Jedan dan u luci - Port day(naš nasušni*)
Posle dva dana na moru,došli smo na našu prvu destinaciju.To je grad Numea,u Novoj Kaledoniji(Južni Pacifik) koja je francuska teritorija.Ovo je luka a ne ostrvo,tako da samo predjemo mostić i na kopnu smo,nema tendera(čamci) kojima nas prevoze na ostrva.Medjutim,danas imamo full crew drill(obično je full) koji počinje okvirno u 10h pa nema ništa od odlaska u Plantation na doručak na deck-u 12,a to nam je svima veliki užitak jer možemo da pojedemo pristojnu hranu.Budim se oko 9:15h,ustajem,umivam,oblačim u dnevnu uniformu i sedim da pojedem nešto u kabini dok čekam obaveštenje preko razglasa o crew drill-u.Oko 9:40h preko razglasa se javlja oficir sa mosta i obaveštava putnike i posadu o današnjem drill-u.Za dvadesetak minuta čuće se alarm za posadu...No action is required by passengers...I tako dalje...Oko 9:50h opet se javlja oficir sa mosta i ponavlja sve isto samo što kaže da za deset minuta će se uključiti alarm...Alarm se uključuje oko 10:10h,tada svi izlaze iz svojih soba i kreću da se jave svom pretpostavljanom za check in.Svi nose pojaseve za spasavanje u rukama,staviće ih tek nakon što ih njihov supervizor čekira na spisku da su svi tu.Ja radim isto,odlazim u kancelariju shop menadžera gde me čeka Keri(ass. mng.)čekira nas,mi stavljamo pojas za spasavanje i idemo svako na svoju poziciju.Moja pozicija je na deck-u 7,ispred liftova za goste.Odmah iza ugla je moj muster station,Marqee theatre,muster station A.Zadatak koji ja i moje kolege koje su tu,imamo,je da u slučaju opasnosti sprovedemo u taj muster station sve putnike koji na svojim pojasevima za spasavanje imaju slovo A.A onda,ako je potrebno, da ih sprovedemo do čamaca za spasavanje.Najprostije rečeno.To je jedno od nekoliko mesta na brodu gde gosti treba da se okupe u slučaju opasnosti.Ja dolazim prvi,za mnom dolazi Kasim,moj kolega,pa onda Keri i Majk(shop menadžer).Keri i Majk se kidaju od smeha,pričaju nešto,udaraju se grudima jedno od drugo,a uozbilje se tek kad pored nas prodje neki oficir.Stepenice su ispred nas i one vode od deck-a 4 do deck-a 11.Niz ste stepenice nekoliko puta prolaze Cruise Director i Hotel Director,pričajući preko toki-vokija sa visokim zvaničnicima,oficirima,a i medjusobno,da li su svi na svojim pozicijama,i sl.Pored nas prolazi i Deputy cruise director sa toki-vokijem.Pitam Keri kako se na Celebrity-ju rade ovi drill-ovi.Ona mi kaže da je to tamo puno ozbiljnije,jer moraš mirno da stojiš ispred liftova,nema smejanja,pričanja sa kolegama,svako tačno na svojoj poziciji,a kad udješ u svoj muster station,onda stojiš jedno 45 minuta mirno,kao u vojsci,i slušaš šta pretpostavljeni pričaju.Nema šale.Kasim pita a kakav je posao tamo.Majk,koji je odradio barem jedan ugovor tamo kaže kako su dok je on bio tamo targeti bili nedostižni,kako na brodu postoji neka osoba koja je zadužena da gleda kako se posada ponaša,kako izgleda,kako se obrača putnicima.Kaže jedno opšte maltretiranje bez preke potrebe,jer po njemu,prodaju i opšti utisak gosta o kompaniji neće pospešiti to što je nekom shoppie-ju kosa predugačka a oni ga onda nateraju da je skrati.Kaže kako su su sea day-evi jako dugi,jer recimo,iako su svi gosti na nekoj predstavi i nema žive duše na celom spratu,ti moraš da stojiš mirno kao u vojsci,doteran-a besprekorno(zna se tačna dužina suknje za devojke,na primer),ne dao Bog da se nasloniš rukom ili još gore,laktom na svoj till point.Ako te tako vidi ARD ili ta osoba zadušena za kontrolu posade,nadrljao-la si.Odmah zove menadžera i prijavljuje te.Ili ti pridje i lično ti kaže.Jednom rečju-pritisak sa svih strana.All eyes on you.A radi se vremenski isto kao na Pacific Pearl(10 sati dnevno prosek) zbog dosta (jako dugih)sea day-eva.U 10:30 zvoni alarm za sve i posadu i putnike(General emergency signal),pošto je prethodno najavljen od strane oficira sa mosta.Onda nas oficir obaveštava da zauzmemo svoje pozicije u svom muster station-u.Ulazimo svi unutra,Keri i Mjak s ejoš smeju,i izgovaramo svoj broj jednom oficiru koji stoji na bini u pozorištu.Svako je na svojoj poziciji,rukovodeći ovog muster station-a javlja svom pretpostavljenom da smo svi tu i onda nam kaže da sednemo na sedišta.Nismo stajali ni deset minuta.Počinje kikotanje,šale na račun kolega na bini koji upravlaju muster staion-om,a oni uzvraćaju,šale se...A onda nas oni mole da s euozbiljimo i iznose nam greške koje smo činili za vreme prošlog passenger drill-a(na turnaround day).Kažu da moramo da non-stop gledamo u putnike koji su ispred nas,da delujemo samouvereno,itd.Čekamo da grupa koja danas ima pravu vežbu završi sa vežbomda bismo mogli da idemo svako na svoju stranu.Ketrin koja je na bini nam priča sve vreme,postavlja nam pitanja gde je muster statioion B,koji je telefon za most,šta treba da radimo u ovooj a šta u onoj situaciji,itd. Oko 11:45h na toki vokiju joj neko javlja da je drill završen.Svi smo odahnuli.Od nas shoppie-ja troje su danas IPM,pa dvoje rade u Essentials(prva smena od 8h do 12:30h,a druga od 12: do 17h kad isplovljavamo)Treći radi u Aqua Hut od 8 do 12h.
