Pozz svima, evo i ja da se javim nakon zavrsenog prvog ugovora na kruzeru.
Ovaj forum mi je mnogo pomogao pre nego sto sam otisao pa je stoga red i da ja se oduzim i da napisem svoje iskustvo koje ce nekome mozda pomoci.
Unapred se izvinjavam jer znam da sam preopsiran ali eto htedoh da napisem sve od mog apliciranja do kraja ugovora na jednom mestu kako bi novajlije imale da procitaju onako uopsteno sta ih sve ocekuje kad odluce da postanu mornari. : D
Elem na brodu sam radio u shopu na pocetnoj poziciji za kompaniju Harding Brothers. Ali da krenemo od pocetka.
Dugo sam citao i razmisljao o poslu na kruzerima i u medjuvremenu skupljao raznorazne informacije, a najvise mi je u tome pomogao upravo ovaj forum.
Par puta sam slao Cv raznoraznim agencijama ali su mi svi odgovarali kako ili ne zaposljavaju u shopu ili kako nemaju uskoro intervju, i uporno su svi pokusavali da me posalju za cistaca. Prvobitno sam pomislio ok pa mozda ni to nije lose samo da se dokopam broda i da pocnem da radim, pa cu posle lako da promenim poziciju, ali iscitavajuci forum shvatio sam da to nije bas tako lako i odustao sam od toga.
Nakon dugog razmisaljanja resio sam da cu da idem samo za shop ili kazino jer moj prvenstveni razlog odlaska na brod nije bio novac vec putovanje i usavrsavanje engleskog.
Da se razumemo novac jeste bitan i nisam gadljiv na isti ali u ovom slucaju mi nije bio primaran vec je negde na 3 mestu.
Zbog moje upornosti sam proveo skoro godinu dana kod kuce ali sam resio da ili cu da odem kako sam zacrtao ili necu uopste.
Nakon godinu dana od mog prvobitnog saznanja za ovaj posao videh oglas da agencija Riv organizuje konkurs za shopove i resih da probam i tu.
Poslao sam im mail sa Cv-em i dobio povratni odogovor da odem na preliminarni intervju 20 Aprila u Beogradu u Hotelu Rex u 9h.
U medjuvremenu sam se zaposlio u jednoj banci i nisam bio siguran da li cu uopste uspeti da izmuvam da odem na kasting, ali kako to biva kad se sve kockice nekako sloze ja uspem da sredim i odem na intervju. Tamo se naravno pojavilo dosta ljudi ali je sam intervju bio dosta kratak tj. čekalo se dosta u redu ali kad udjete na razgovor on je bio gotov za min, dva.
Pitali su me osnovna pitanja sta sam radio gde zasto hocu na brod, koje jezike znam, posto sam naveo i spanski osnovni nivo proveravali su i njega itd. i rekli su da ce mi se javiti. Vreme je prolazilo a ja sam postojao sve nervozniji posto se oni nisu javljali. Nakon neke 2 nedelje sam ih nazvao da ih pitam sta se desava i rekli su mi da nazalost nisam prosao.
Bio sam malo smoren ali sta je tu je, rekoh sam sebi nije mi sudjeno, moje vreme jos nije doslo i sta sad probacu na drugu stranu pa cu kad tad otici.
Nakon toga proslo je jos nekih 2-3 nedelje i jedno jutro u sred posla mi je zvonio mobilni, ja se javim kad na telefonu Jelena Joksimovic pita me jel sam jos uvek zainteresovan da idem na brod u shop i da li sam spreman da idem koliko za 2 nedelje jer su im hitno potrebni prodavci. Ja naravno bez razmisljanja pristanem i ona mi odmah kaze da imam finalni intervju za 2 dana i da ce zbog kratkog vremenskog roka i nemogucnosti dolaska regrutera intervju biti odrzan preko skypa.
Naravno bio sam odusevljen ali nakon sto spustih slusalicu poce da me hvata nervoza i odmah poceh da razmisaljm kako da se spremim za intervju.
Problem je bio sto sam na poslu oba dana bio do 8 uvece i imao sam jako malo vremena jer mi je intervju bio zakazan za prekosutra u 10 ujutru.
Helena Vehovec mi je odmah poslala mail i rekla mi da se cujem sa Jelenom ponovo kako bi mi rekla sta trebam da prepravim u Cv-u i da isti posle vratim nazad.
Cuh se sa Jelenom i ona mi rece da moram da napisem u CV-u kako sam radio sa poznatim brendovima tipa Guess, Replay Energy, Miss sixty itd.
