi su bili ok. Poneko je i pravio probleme, ali to su bili ljudi koji su dali otkaze posle nekog vremena.
Uglavnom se takve stvari prepoznaju odmah.
- Kako biste opisali putnike?
“Newly wed, and almost dead”.
S obzirom da sam bio na engleskom brodu, oni su činili najveći deo putnika. Kod njih je protokol vrlo bitan, pa se uvek smeškaju, najvećim delom su prijatni, znaju da se našale na svoj račun…
Čak i kad im smetaš odgovaraju sa “No, thank you”. Tu takođe treba biti oprezan, Englezi se smeškaju i pijuckaju čaj i kad ti zabijaju nož u leđa.
Generalno, ok su, kad si fotograf uglavnom maltretiraš ljude pa je bitno imati granicu. Ako se neko od njih bude žalio kompanija neće stati iza tebe, menadžeru je primarno da se pogodi target.
- Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
Da, posle posla na gangway-u se obavezno išlo napolje. Ne predugo, ali ne mogu da se žalim.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Restoran Taj mahal u Dubrovniku (prava kafa, ćevapi, rakija), Venecija, i Meksiko.
Gomila luka mi se svidela, ali tu smo bili samo jednom. Biće valjda još prilika…
- Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Osnovni troškovi su pokriveni, ako hoćete da uštedite novac to je najizvodljivije na brodu. Obilazak mesta na koja u životu ne bih nogom kročio, učenje novih stvari, osamostaljivanje u nekom smislu, sazrevanje (bez obzira koliko imate godina), novi ljudi, gomila čudnih situacija…
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Nedostatak privatnosti, odvojenost od porodice i prijatelja, umor, dosada koja stigne svakoga posle nekog vremena.
- Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
Definitivno da.
Kao iskustvo se ne može uporediti ni sa čim, bolje je malo rizikovati odlaskom na brod, ako se ne bojite posla možete samo profitirati.
Možda ne odmah, ali u bližoj budućnosti sigurno. Čak i jedan ugovor vam može razjasniti mnoge stvari, isprobaćete sebe…a kad se budete vratili kući videćete da se vašim prijateljima i porodici i nije bog zna šta izdešavalo. Tamo se generalno ne ide da bi se dočekala penzija, mislim da su neke tri godine sasvim dovoljne.
Duži boravak mi ne zvuči primamljivo. Ima i onih koji ostaju mnogo duže, ako su se u takvom načinu života pronašli, ok.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
“Pamet u glavu i d*** uza zid”, kako je na forumu savetovano više puta. Uvek imajte otvorene četvore oči, ako bude došlo do nekih problema znajte da ćete biti sami.
I, nemojte imati prevelika očekivanja, ne doživljava brod svako na isti način. Lično iskustvo je jedino merodavno.
Pronađite nekoliko ljudi i stvari koje će vam uvek napuniti baterije, to će vas držati dok ste tamo. Napunite hard disk muzikom i filmovima.
- Želite li dodati nešto što smatrate važnim?
Mislim da je na forumu sve opisano do najsitnijih detalja. Možda anegdotu:
Imali smo uzbunu pre recimo 2 meseca, negde oko 01.00. Usred noći drugar i ja smo sedeli u hodniku sa upaljenim cigarama, pričali…i onda je zapištao general emergency signal iznad naših glava.
Zaledili smo se na par sekundi (prvo sam pomislio da se aktivirao protivpožarni alarm zbog dima, ali onda mi je sinulo šta se zapravo događa), pa smo obojica viknuli: “BEŽI U P…U MATERINU”!!!
Trči u kabinu, uzimaj pojas i kapu, trči gore…a tamo panika. Posada se uglavnom odsekla, kiseli osmesi (“nije nam ništa” heheh), svi iz bivše Jugoslavije idu na pozicije sa komentarima “Šta je sad ovo”, “ ‘oću da spavam”, “jel’ znaju koliko je sati”… i slično. To je trajalo manje od deset minuta, kapetan se oglasio sa sopštenjem da je uzbuna lažna i da je sve u redu. Dežurni oficir se zbog nečega uspaničio i eto.
Vraćamo se dole, u međuvremenu su se svi sastavili, i govorili su nam “Kako se vi niste uplašili, ovo- ono”…Razmaženi Englezi, šta ćeš
