Korisničko ime: star69
Država: Srbija
Spol: Ž
Kompanija: Carnival Cruise Lines
Pozicija: Steakhouse server
- Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
O poslu na brodu čitala sam dosta na internetu, ali najviše informacija sam dobila od svog najboljeg druga koji je već radio na brodu.
Kada sam definitivno odlučila da odem, krenula sam da čitam forume, a kada je on došao na odmor njega sam davila bukvalno svaki dan.
On me je posavetovao i uputio i mislim da se najviše informacija dobije baš od ljudi koji su odradili jedan ili više ugovora.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
S obzirom na to da imam završena dva fakulteta, a u Novom Sadu sam radila za 400 eura i plaćala stan.
Brod je bio nešto što mi je zaista pomoglo da nešto promenim u svom životu.
S obzirom na to da sam već radila u USA (work&travel program) želela sam opet da se vratim, ali pošto sam diplomirala na oba fakulteta, nisam mogla da dobijem vizu.
Takođe sam želela i da putujem, jer sam svesna da ta mesta ne bih mogla da obiđem nikada u životu.
Dobro sam razmislila i odlučila da idem da probam, jer me Srbija, Novi Sad i sastavljanje kraja s krajem uvek čeka.
- Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Prijavila sam se preko Employment powera iz Zagreba, iz razloga što je i moj najbolji drug išao preko njih i zaista nisam čula ništa loše u vezi sa njima.
Tek kada sam krenula da čitam forum videla sam da ima ljudi koji su imali i negativna iskustva, ali su prema meni zaista bili fer i korektni od početka do kraja.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
E ovo sam želela kod prethodnog odgovora da napišem.. U agenciju sam došla i jasno rekla šta hoću.
Prijavila sam se za Carnival Cruise Lines, pozicija Steakhouse Server..I ništa drugo nije bila opcija! Opet, imala sam informacije od nekoga ko je bio tamo u vezi sa tom pozicijom..
Dala sam svoj CV, preporuke iz USA i pokazala im svoje znaje engleskog. Mislim da su baš iz tog razloga bili fer prema meni.
- Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Intervju je bio u ZG i trajao je nepunih 5 minuta.
Znala sam odmah da sam prošla jer je gospodin Chinoy potpisao papir.. Ali sam ga za svaki slučaj i pitala…
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
E ovako agenciji sam dala 880 eura + Marlins 20 + lekarski oko 200, znači sve ukupno oko 1100 eura..
Tu su neki manji troškovi odlaska u ZG na intervju, odlazak u BGD na lekarski itd…
- Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
Znala sam da ne treba da nosim puno stvari jer sam već bila u USA, a kako je tamo sve jeftino, svoju kupoholičarsku histeriju ne mogu da kontrolišem..
Ponela sam dosta kozmetike i uglavnom letnje stvari. Kasnije se to ispostavilo kao greška jer je ponekad bilo zaista hladno, pa sam kupila nekoliko dukseva odmah.
Par haljina i štikli jer sam znala za formal nights. Uglavnom jedan kofer 23kg i malu torbu sa sobom. Laptop, ipod, mobilni.. To je sve.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
E ovako, kod mene je bilo malo drugačije jer sam ja imala prvo koledž za Steakhouse. Bilo je nas 10, od toga nas 4 se znalo sa intervjua.
Koledž je bio na Libertiju i nama je generalno bilo super. U nekim trenucima teško jer te šalju i na Lido da radiš da vidiš kako će ti biti ako ne prođeš koledž.
Veliki pritisak. Kada je koledž bio gotov svi smo otišli na različite brodove.
Kada sam došla na svoj brod, prvih nedelju dana sam bila očajna.
Prvo sve parovi, znači parovi, parovi i parovi, kojima je ili kraj ugovora ili već ne znam koji ugovor, kojima su žurke dosadne i koji često ne idu napolje.
Bukvalno sam stalno pitala hoće neko napolje, hoće neko na žurku itd.. Kasnije je sve došlo na svoje..
- Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Meni je zaista bilo odlično, što se menadžmenta tiče. Steakhouse menadžerka je bila divna kao i F&B menadžer. Odmah su me odlično prihvatili.
Ja sam na početku bila prilično uzdržana i sa njima komunicirala krajnje profesionalno, iako su ostali serveri imali dosta blizak i prijateljski odnos.
Njima je jako važno da vide da ih poštujete. Kod mene su to videli, tako da je sve bilo dobro. Kasnije smo se naravno zbližili, partijali i cugali zajedno.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Naravno, i na tome sam jako zahvalna i svojoj menadžerki i ostalim serverima. Svi su bili jako dobri, pomagali i govorili ti kako da radiš.
Kod mene na brodu su svi serveri bili Srbija-Bosna-Hrvatska. Pričali smo na našem jeziku, a closing radili uz Cecu. Valjda sam imala sreće što se svega toga tiče..
- Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?
S obzirom na to da sam odradila ugovor od 9 meseci, poslednja dva meseca sam ujedala! Promenila sam 10 cimerki i to sve koje čekaju couple cabin ili transfer.
Moja kabina je bila kao autobuska stanica..Dođu, budu dve-tri nedelje i odu… Najduže sam bila sa jednom devojkom isto iz SH i to nekih 2 meseca.
Kabina mi je bila jako mala i uvek je bio nered, a sve to zbog jaaaaakoooo puno mojih stvari.
Što se tiče broda, često smo jedni drugima govorili ‘’Čoveče mi živimo u jednoj limenoj kutiji!’’ Na brod sam se brzo navikla.
Znam samo, da kada smo prvi put ostajali do 11 uveče u jednoj luci i kada sam uveče izašla napolje i pila piće, vrištala sam od sreće!
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Jesam. Imala sam zaista odličnu platu, kada uporedite sa nekim drugim pozicijama. Uz to, brod na kom sam bila važi za busy ship, tako da je plata uvek bila dobra.
CPG mi je bio između 850 i 1000 dolara.
Donela sam jako puno garderobe (tri kofera), Iphone, bratu neki ogroman Samsung galaxy telefon. Ipad, izlazila gotovo svaki port, platila kartu i opet sam uštedela..
- Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Hmmm to ću vam reći sad kad se vratim nazad i apliciram za drugu poziciju..
Naravno, dosta ljudi je napredovalo za vreme trajanja mog ugovora. Čak je i mnogo lakše napredovati u svom departmentu nego promeniti department.
Ali nije sve ni u tome.. Veću platu ćete nekada imati na nižoj poziciji nego na višoj. Ako ste sommelier imaćete veću platu nego assist F&B ili assist bar manager koji nose belu uniformu.
Nije sve ni u strajpovima.. Imate prednost ako ste iz Evrope, govorite dobro jezik, nemate bad performance i puno radite. Neko će Vas sigurno primetiti.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Kao što sam rekla, prvo mi je bilo užasno, kasnije je bilo dobro. Nisam sad nešto WOW jako oduševljena, ali bilo je dobro.
Bila sam malo razočarana ljubomorom Srba koji su radili kao waiteri, od njihovih ogovaranja mi je bilo muka. Generalno, ako ste devojka i dobro izgledate, ogovaranja su neminovna.
Ali to su uglavnom ljudi kojima je jako dosadno u životu. S druge strane upoznala sam jako puno divnih ljudi što sa naših prostora, što drugih, sa kojima sam stalno išla na žurke i cugala na open decku, išla na plaže i u shoppinge. Sve je kako sami sebi organizujete vreme. Crew bar sam mrzela (zabranjeno pušenje) ali sam open deck obožavala...
- Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.
U SH su radili uglavnom Evropljani. Zaista ni sa kim nisam imala problema kada je posao u pitanju.
Rusi mi nisu legli za posao (opet ovo je samo moje mišljenje, ne želim nikoga da vređam). Indonežane, Filipince i Indijce poslednjih par meseci nisam više mogla da gledam.