Tako da eto jedna od korisnih informacija za novajlije koji pokusavaju da odu u Shop, izgleda da im je to jako bitno : D
Takodje su mi rekli da napisem da sam radio u prodavnici pica i cigareta 2-3 godine pored ovih butika. A ja bio naivan nisam hteo da laziram cv haha.
Nakog svega toga ta dva dana sto sam imao na raspolaganju sam proveo u iscitavanju foruma i uopste pretragom bilo cega na internetu vezanog za ovaj posao kako bi se sto bolje spremio.
Na dan intervjua sam ustao ranije i spremio se kao da idem na pravi sastanak sa njima bez obzira sto je razgovor bio preko skypa (naravno obukao pantalone kosulju kravatu). Kako je vreme za intervju dolazilo ja sam bio sve nervozniji ali sam resio da prebrodim to i tacno u 10:00 mi je stigla poruka na skypu od regrutera koja me je pitala jel sam spreman da me okrene.
Razgovor je prosao mnogo bolje nego sto sam ocekivao i bukvalno nije trajao vise od 6 min (pogledao na sat).
Pored CV pitali su me ista ona pitanja koja su i vecinu a koja su vec napisana ovde po forumu.
Ja sam sva ta pitanja prethodno ispisao na papir kao i odgovore na ista i imao sam ih pored sebe cisto ako se negde zabunim.
Razgvor je stvarno bio veoma prijatan i devojka koja me je intervjuisala je bila bas opustena tako da mi je taj intervju stvarno ostao u lepom secanju i shvatio sam da nisam imao zasto da se nerviram jer je stvarno bila laganica (vrv sam imao vise srece nego pameti haha ). Na kraju razgovora sam je upitao kad cemo saznati za rezultate i ona mi je rekla da cemo znati do kraja dana. Mislim da mi je to bio najduzi dan u zivotu.
Sati nikako da prodju a ko za inat na poslu nije bilo puno posla pa mi se dan bas oduzio haha Videvsi da me niko ne zove negde oko 7,8 uvece sam resio da okrenem jelenu da je pitam sta se desava i kad se ona javila samo mi je cestitala i rekla da sam dobio posao i da mi upravo salju mail u kom mi pise koji su dalji koraci.
Naravno kad sam zavrsio razgovor hteo sam da skacem od srece a onda sam poceo odmah da razmisaljm sta cu sad, kako cu, da li cu stici sve da zavrsim, kako da dam otkaz u banci itd. 1000 misli mi je prolazilo kroz glavu haha.
Odmah sam otisao za komp da proverim mail i da vidim sta me dalje ceka.
S obzirom da sam im rekao da sam asmaticar u mailu je pisalo da odmah sutra zakazem lekarski i ako ga prodjem da im odmah javim da mi kazu sta dalje da radim (mada su mi odmah rekli da ne bi trebalo da bude problema), i takodje da planiram da idem za vikend u budimpestu na stcw trening. Naravno sutra sam odmah zakazao lekarski za prekosutra. Lekarski je bio u privatnoj klinici i kostao je 180 eura, takodje su mi rekli kad sam zakazivao da idem da snimim pluca i da kad dodjem na lekarski da im donesem i snimak. Snimak sam uradio u privatnoj ordinaciji tu nedge kod novog merkatora u Beogradu cini mi se i kostao me je 2000 din.
Takodje su mi rekli da ne jedem nista posle 6 zato sto moraju da mi vade krv i da budem tamo u 9h ujutru. S obzirom da se lekarski radi u privatnoj klinici isti mi je delovao kao formalnost. Tamo sam dosao u 9h popunio neke formulare dao krv i mokracu izmerili mi pritisak, uradili ocni pregled i rekli mi da dodjem popodne u 15h da ce tad biti gotovi rezultati i da ce tad biti tu i doktorka da me pregleda. Nisam se zadrzao unutra ni pola sata (Naravno posle ovoga mozete da jedete i pusite, pijete kafu sta god vam dusa iste).
U 15h sam se vratio nazad doktorka mi je rekla da su mi rezultati u redu i samo je jos uradila ekg i spirometriju i pozelela mi srecan put.
Opet se nisam zadrzao duze od pola sata.
U Medjuvremenu Jelena mi je javila detalje za Budimpestu da trebamo tamo da budemo oba dana vikenda i da oba dana treninzi pocinju 8h ujutru i da prvi dan traju do 8 uvece a drugi do 5 popodne. Naravno to je znacilo da ja vec u petak moram da budem tamo i da mi treba hotel za 3 dana.