Danas isplovljavamo u 17h pa iimamo sastanak u 16:45h,gde nam menadžer po obićaju objašnjava šta treba danas da promovišemo,koliko nam fali za target,koliko bi mogli danas da zaradimo ,itd.Danas je Pirate Night,što znaši da se gosti(ko želi naravno)oblače u kostime pirata,u Marqee se održava predstava o piratima,deca u ovome uživaju.Pauze su po 30min. i počinju od 18:30hJa otvaram svoju radnju na nekih sat vremena i kad počnu pauze počinjem da zamenjujem koleginice.Nataša je prva na pauzi,jan sam drugi,a Bri je treća.Kad se Bri vratila morala je odmah da ide da uradi ''pull'',pa sam je opet zamenio,samo nas troje u tri radnje a ljudi kupuju ove piratske rekvizite kao ludi.Gužva je,nekoliko ljudi stoje u redu a gospodja koju služim ima zamerku jer je njena drugarica pre dva sata kupila isiti rekvizit po jeftinijoj ceni koja je bila i ispisana na proizvodu,tj,nalepnici na proizvodu.Oldazim do izloga da to proverim,gledam svu onu robu proveravam,a petoro ljuid čeka.Moram da uradim ono što je procedura,izvinjavam se(naravno) i kažem kako će i ona dobiti to po istoj ceni.Dve iste stvari su različito markirane po ceni,jedna je 4.95$ a druga 6.954.Ja znam koja je prava cena ali šta ću,procedura je procedura a gost je uvek u pravu.Jedna žena kojoj je Bri naplatila istu stvar za 6.95$ traži refund .Uzimam bolkčić i pišem refund,a ona me pita kada ćemo mi njoj vratiti te pare na račun,a ja ,pošto sam s eprvo izvinio objašnjavam da postoje razlike u ceni usred naše greške i da ćemo vratiti 6.95$ na njn račun večeras kad zatvorimo u jedanaest.Pita me zašto ja to ne mogu da usradim,a ja joj kkažem da to mogu samo menadžer,ass. mng,i ass. mng. trainee.Kaže OK,nema problema.Oko 8:45 gužva se raščišćuje a Bri se vraća.Sad Nataša ide da uradi pul.Pokrivam je i u medjuvremenu mi prilazi jedna žena koja mi vraća jedan sat-privezak iz Resort Colection-a koji je kupila juče ( jer želi da ga vrati i da kupi nešto drugo.Ja joj naravno pišem refund a ona me pita dali omže to samo da se ''prebije'' tj,da elektronski to uradim jer se ona žuri na predstavu,a ja joj kažem da moram da moram prvo da napišem refund koji će menadžer pustiti kroz sistem a da ću joj ja sada naplatiti to đto želi da kupi.Kaže OK.Odjednom se posle predstave stvara gužva,dolaze ljudi sa predstrave iz Marqee-a .U moju radnju ulazi petoro dece koji svi kupuju po kesicu čokoladica,a dvoje ljudi čekaju u redu za suvenire.Sedam ljudi u redu,neke žene gledaju prstenje u izlogu.Služim ovu decu jedno po jedno,i prilazi mi žena iz izloga i pita me da li može da ostavi ostavi neko prstenje tu dok ne ode po svog muža.Kažem joj da može,naravno.Nataša se vraća oko 21:15h a još uvek ima gužve,i ja ostajem na njenom till point-u dok ona sve što je donela ne stavi ne police,pogotov ako je gužva.Neki ljudi samo gledaju i vidim da neće ništa da kupe.Nataša je završila sa robom oko 21:40,a onda ja idem u stockroom.
