Korisničko ime: Plivac
Država: Srbija
Spol: M
Kompanija: Harding Brothers
Pozicija: Sales Assistant
- Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
Za kruzere sam prvi put čuo od prijatelja koji je otišao da radi kao shop assistant za Starboard.
Posle sam se o radu na brodovima informisao preko interneta, naišao na ovaj forum koji mi je mnogo pomogao da odaberem pravi posao,kao i agenciju.
Da nije bilo ovog foruma verovatno nikad ne bih otišao da radim na brodu.
Veliko hvala Šefu foruma i svim članovima koji su preneli svoja iskustva sa broda, iz kontakta sa agencijama i davali mi savete.
Posebnu zahvalnost dugujem Zokiju85, Zadranki29, Seamen-u, Tyler Durden-u i još nekim ljudima.
Na žalost ne mogu sad svih da se setim,ali zahvaliću im se barem preko poruke.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Mogućnost putovanja po svetu i novac koji ne mogu da zaradim kod kuće, barem dok ne napravim neku karijeru.
- Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Odabrao sam Invermore Shipping iz Kopra u Sloveniji pošto sam čuo dosta dobrih stvari o njima.
Na Forumu sam video oglas za intervju sa Harding Brothers-om koji je organizovala ova agencija, pozvao Jelenu Joksimović koja je zastupnik agencije u Beogradu, obavio kratak
razgovor sa njom.
Zakazali smo sastanak gde sam ja doneo potrebnu dokumentaciju a ona mi predstavila Harding Brothers, proverila engleski i zaključila da sam dobar kandidat.
Tako je sve krenulo, i sve u svemu, zadovoljan sam njihovom uslugom.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Odlučio sam se za ono u čemu imam iskustva a to je prodaja.
Razmišljao sam i o Princess-u ali kad sam prošao intervju za Harding Brothers nisam više oklevao. Odlučio sam se za britansku kompaniju.
- Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Intervju je trajao nekih 8-10 minuta, a saznao sam da sam prošao isti dan, i to mi je Jelena Joksimović, kojoj je Helena Vehovec (glavni agent) javila da sam prošao.
Sa Harding Brothers-om sam komunicirao preko Helene Vehovec, koja mi je slala email-ove o potrebnoj Dokumentaciji, a Jelena Joksimovićmi je pomogla da prikupim tu dokumentaciju i čak mi davala moralnu podršku. Sve se brzo odigralo, ukrcao sam se na Pacific Pearl tri nedelje posle intervjua.
Sam intervju sam opisao u rubrici Gift Shop.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Provizija agencije je 350 evra, američka C1D viza košta 110 evra sa pinom, osiguranje sam platio nekih 150 evra, lekarski 130 evra (bili su potrebni neki dodatni testovi), i još nekih 100
evra za kofer nešto odeće za uniformu, razna fotokopiranja, dokumentaciju, uverenja, prevode,…
Sve u svemu, nekih 850 evra ako se ne varam. Plus sam poneo nekih 400 evra da mi se nadje.
- Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
Slušao sam savete sa Foruma pa sam poneo što sam manje mogao.
Poneo sam odeću za uniformu (ponesite dva para cipela za posao, plus safety shoes), vrlo malo lične odeće, dosta donjeg veša i čarapa, nešto malo kozmetike i to je otprilike to.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Vrlo zbunjeno, izgubljeno, preveliki broj informacija u kratkom roku. Teško mi je bilo da nadjem svoju kabinu prvih nekoliko dana.
Prva dva meseca sam imao problema sa morskom bolešću, a posle sam se navikao. Ključne reči su: odlučnost i strpljenje.
- Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Kompanija (P&O Australija) je pomogla koliko je mogla. Prilično su opušteni i tolerantni.
Harding Brothers je ipak moj pravi poslodavac, a oni su mi pomogli puno. Odmah sam išao na trening radeći u jednoj od radnji gde me je obučavala koleginica.
