i sta se na kraju ispostavilo za neptun? ima li neko da je otisao preko njih ili... 
Ima ko je dobio posao preko Neptuna, ja sam jedan od njih. Vidim da je ovo malo starija tema, ali ipak ovo može dobro doći nekom ko živi nedaleko od Bačke Topole.
Za njih sam čuo od dva poznanika koji su pre mene išli da rade na brodovima. Jedan se već bio ukrcao, a drugi je otišao juna ili jula 2013.
Čovek koji drži tu agenciju zove se Roland Ujvari, a pomaže mu supruga Anita. Tokom prvog razgovora rekao mi je da moram lično da dođem u Bačku Topolu kako bismo popričali o svemu i da bi proverio moje znanje engleskog jezika. To sam i učinio nekoliko dana kasnije. Tamo je bilo još ljudi iz okolnih mesta, sve nas je pozvao i opušteno smo popričali uz piće o tome šta bi ko hteo da radi na brodu, u koji department da ide, a on nam je malo detaljnije ispričao o svakom poslu i šta bi nas čekalo na brodu. Ja sam ciljao na neku nižu poziciju u restoranu, zbog nedostatka iskustva. Moje obrazovanje nema veze sa ugostiteljstvom, ali mi je ipak bilo od pomoći (studije engleskog jezika). Roland mi je preporučio poziciju buffet stuard, što sam prihvatio.
Uskoro mi je poslao literaturu neophodnu da se spremim za preliminarni razgovor krajem juna, pomogao mi je u da napravim verodostojan CV (koji je bio lažan od početka do kraja), čak mi je neki njegov drugar napravio lažnu preporuku jednne lokalne ćevabdžinice. I tako sam se, sa lažnih osam godina konobarskog iskustva, uputio na preliminarni razgovor, krajem juna 2013. u Bačkoj Topoli.
Od dokumenata sam poneo srednjoškolsku diplomu, potvrdu o nekažnjavanju i naravno CV.
Došao je i taj dan, nekoliko nas se skupilo i zajedno smo otišli na razgovor. Stigli smo u Gradsku kafanu, gde se skupilo tridesetak ljudi koji su konkurisali za razne pozicije: restoran, kuhinja, fotografi, čistači itd. Kandidate su ispitivali gospodin Janoš Horvat i gospođa Judit Šafar iz Budimpešte.
Oni vode agenciju "Gastro Guard", sa kojom "Neptun" sarađuje. Mene je zapala Judit, koja me je zapitkivala o detaljima posla, o tome gde sam "radio", o jelima, koliko sam zarađivao i kako to da mi je engleski tako dobar. Bila je zadovoljna odgovorima i posle nekoliko minuta rekla je da sam prošao, ali da moram da pripazimmalo na kilograme. Moja telesna težina će iskrsnuti ponovo, ali o tome kasnije.
Posle nedelju dana, opet smo krenuli za Bačku Topolu, gde su nas čekala dva kombija koja su nas odvezla u Budimpeštu.
Roland i Janoš su organizovali sve što je bilo neophodno: prevoz, četiri noćenja u hostelu, obuku, prevod dokumenata na engleski, marlins test, što je svakog od nas koštalo 150 evra.
Obuku smo imali u Janoševom restoranu "Kompot", koji se nalazi u kvartu Korvin, desetak minuta pešice od hostela gde smo bili smešteni.
U dva navrata nam je Janoš pokazivao kako se slažu salvete, postavlja sto, nose tanjiri itd.
Za teoretski deo bio je zadužen Čaba Palfi, koji radi za Janoša i koji je, po sopstvenom kazivanju, na bordu radio sedam godina kao konobar.
Svaki dan smo 2-3 sata slušali o radu na brodu, bezbednosnim pravilima, kompaniji Princess, USPH, jelovniku, vinima, prelivima itd.
Sve je bilo praćeno slajdovima i mogli smo da postavljamo pitanja. Pretposlednjeg dana smo imali pismeni test, na kome se masovno prepisivalo, uprkos "zabrani".
Te testove su imali pred sobom ljudi iz kompanije Princess koji su nas ispitivali dan kasnije. Mene je zapao neki mlađi tip, nemam pojma kako se zvao.