Treba da donesem brdo stvari,uzimam kolica.Treba da donesem robu za svoju radnju ali i svoju robu kojoj ističe rok pa je nudimo na popustu i prodavaćemo je u Essentials.Jurim po magacinu kao lud da što pre završim,odlazim liftom gore,pa stavljam kolica u RC i odatle vadim stvari i unosim ih u svoju radnju.A u radnji puno dece,opšta graja,svi hoće da kupe nešto.Uslužujem ih i nastavljam sa popunjavanjem polica,prethodno stavljajući cene na sve te proizvode.Ulaze dve gospodje koje me pitaju da li sam im našao onaj par mindjuša koji su mi potražile juče jer su se predomislile pa su se vratile da vrate to,dobiju refund,i čekaju taj specijalni par mindjuša.Kažem da sam im doneo nekoliko pari mindjuša,i vadim ih iz kutije u kolicima.Gledaju,biraju,neodlušne su,pitaju me jesu li to pravi biseri,itd.Vreme mi prolazi i ja kažem gospodji koja želi da ih kupi da joj se slažu uz ogrlicu koju ima,da su klasične,jednostavne,baš kao i narukvica koju nosi.Obe se slažu.U tom momentu jedan gospodin je izabrao čokoladu i pita zašto su tako skupe,kad on u Australije dobije dve takve poceni jedne naše.Zahvaljujem mu se na informaciji,delujem zainteresovano,a mislim se:''Ma znam ja prijatelju da su kod vas jeftinije,čuo sam to sto puta,ali ja o tome ne odlučujem...A i želim da skinem ove dve,doduše fine gospodje,s vrata i da im prodam mindjuše,pa oćeš li tu čokoladu ili ne?''On ipak kupuje,ja ga uslužujem i kažem ovoj gospodji da postoji još jedan model koji bi joj dobro stajao.Objašnjavam joj da su mindjuše napravljenene od streling silver,kako mora da čuva takav nakit i kako mi izgleda kao žena koja voli jednostavne stvari,tako što dajem primer na njenoj torbi koju je kupila kod nas,...Less is more,kažem ja...One se osmehuju,gledaju se i ona kaže :''Kupujem!Mogu li ovde da platim?''Naravno.Uslužujem je a ona me pita odakle sam.Jao,ona bi sad da priča sa mnom.Stvarno su fine gospodje,ali ja nemam vremena.Ali šta ću.Kažem odakle sam,da mi je prvi ugovor,itd.Trudim se da budem što kraći.Pričamo jedno 10 minuta,one me zapitkuju,odakle toliko znam o nakitu,da li mi se svidja ovde,da li mogu da izadjem u luke kao i oni.Ne mogu da ih odbijem glupo mi je.Nekako smo završili razgovor.Gledam na sat i brzo sve stavljam na police.Onda u kesama nosim po nekoliko puta dole u Essentials sve ono što će biti na popustu.Završavam oko 23:45jerkad god sam se vratio u svoju radnju poo robu,uvek je bilo gostiju i moram da ih pozdravim i uslužim.Promo tim već ludi,spremaju stolove za sutra traže pomoć.Ja se pravim da radiim nešto u svojoj radnji,jer meni niko od njih ne pomaže kad oni završe pre mene,a ja njima uvek.U radnju ulazi Natali,najsebičnija osoba koju sam u životu upoznao,pita me da li sam zauzet,da li mogu da im pomognem oko stolova.Ja kažem da ne mogu da imam posla,a ona me pita šta radim.Ja kažem da stavljam cene na proizvode(držim sku gun u ruci,namerno),ona nevoljno kaže OK.U 23h skupljam račune,obmotavam ih,zahevtam i nosim u kanceelariju menadžera koja je odmah tu desno iza ugla.Promo tim je završio,a čekamo koleginice iz parfimerije i iz juvelirnice.Prva dolazi u 23:15,a druga je stigla 5 minuta pre nje.Kasne.Nikakav problem,jer su one najbolje drugarice sa Lorom(ass. mng. trainee) i Keri,koje su pak cimerke i najbolje prijateljice.Kad ja zakasnim 5 minuta,onda je to veliki problem.Ali skoro sve devojke(sem Nataše,i možda dve nove devojke kojima je prvi ugovor) su dobre drugarice sa Lorom,Keri i Majkom,pa kašnjenje nije problem.Klan.U početku me je to nerviralo,ali kasnije je moglo samo da me nasmeje.Dečja igra.Menadžer drži sastanak.Na kraju,ko će da nosi djubre?Opet ima nezadovoljnih ljudi,dve koleginice koje su na redu ne mogu sve samo da odnesu pa se ja hvatam jednu kesu i jednu kutiju a menadžer mi se zahvaljuje.Možda mi jekoleginica iz parfimerije(ne voli da nosi djubre nikako,a danas je njen red)jednom dobro rekla da sam ja preveliki džentlmen. Zahvaljuje mi se što im pomažem da odnesu djubre,a ja se mislim:Možda sam stvarno previše džentlmen...
*Sem kad ste IPM,onda na ovom brodu kao shoppie radite barem 9,5 sati taj dan,a nekad i više.