Menadžerka i njen asistent su razumeli moj umor zbog velikog puta koji sam prevalio da bih se ukrcao na brod, kao i moje tegobe sa morskom bolešću i na tome sam im veoma zahvalan.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Svi su mi pomogli, menadžerka, njen asistent i sve kolege. Imali su puno strpljenja, naročito menadžerka.
- Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?
Odlično, jer sam skroman momak, a i veći deo ugovora sam bio sam u kabini. Imao sam dva cimera, prvo asistenta menadžera a onda jednog od kolega.
Sa obojicom sam se dobro slagao, nije bilo nikakvih problema. Obojica su mi davali korisne savete o životu i radu na brodu,o samom poslu. Treba imati i sreće.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Da, plata je veća nego što sam očekivao (801 funta mesečno), a i provizija je bila dobra, pogotovo kad je većina gostiju bila iz Australije, a i imali smo više ljudi u timu, došao je
novi menadžer, tim se složio, novajlije stekle iskustvo,… Sam rad i zarada zavise od mnogo faktora.
- Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Postoji i tu izgleda nema pravila. Moj cimer je pri kraju svog drugog ugovora postao asistent menadžera, a nekome treba mnogo više vremena da bi stigao dotle.
Plata asistenta menadžera na brodovima P&O Australija je nekih 1000 funti, ali ja nikada ne bih radio taj posao.
Sve naravno zavisi i od ambicija… Postoji i trening za poziciju watch specialist i jeweler, a postoji i pozicija parfumist, ako te pozicije neko smatra unapredjenjem.
Ima ljudi kojima je lakše da budu običan shoppie.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Ja nisam puno odlazio u crew bar,jer sam želeo da se uvek naspavam i spemim za posao.
Medjutim imao sam dosta drugara i drugarica i iz drugih department-a. Mislim da je Crew Bar na ovom brodu dobar, jer iako je mali, ima dosta tematskih žurki i drugih dogadjaja koje
Posada voli.
- Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.
U mom timu su uglavnom Britanci, mada ima i Južnoafrikanaca, jedna Bugarka, jedan Indijac, jedna Kanadjanka. U photo department-u ima dosta Kandjana i Južnoafrikanaca.
U Entertainment timu skoro sve Britanci, obezbedjenje čini mi se sve Indijci (samo su dva Glavna šefa iz drugih zemalja), u SPA opet dosta Britanaca.
Accomodation uglavnom čine Filipinci I Indonežani, u kuhinji dosta Indijaca.
- Kako biste opisali putnike?
Prvih mesec dana mog ugovora Novozelandjani su činili većinu gostiju.Pomalo tihi ljudi, traže jednostavnu uslugu, nisu mnogo zahtevni, i kako sam čuo od nekih konobara, ne ostavljaju
napojnice. Većina nosi flip-flop papuče (japanke), čak i kad je pomalo hladno. Opušteni. Vole popuste.
Od 1. jula smo za goste imali uglavnom Australijance. Oni imaju više para, pa su i targeti bili veći. Više piju od Novozelandjana, ali nemaju običaj da ostavljaju napojnice.
Ono što ih obeležava su opet flip-flop papuče, ali i naočare za sunce. Vrlo ležerno obučeni, čak malo ležernije od Novozelandjana.
Za nijansu zahtevnije mušterije od Kiwi-ja (nadimak za Novozelandjane) i pričljiviji su.
- Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
Barem jednom u toku kruza svako od nas je bio IPM, što nije strašno. Ali problem je u tome što su većina mesta koja smo posećivali ostrva do kojih se dolazi tenderima (čamcima).
