Istina, ja sam zunuo dva piva pred intervju. Imao sam olaksavajucu okolnost da je bio telefonski ali bilo me je frka pomalo. Kad iz ove pozicije sad gledam, mislim da bih danas mogao da otpevam pred reprezentacijom Royala ono sto sam tamo tada govorio. Znam da je "lako je tebi sad " ali govorim da vam probam pomoci kao sto su meni pomogli i da probate da ubedite sebe da ste opusteni i da shvatite da su to isto ljudi kao i mi od krvi i mesa, da hoce da vas zaposle i zaposlice vas ako vide da to zaista zelite. Meni je puno pomogao savet da moram imati koncept sta cu pricati tamo. Predstavljanje, nesto o svom gradu zanimljivo, ma mozes da izmisljas, da imate zlatnu kravu u centru ili tvrdjavu u kojoj jos uvek zive vikinzi koji ne znaju da se vrate kuci. Lupam sad, ali masti na volju ljudi. Mora da se prica non stop, bez zaumckivanja. Kad zastanes, ona te pita (mene je cura intervjuisala) ali da ti pomogne a ti se zbunis i tu se ljudi pogube i jezik se zaveze. Ja sam imao 5 strana A4 koje sam citao do zadnje sekunde i drzao se nasih tradicionalnih jela i ono sto znam da mogu da objasnim (navodno sam radio u hotelu apliciram za pomocnika konobara). Isao sam u restoran da sedim i mogu posle da vizualizujem restoran u glavi, kakve su zavese, zidovi, prozori, boje salveta, kakva mi je uniforma, koliko nas ima, imena kolega, telefon restorana, neku anegdotu da ispricam, naravno meni od dorucka do poslednje case vode, vina, cene sampanjca, sta su sastojci jela, koja vina idu uz koje jelo, kako se sluzi koje vino, sta mi je motiv za posao na brodu, sve cega se setite. Upitajte se sta bi vi pitali da ste sa druge strane stola. Znaci k-o-n-c-e-p-t. Stojim i potpisujem.