Ceo put je trebao da izadje oko 500 eura od toga je sam trening bio 350 eura cini mi se. Takodje Jelena mi je dala i brojeve od ostalih cetvoro ljudi koji su prosli intervju kako bi se dogovorili da odemo zajedno. Mi smo rezervisali hotel i ugovorili i prevoz i noc pred put Jelena nas zove da nam kaze radosne vesti, da ne moramo da idemo u Budimpestu i da ce nas poslati na brodove na kojima ti treninzi nisu potrebni. (I tako mi je ustedela 500 eura), kazem ja imao sam vise srece nego pameti.
U medjuvremenu sam takodje zakazao i razgovor za vizu i platio taksu za istu od 190 dolara cini mi se, mada nisam siguran ne drzite me za rec.
Na moju srecu tad je bila neka veca guzva u ambasadi i razgovor mi je bio zakazan za 15 dana od tod dana. Tako da mi je i put pomeren, pa sam imao vise vremena da se pshicki i fizicki pripremim za ono sto me tamo ceka.
Razgovor u ambasadi mi je bio zakazan u 10 ujutru i vizu sam dobio nakon 1,5 do 2h jer je kao sto rekoh u ambasadi bila malo veca guzva.
Nakon sto su prozvali moju grupu u 10h svi smo stali u red da prodjemo pretres. Kad udjete unutra prolazite kroz skener za metal i ostavljate vase stvari torbe telefone itd. i nakon pretresa vas posalju u drugu zgradu u kojoj se razgovora sa ambasadorima. Kad dodjete u tu drugu zgradu uzimate broj i cekate da vas prozovu, moj broj je bio 100 i neki ali su dobro organizovani i to brzo ide. Nakon par minuta su me vec pozvali na prvi salter da predam dokumentaciju, tu su me samo pitali za koju vizu konkurisem i sta cu da radim i rekli mi da odem na mesto i sacekam. Opet nakon nekih 10,15 min su prozvali moj broj da odem na drugi salter da mi uzmu otiske prstiju i opet mi rekli da se vratim na mesto i da cekam.
I Na kraju nakon nekih 15 min su opet prozvali moj broj da odem na razgovor sa ambasadorom.
Sam razgovor nije bio duzi od minut dva, radio je neki debeli crnac pravi amerikanac iz filmova haha, samo me je pitao da li mi je to prvi ugovor na koji brod idem i zasto sam se odlucio bas za brod i nakon sto sam mu sve ispricao samo mi se zahvalio i rekao mi da ce mi viza biti gotova za 2 dana.
Nakon 2 dana kad sam podigao vizu i prosledio je Jeleni dobio sam od nje povratnu informaciju da polecem 29 juna i da se ukrcavam 1 jula u Sidneju na Pacific Pearl. Takodje u attachmentu mi je stigla i elektronska karta tj plan leta i hotel u kom cu boraviti noc pred ukrcavanje na brod. 29 juna avion mi je poleteo u 13:05 i nakon 6 sati leta sam sleteo u Abu Dhabi da promenim avion.
Tamo sam se ukrcao u avion za Sidnej i negde posle 14,5 sati leta sam sleteo u Sidnej oko 19h uvece po njihovom vremenu.
Taj osecaj nikad necu da zaboravim, sam u nepoznatom gradu kilometrima daleko od kuce. Nakon sto sam prosao pasosku kontrolu i podigao kofere na izlazu sa aerodroma odmah sam se zapitao da li sam ja normalan i da li mi je zaista sve to trebalo. Hiljadu misli mi je letelo kroz glavu da li cu da se snadjem sam, gde mi je hotel, kako cu se snaci na brodu, sta ako mi se ne dopadne, sad nema nazad preveliki je ulog u pitanju itd.
Malo sam se prisabrao i otisao do saltera za informacije da pitam za shutle buseve jer sam prethodno procitao po netu da imaju iste do raznih hotela po Sidneju.
Moja je sreca da su imali shutle bus i za moj hotel i kad sam hteo da platim rekli su mi da moram prvo da razmenim pare u dolare jer ne primaju evre, sva sreca pa je menjacnica na aerodromu bila blizu. Tu sam razmenio cini mi se 100 eura cisto da imam i otisao da platim bus. Btw cena karte je bila 18 dolara i tu sam odmah skontao kako je Australija ustvari jedna paprena zemlja i kako je sve preskupo.