Prvi slobodan tender za posadu je najranije oko 11:30, a nekad i 12:30, pa pošto je zadnji tender sa obale odlazio oko 16h, a mi ne bi trebali da čekamo taj zadnji tender, imali smo nekih 3-4 sata da provedemo napolju. Medjutim, na tim ostrvima nema mnogo šta da se radi, pa je i to dovoljno da se čovek okupa I malo sunča.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Od ostrva to je Isle of Pines. Lepo sam se proveo i u Papeete-ju (Tahiti) i Rarotongi (Tonga), za vreme velikog kruza koji je trajao 28 dana.
Nažalost, nisam video mnogo od Australije i Novog Zelanda. U Brizbejnu sam proveo samo dva sata, u Kernsu samo jedan sat, u Port Daglasu četiri sata.
A to su najbolja mesta. Video sam i Oklend (Novi Zeland) na četiri sata na turnaround day (nisam bio IPM I nije bilo isporuke robe taj dan).
Ako sam nečim razočaran, to je što smo najmanje vremena imali u najboljim lukama (gore navedene), što opet kažem, nisam video mnogo od Australije I Novog Zelanda.
Ali, ne možete birati brod na koji ćete otići, barem ne za prvi ugovor.
- Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Novac i putovanja. Ako hoćete da pravite karijeru posle broda vezano za vaš posao na brodu, onda i radno iskustvo.
Isto tako, spoznate koliki pritisak možete da izdržite u tom poslu koji radite.Tempo je stravičan.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Fizički je iscrpljujuće, imate vrlo malo slobodnog vremena, morate trpeti nešto i trpeti neke ljude a u zatvorenom ste prostoru, pa je mogućnost da se negde “izduvate” ograničena
prostorno, vremenski a i u pogledu samog načina. Brodska psihologija je opasna stvar, nema tajni.
- Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
Preporučio bih samo onima koji imaju iskustva u poslu za koji se prijavljuju, mada u prodavnici kao može da radi svako ko dobro govori engleski i lepo je vaspitan. Hmmm…
Morate tačno znati zašto idete na brod, i šta želite i možete tamo da radite. Meni je prva tri meseca bilo jako teško iako sam imao iskustva u prodaji.
Na kraju ipak sve zavisi od sklopa ličnosti.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Pažljivo odaberite posao, ne trčite za većom zaradom ako niste sigurni da ste kadar da radite odredjeni posao 6 meseci, svaki dan, bez dana odmora, u jakom tempu.
Medjuljudski odnosi u timu su jako bitni, budite OK sa svima ali držite neku distancu.
Strpljenje, odlučnost, I jasan cilj ispred sebe. To je barem meni pomoglo da izdržim prva tri meseca, pa i ceo ugovor. Strpljenje, odlučnost i jasan cilj. Samo hrabro.
Po meni je bolje sačekati malo duže za neku (za vas konkretno) bolju poziciju, nego što pre prihvatiti bilo šta samo da se ode na brod.
Ali opet kažem, samo hrabro.
- Želite li dodati nešto što smatrate važnim?
Sve što sam gore napisao će možda nekome delovati kao priča nekoga koje je jedva izdržao ugovor i to kao shoppie.
Shoppie,..,laganica posao, najbolji posao, ko to ne može nije za brod…
Hmmmm…Možda je stvarno tako…Ali dosta zavisi i od toga koji brod dobijete,ko vam je menadžer, ko vam je ARD (Administration and Revenue Director), u kom timu
radite, ko su vam gosti…
Ja sam imao sreće sa menadžerom, asistentom menadžera i timom u kome sam radio, I to sam uvek govorio sebi kad mi je bilo teško, jer sam ceo ugovor trpeo
neke stvari, a i nisam jedini.P&O Australija je inače, kako su mi sve iskusnije kolege iz tima rekle, jedna od najtežih kompanija za rad u shop-u, uz Celebrity naravno.
Ali opet sebi kažem, uvek može biti gore (loš menadžer, loš tim,…).
Još nešto. Sve što kažete nekome u poverenju, može (i biće) upotrebljeno protiv vas. Na brodu nema tajni