Razgovor se uglavnom vodio o mom konobarskom iskustvu. O jelovniku me nije mnogo ispitivao, jer sam "radio" u malim restoranima i kafanama, gde se služe lokalna jela, uglavnom roštilj.
Postavio je pitanje o famoznom sistemu 3 kofe, pitao nešto koga bih prvo poslužio vinom, kapetana ili damu (dame imaju prednost, naravno), malo o USPH i na kraju je tražio da postavim sto.
Uradio sam onako kako nam je Janoš pokazao i to je bilo sve. I on se iznenadio koliko mi dobro ide engleski.
Nakon nekoliko minuta, Anita, koja je išla sa nama, rekla je da sam prošao.
U Budimpeštu nas je otišlo, ako me sećanje ne vara, dvanaest ili trinaest, od prvobitnih tridesetak.
Bilo je ljudi koji su prošli na preliminarnom razgovoru, ali su se predomislili, nekima je ponuđen posao koji nisu želeli, itd.
Od tih dvanaest, četvoro nas je otpalo, što zbog nedovoljnog iskustva, što zbog lošeg engleskog. Jedna devojka koja se prijavila za istu poziciju kao ja, buffet stuard, dobila je assistant buffet stuard zbog malo iskustva i godina (imala je 21 godinu). Ostali su dobili pozicije koje su tražili. Intervju je bio 10. jula, a pismo od kompanije sam dobio prve nedelje avgusta.
Odmah sam otišao u Beograd po vizu SAD i na medicinski pregled. Rezultate sam odneo u agenciju "Safe Cruise", sa kojom "Neptun" takođe sarađuje.
Đorđe je pogledao u mene, pa u rezultate i rekao: "Hm, sa toliko kilograma te neće primiti", i objasnio da mi indeks telesne mase mora biti 30 ili manji.
Stavio me je na "stand by" i rekao da što pre smršam, nakon čega moram ponovo na pregled i da mu se onda javim.
Bio sam malo ljut na Rolanda što mi to nije rekao na početku, ali moguće je da ni on nije znao tačnu granicu.
Elem, počeo polako da skidam kilograme, išao u teretanu, a u međuvremenu su iskrsle neke druge stvari.
Sve to oteglo, sve dok mi se nije Đorđe nije po drugi put javio 4. februara i upozorio me da će, ukoliko propustim ukrcavanje 19. marta, morati da me skine sa stand by liste i da se pozdravim sa poslom na brodu na bar godinu dana. Podstaknut time, pojačao sam napore i pre dva dana ponovo prošao medicinski pregled. Poslao sam rezultate u Safe Cruise i pozvao sam ih da potvrdim da su ih dobili.
Rečeno mi je da je sve u redu, da će ih oni proslediti kompaniji i da sad samo ostaje da sačekam ugovor.
Što se novca tiče, pored već pomenutih 150 evra, koje sam platio nakon što smo stigli u Budimpeštu, platio sam još 350 agenciji "Safe Cruise" kada sam im odneo rezultate prvog pregleda, dakle nakon što sam dobio LOE iz kompanije. Ljudi koji su dobili posao u na razgovoru u Budimpešti i prošli medicinski pregled ukrcali su se već polovinom septembra 2013. godine i završavaju prvi ugovor za manje od mesec dana, tako da nema laži, nema prevare. LOE smo dobili za manje od mesec dana od finalnog intervjua, a nakon još mesec dana sledilo je ukrcavanje.
Novac sam dao tek nakon dobijanja vize SAD i medicinskog pregleda, i da nisam imao višak kilograma, već bih završavao svoj prvi ugovor.
Eto, toliko od mene za sada, nadam se da će ovo pomoći nekome. Možda sam i previše zašao u detalje, ali ne mari.
Ja nemam pritužbi na Rolanda ili bilo koga, naprotiv. Anita, koja je bila sa nama u Budimpešti, bila je veoma ljubazna i od pomoći, čak nam je i košulje ispeglala pred intervju
.
"Neptun" je mala agencija koja angažuje ljude iz obližnjih mesta. Ako živite u blizini Bačke Topole, možete otići kod njih, ali ako ste bliže Beogradu, idite u SC, ionako ćete tamo završiti.
Jedino su mi mogli odmah reći za kilažu, ali da ne cepidlačim sad...