Prvih mesec dana sam imao taj problem na brodu da sam sve zivo pretvarao u dinare i evre pa mi je sve bilo preskupo. Na primer cokolada milka od 300 grama je bila 8 dolara pakovanje mini twixa marsa itd je bilo od 12 do 15 dolara najobicnije male cokoladice su bile po 2,3 dolara, a tek stvari da ne pricam, najobicniji sorc za kupanje je bio od 70 do 90 dolara majce od 45 do 60 sto je za mene u pocetku stvarno bio veliki sok, a kasnije sam se navikao pa mi je nesto sto kosta 20 dolara bilo dzabe iako znam da to kod nas u Srbiji ne bih platio ni 5 eura haha
Nego da se vratim na temu nakon sto sam platio kartu za shutle bus rekose mi da odem na meeting point i da tu sacekam nekih 10, 15 min i da ce neko doci po mene, nije proslo ni 2 min i dosla je neka kineskinja i pokupila nas par i smestila nas u mali bus i krenuli su da nas razvoze po hotelima.
To je ustvari bio i moj prvi susret sa Sidnejom koji mi je odmah te veceri prirastao za srce. Nakon nekih 20,30 min stigao je na red i moj hotel koji je bio u samom centru Sidneja u Park streetu. Moj hotel je bio Regis city park tako nesto mozda sam obrnuo redosled reci.
U hotel sam stigao oko 22h i odmah otisao na recepciju da uzmem kljuc od sobe kako bi se samo istusirao i legao u krevet jer me je u avionu uhvatila neka prehlada i uopste se nisam osecao dobro. Na recepciji su mi trazili deposit od 100 dolara koje ja nisam imao jer nisam promenio dovoljno para rtrd, pa sam ih pitao da li mogu da ostavim evre i na moju srecu prihvatili su. Btw bio sam prijatno iznenadjen kad sam pitao za cenu jer mi je u planu leta pisalo da ponesem i pare za hotel.
Na recepciji mi rekose da je Harding vec platio za mene i da ne moram da brinem tako da me je to stvarno iznenadilo.
Nakon svih tih formalnosti uzeo sam kljuc i otisao u sobu koja je bila na 15 spratu. U sobi sam sam spustio kofere istusirao se popio lek protiv prehlade, legao i odmah utonuo u san.
Ujutru oko 8 sam navio sat da ustanem kako bi se spremio da odem da se ukrcam na brod. Nakon sto sam se spremio izasao sam u Sidnej da nadjem nesto da doruckujem i da razmenim pare. Nakon dorucka sam se vratio u hotel i odmah otisao na terasu sa bazenom na 45 spratu kako bih video i panoramu Sidneja.
Napravio sam par slicica i brzo se vratio dole kako bih krenuo na brod jer mi je Helena rekla da budem tamo u 10h sto je bila greska.
U 10h je vec bio zakazan prvi trening a ja sam trebao da budem tamo u 9h.
Na terminal sam dosao oko 9 i 30 i tu je bilo vec par ljudi. Odmah su mi uzeli medical i pasos i dali mi da popunim neke papire.
Nakon svega toga prosao sam kontrolu i krenuo put broda. Cim smo usli na brod samo smo spustili kofere i pored ulaza za posadu i odmah su nas uveli na induction 1 trening .
Tacno smo stigli na vreme u 10:00 kad je isti pocinjao. Tu su nam pricali o sigurnosti na brodu, kako da se ponasamo u kojim situacijama, kako se stavlja prsluk za spasavanje itd. Trening je trajao mozda pola sata i nakon toga su nas pustili da idemo, a ja kao muva bez glave nemam pojma gde sam, u totalnom haosu i nemam predstavu sta dalje.
Imao sam srecu da je sa mnom na treningu bila jos jedna devojka iz shopa koja me je pitala jel sam ja novi prodavac i odvela me u njenu sobu.
Tamo sam upoznao odmah i njenu cimerku i odatle su odmah pozvali assistant managera kako bi mi pokazao moju sobu.
On je dosao nakon par minuta i odmah me odveo u moje odaje.
Tamo sam zatekao cimera koji je bio maltene na vratima jer je imao embarkation duties. Na moje veliko odusevljenje cimer mi je bio ni manje ni vise nego iz Subotice (Pre dolaska mislio sam da cu biti jedni Srbin u Australiji jer koliko sam citao po forumima svi idu za Ameriku ili Mediteran a skoro niko ne ide ovamo u Australiju).
Assistant manager mi je rekao da se presvucem i da ce me povesti u setnju po brodu. Ali nisam imao sta da obucem jer mi je kofer bio na ulazu a ja nisam imao pojma gde je to jer mi je sve delovalo isto i sve mi je bilo jedan veliki lavirint hahah. Nakon sto smo nasli kofer i doneli ga u sobu presvukao sam se i on me je poveo da mi pokaze gde je sta po brodu. Pokazao mi je gde su shopovi, odveo me je da upoznam menadzera koji je na moje odusevljenje bio Srbin.
Zatim me je odveo u staff mess da rucamo i nakon toga me je vratio u sobu da se presvucem i poveo me u magacin da uzmem uniformu i da me upozna sa kolegama koje rade check off deliverija kojije stigao to jutro. Ulazeci u magacin imao sam tremu od upoznavanja gomile ljudi ali na moje iznenadjenje u magacinu je bilo 5 ljudi i od toga 2 srbina i jedna makedonka.
Eh da sam imao kameru da snimim svoju facu tad haha pa jos u nedomici da li smem da pricam sprski ili moram na engleskom da li nam je zabranjeno pricati uopste neki jezik sem engleskog hiljdu misli mi opet prolazi kroz glavu haha. Medjutim tu su mi oni odmah resili nedoumicu tako sto su me pozdravili na srpskom pitali kakav mi je bio put itd uglavnom shvatio sam da je u magacinu dozvoljeno pricati srpski sto mi je bilo vec lakse. Sama cinjenica da sam upao na brod gde ima 5 srba mi je delovala fantasticno .
Pre dolaska sam se stalno pitao kako cu se snaci sa jezikom mislim da mi je to bio najveci strah. Znao sam ja da znam da ga pricam, ali opet nikad nisam bio u prilici da se koristim samo njime. Cak i na letovanja i zimovanja kad sam odlazio u Grcku ili Bugarsku vise smo se sporazumevali na srpskom nego na engleskom pa mi je bilo malo frka kako cu tamo da li cu se snaci itd, tako da mi je cinjenica da imam jos 4 srba pored mene delovala ohrabrujuce i znao sam da ako nesto ne budem razumeo da ce mi oni pomoci.
Nakon upoznavanja sa njima pokazali su mi magacin i gde se nalazi ormar sa uniformom i rekli mi da uzmem sta mi treba.
Naravno nisu imali sve brojeve pa su mi pantalone i kosulja bile velike (sva sreca pa sam poneo svoje), uniforma za aqua hut gde se iznajmljuje oprema za ronjene mi je bila ok isto kao i sako. Nakon toga su mi kratko pokazali kako se radi check off deliverija.
Neko od forumasa je vec pisao negde o tome ali nije na odmet da ponovim. Poenta je da se nakon svakog deliverija sidje u magacin gde se dobiju papiri sta je trebalo da stigne od robe i samo se provera da li nesto od toga fali i u isto vreme se na sve proizvode lupaju cene i sku brojevi . Sku brojevi su ustvari sifre koje se koriste kako bi se proizvod uneo u kasu jer barcode ne radi na svim proizvodima. Lepljenje cena i sku brojeva se vrsi pomocu sku gun-a to mu je kao neki mali pistolj na kojima imate dva reda brojeva u prvom redu unosite sku brojeve a u drugom cenu proizvoda i simbol za cenu sto je u ovom slucaju bio $.
Nakon sto su mi to objasnili assistant manager me je poveo u muster station da mi pokaze gde trebam da stojim za vreme drilla i nakon toga me je odveo u sobu i rekao da sam slobodan do drilla sto znaci da sam imao na raspologanju oko 1 sat odmora.
Svaki turnaround day kada se smenjuju gosti imamo obavezan passanger drill koji je uvek bio u 15 i 10.
Nekih 10, 15 min pred drill u sobu je dosao i moj cimer da se spremi za isti i tu sam malo popricao sa njim i kad je doslo vreme za drill sa razglasa se culo obavestenje da je u toku priprema za drill da ce se u 3 i 30 oglasiti general emergency signal i da su svi putnici obavezni da prisustvuju i takodju su napomenuli da posada mora da bude na svojim mestima za 10 min. Nakon razglasa sva posada koja ima duznosti za vreme drilla uzima prsluke za spasavanje i zute drecave kackete (kako bi nas putnici prepoznali kao posadu) i odlazi u office kod svog menagera da se cekira. Kad dodjete u office samo kazete vas broj i odmah idete na vasu poziciju.
Svi prodavci kod nas su bili stajali na stepenicima i upucivali su putnike u koji muster station da idu. Kod nas na Pacific Pearlu ih je bilo 3.
Moja pozicija je bila na 11 spratu i moj posao je bio da govorim putnicima da sidju dole na deck 7 i da ih opomenem da skinu prisluke ako ih je neko slucajno stavio i da vode racuna da im se trake sa prsluka ne vuku po podu.
U 3 i 30 se oglasava general emergency signal koji je znak za sve putnike da idu u master station. Nakon nekih 15 min sa razglasa se obavestava sva posada koja stoji na stepenicama da je vreme da predju u muster station gde ce se odrzati drill. Nakon sto svi zauzmu svoje pozicije na razglasu se pusta audio snimak od nekih 10 min o bezbednosti na moru, o raznoraznim signalima i sta uraditi u kojim situacijama. Nasa je duznost samo da jednom za vreme drilla pokazemo gde su izlazi za slucaj opasnosti i da demonstriramo kako se stavlja pojas za spasavanje. Nakon sto se drill zavrsi svi putnici su obavezni da stave pojas i mi im onda tu pomazemo i cekiramo ih da li su dobro uradili ili ne.
Kad su svi cekirani polako izlaze iz prostorija i mi polako vracamo sve na svoje mesto (stolove i stolice koje su gosti koristili) .
Nakon sto to zavrsimo idemo brzo do sobe da ostavimo kackete i prsluke i penjemo se opet u office kako bi odrzali sastanak i otvorili radnje.
Nakon tog mog prvog drilla svi su otisli na svoju stranu a ja nisam imao pojma gde trebam da idem haha lutao sam po brodu trazeci moju kabinu i nakon 10 min lutanja odem lepo u office gde je sastanak vec trebao da pocne i gde su vec svi uveliko cekali mene da dodjem haha videvsi mene sa prslukom i kapom samo su se svi slatko nasmejali i sastanak je poceo. Tu sam tek upoznao ceo kolektiv. Bilo nas je 16 plus assistant i manager.
Nakon sastanka su me odveli do sobe da ostavim stvari i odmah smo otisli gore na open deck 12 i 14 na sail away party da delimo razne kupone sa kojima mogu da ostavare razne nagrade. To je u pocetku ustvari radio samo promo tim u kom sam i ja bio sve vreme. Nakon sto je dosao drugi menadzer delili smo se u dve ekipe pa je jedna ekipa otvarala radnje a druga bila na partiju. Nakon partija su me poslali u sobu da se presvucem kako bi isli u magacin da nastavimo check off.
Kod nas na brodu prvog dana nema promo stolova pa je promo tim isao da cekira robu dok su drugi otvarali radnje. Od radnji na brodu smo imali jewellery shop parfume shop, choco block u kom smo prodavali slatkise,beach culture gde se prodavala garderoba, resort collection gde se prodavao nakit, torbe i logo, essenitals u kom se prodavala raznorazna roba i aqua hut gde se iznajmljivala oprema za ronjenje. Essentials i Aqua hut su jedine radnje koje su radile i u lukama, i u njima smo obavljali svoje ipm duznosti. (Jednom u toku kruza si In port manning tj taj dan ne mozes da izadjes sa broda jer kao u slucaju da se nesto desi i da je potrebno da se evakuisu putnici na brodu uvek mora da bude odredjen broj posade). Kao sto vec rekoh promo tim prvi dan cekira robu do nekih 21h sati i onda u 21h idemo da postavimo promo stolove za sutra.
Stolove postavimo do 22 i onda imamo sastanak do nekih 22 i 15 i onda smo slobodni do sutra ujutru u 9h kada otvaramo radnje.
Kod nas na brodu u promo timu je bilo 6 osoba u pocetku a posle po 5, jer je area manager trazio da budu dve osobe u beach culture shopu u kome je do tad bila samo 1 osoba. Posao u promo timu je bio da stojimo za stolovima ispred radnje i da prodajemo raznorazne proizvode. Postavku stolova smo menjali svaki dan minimum 2 puta a nekad i po vise puta. Jedina mana raditi u promo timu je bila ta sto smo svako vece morali da sklapamo i rasklapamo stolove i sve bi to bilo u redu da su oni bili tu blizu nego su stolovi bili na 7 decku pa ih svaki dan spustas na 6 ili 5 deck pre podne pa onda menadzer odluci da ih u podne prebaci na open deck kraj bazena pa ih penjes na 12 deck pa ih oko 6 popodne spustas nazad na 6 deck i tako svaki dan. Ni to ne bi bio neki problem da ti stolovi koji su sami po sebi teski nisu jos popunjeni raznoraznim prozvodima koji itekako dodaju na tezini a ti treba da ih setkas gore dole.
U pocetku sam to mrzeo i za poziciju u promo timu sam mislio da je nagora pozicija i da je cist fizicki rad ali sam se kasnije navikao i sad mogu reci da je promo tim mozda i bio najbolji za rad iz prostog razloga sto nas je za stolovima bilo po 5-6 pa si uvek mogao da odes do toaleta ili na pus pauzu ako si pusac a da to posao ne trpi jer uvek ima dovoljno ljudi sto nije slucaj sa sopovima gde ih je uvek po jedan ili dvoje u sopu i moraju medjusobno sve da se dogovaraju. Jos jedna od prednosti je sto su promo stolovi obicno bili bolje poseceni pa ti je vreme brze prolazilo, a na ovom brodu je to bilo bitno jer smo imali dosta sea days pa smo dosta radili a putnika nigde pa se ubijas od dosade i ne znas sta ces sa sobom. Takodje u promo timu prodajes inch of gold nakit koji se prodaje po inchu ili centimetru zavisi od broda do broda i za koji imas proviziju.
Kod nas je bio takav dogovor da su po dve osobe iz promo tima bile zaduzene za IOG po kruzu, tako da smo se mi menjali i svaki treci kruz je bio tvoj red da radis i samim tim uzimas i proviziju. Ja sam na njemu uzimao u proseku od 50 do 100 dolara mesecno : D
Sto se tice same plate ona je samo na brodovima u Australiji 801 funtu. Plata je bila fiksna plus provizija od targeta ako ga pogodimo, sto smo mi ucinili samo 2 puta za mojih 5 meseci koliko sam bio tamo. Jednom smo uzeli 130 dolara a drugi put 20. Plata se obracunavala od prvog do prvog a isplata je bila od 7-9 u mesecu.
Britanci su je primali na racun a mi ostali na ruke u kesu. Mesecno sam izlazio od 1200-1400 dolara.
Takodje zbog mnogo dana na moru ugovor u Australiji je skracen na 5 meseci, moj je cak bio 4 meseca i 18 dana : D U Australiji se stavrno mnogo vise radi nego na drugim brodovima iz prostog razloga sto ima mnogo dana na moru . itiriner je skoro uvek bio isti i najvise su se posecivala ostrva u pacificu, a tu je bio i najveci problem jer do svakog ostrva treba min 2 dana a za neka i 3 dana . Tako da nam je skoro svaki kruz izgledao ovako Sidnej, pa 2 ili 3 dana na moru pa 3,4 porta, pa opet 2 ili 3 dana na moru i opet sidnej. Sto znaci da smo obicno radili 5,6 dana uzastop po 11 sati dnevno pa onda 3,4 dana po 5,6,7 sati dnevno.
Kad je sea day radnje se otvaraju u 9 ali smo mi morali da budemo tamo u 15 do 9 kako bi imali sastanak pa onda radite do nekih 12h pa imate pauzu za rucak 1 sat pa opet radite od 13h do 18h kad idete na pauzu za veceru 1,5 h i radnje zatvaramo u 22h i opet imamo sastanak do 22 i 15h.
To je uopsteno jedan klasican sea day, a kad je port day u pitanju ako niste ipm onda ste slobodni do 45 min nakon poslednjeg tendera ili do 15 min nakon last on board ako je hodajuci port. To je obicno bilo od 16:45 do 17:15 u nekom tom terminu smo pocinjali da radimo i radili smo do 23h. Ako si ipm taj dan onda tome dodas jos prepodnevnu smenu od 7 do 11h u aqua hut-u ili ako si u essentialsu od 8 do 12:30 i od 12:30 dok se ne otvori shop.
Turnaround day sam vec skoro opisao kad sam opisivao moj prvi dan na brodu, stim sto se tim deli u dve grupe jedna grupa radi liquer delivery i oni poslednji dan kruza zavrsavaju sa poslom u 19 i 30:h i startuju u 04:45h jer moraju da pripreme isporuku alkohola i cigareta. Od 6 do 8h putnici koji su kupili liker tokom kruza dolaze da podignu isti i mi im ga isporucujemo, tako sto proverimo da li je to ta porudzbina koju su porucili i damo im da potpisu da su je preuzeli.
Nakon sto liquer tim zavrsi sa isporukom ide da pomogne ostatku tima oko dostave robe za taj kruz. Nakon sto se dostava zavrsi tim je slobodan do passanger drilla koji pocinje u 15:10h. Tim koji ne radi liker zadnji dan kruza obicno ostaje duze do nekih 23h jer sve radnje moraju da se ociste i napune kako bi se sredile za turnaround day kada dolaze novi gosti i area manager da proveri stanje broda.
Ujutru na turnaround day oni su u pripravnosti od 8h i cekaju da ih pozovu u sobe kad delivery stigne. Sto je obicno oko pola 9, 9, ako je sve ok, nekada zna i da kasni.
Oni rade samo do 10 i 30 i onda idu da se spremaju za embarakation duties. U 11 se nalaze sa menadzerom na sastanku i nakon istog iznose stolove sa trakama za cruise card i logo stvarima i liquer sto i postavljalju ih pored ulaza za putnike kako bi im prodali iste. To se radi do nekih 14:45h i onda se ide da se spremi za passanger drill, btw u medjuvremenu se ima pauza od pola sata za rucak : D To je otpilike to, sto se tice proizvoda koje smo prodavali kao promo to su raznorazni nakit, torbe, logo, garderoba, satovi, raznorazne figurice itd.
Od brendova tu su zastupljeni swarowski, guess, michael kors, fossil, dkny, rottary, ice watches, bilabong, rip curl, citizen, tissot itd.
To bi bilo otprilike to sto se tice broda, sto se mene licno tice moj neki licni utisak je da je to nesto najbolje sto mi se u zivotu desilo, jedno ogromno iskustvo, stekao sam mnogo dobrih prijatelja, usavrsio jezik, proputovao Australiju i Okeaniju, bio sam na mestima za koje nisam nikad ni cuo a kamoli pomislio da bih mogao nekad da ih posetim. Na svo to moje odusevljenje je vrv uticao i moj tim na brodu koji je bio fantastican, i menadzeri koji su bili extra.
Uopsteno na brodu je bila opustencija, a i Australijanci i Novozelandjani su isto opusteni totalno, veoma su srdacni i hoce da ti pomognu ako ti nesto zatreba itd.
Meni je stvarno bila milina raditi tamo, iako smo imali dosta dana na moru dobar tim cini da to sve brzo proleti.
Meni je ustvari najveci problem bila dosada, jer stolovi su bili puni ljudi recimo 2 puta dnevno ujturu do nekih 11 i posle predvece oko 8 a izmedju toga mrtvilo nigde nikoga brod bude prazan svi su gore na open decku suncaju se i kupaju : D to me je jedino izludjivalo, e da i crew bar na ovom brodu je s**** uvek je prazan i u njemu su uvek samo prodavci i devojke iz spa i to je sve ostali banu tako ponekad ali obicno nije vise od 10,15 ljudi unutra a kad su zurke bude do 100 ljudi i to je sve a na brodu ima 700 clanova posade pa vi vidite : D
Sve u svemu bar je veliki smor tako da sam ja cesto pravo sa posla isao u kabinu i na net i tu mi odose sve pare hahah net je preskup 20 dolara 220min ili 40 dolara 460 min ja sam obicno trosio po 3,4 kartice od po 40 dolara mesecno. Dok se nakacih na net popricas sa par njih na skypu vec ti ode sat vremena a da nisi ni trepnuo hehe
Sve u svemu ja sam generalno zadovoljan kao sto rekoh obisao sam mesta na koja nisam ni pomislio da cu da odem, usavrsio engleski, i jos pritom zaradio nesto para gde ces bolje hahah Ako me pitate da li bih preporucio nekome da ide odgovor je def da ali u shopu. Posao je laganica imate dosta slobodnog vremena ali naravno manje zaradjujete od ostalih, dok drugi vise zaradjuju ali ne vide belog dana nemaju nikad slobodno rade svaki dan po 12, 13 sati, sto je veoma naporno.
Kome su prioritet pare neka ide kao konobar ili barmen, a ko hoce da putuje onda shop ili kazino s tim sto tu dolazi do rizika da sve sto zaradite potrosite jer ste slobodni u svakoj luci : D
Eto tako znam da sam bio preopsiran ali sam hteo da novajlije imaju tako neki uvid u sve to pre nego sto odu jer ja znam kako je meni bilo pre nego sto sam krenuo : D
Ako imate jos neka pitanja postavite potrudicu se da odgovorim dok sam tu na odmoru pozz : DD
Ps. Zaboravih da dodam da je Harding od 20 avgusta promenio ugovore na bolje pa sad oni placaju vizu, medical, putno osiguranje, i let, prestali su da uzimaju bond od 300 funti i placeni ste sve dok ne dodjete u svoju zemlju sto bi znacilo da nama iz evrope trebaju da plate i taj ceo dan u putu takodje.
Meni sad nisu dali jer su imali neki problem sa sistemom ali su rekli da ce mi dati na sledecu platu pa cemo da vidimo.
Takodje sad imate placeno za svaki mesec dva dana odmora ali to isplacuju svaki mesec a ne sve odjednom na kraju.