Ne želim da me bilo ko shvati na pogrešan način, nisam ja nikakav rasista, ali sam bila željna lepih ljudi. I definitivno mogu da kažem da smo najlepši!
Sa Indijcima smo mi serveri dolazili u konflikt par puta jer su gotovo svi kuvari i Chefovi iz Indije.
Mi smo jednostavno drugačiji, drugačije svi razmišljamo. Filipinac ti neće izaći napolje i potrošiti na plaži za jelo i piće 100 dolara dok Srbin ili Hrvat hoće.
Indijac će misliti da može da viče na tebe, ali ne može i za to će ići kod Staff kapetana. Italijan će misliti da može da te smuva svojim lošim engleskim i belom uniformom ali ne može. Amerikanci će se čuditi kako neko lep, mlad i obrazovan radi kao server ili waiter. U sebi, svi će ti se oni diviti…
- Kako biste opisali putnike?
Home port mog broda je Miami, u prevodu većina putnika su Španci. Španski sam progovorila i sada ga govorim gotovo kao Engleski.
Moj brod je prvo radio dva različita kruza od po nedelju dana, a zatim kruzeve od 6 i 8 dana. Često smo menjali itinerary, samim tim se nekako menjala i struktura gostiju.
Imali smo jako puno Španaca ali i Kanađana. Zajedničko za sve njih je prejedanje dan i noć, 24/7. Hrana je smisao njihovog života i postojanja.
Ponekad mi dođe da ih srušim sa onih skutera (ja sam zla osoba). Dajte im da jedu i piju i sve će biti u redu. Imali smo Srbe koji žive u Americi, Ruse, Italijane, Nemce..
Bilo je i mladih i starijih, dece, zaista mešovito i nismo važili kao npr Spirit ‘’brod za starije’’ ili Imagination ‘’dečiji brod’’.
- Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
Imala sam zaista dobar raspored tako da sam gotovo svaki port izlazila napolje. Ne možeš napolje kad si na rezervacijama, cutting cakes na Lidu, ili coffee shop.
Kada si morning ili afternoon set up možeš. Ja sam uvek izlazila napolje, makar na sat-dva.
Nekad izađem sama samo da prošetam ili popijem kafu. Da nisam to radila, poludela bih. Kao što sam već rekla, postoje ljudi koji ne idu napolje ili izađu samo na internet.
Ja nisam jedna od tih. Gde god ima plaža, ja idem na plažu, gde god ima dobrih mesta za shopping ja idem, gde su dobre ekskurzije ili neke znamenitosti tu isto idem.
Izlazak napolje je bio moj ventil. Pa onda onaj tužan osećaj kad se vraćaš na brod, koji nestane onog trenutka kad obučeš uniformu.
Portovi u koje je išao moj brod bili su prilično skupi, pa sam samim tim i dosta trošila.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Daaaa, naravno, to svako ima… Hmmm moram par da napišem. Omiljeno: na prvom mestu Half Moon Cay i bila sam jako tužna kad smo prestali da radimo taj kruz, zatim Aruba, St Maarten, Cayman Islands i Grand Turk. Obožavala sam i Puerto Rico zbog najboljeg shoppinga, Honduras zbog koktela i lepe plaže, Mexico zbog Barracude i mega marketa.
Razočarana pomalo u Jamajku i Dominikansku Republiku. Belize-tender hiljadu godina, ali vrh fejk tašne.
Nassau-ništa posebno, kao ni St Kitts i St Lucia. St Thomas i Key West – stvoreni za kafenisanje. Curacao – prelep!
- Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Pre svega, možeš da zaradiš i uštediš, putuješ na destinacije na koje nikada ne bi otišao da ostaneš da radiš u svojoj zemlji, upoznaš jako puno različitih ljudi, stekneš iskustvo koje ćeš pamtiti ceo život. Ojačaš i fizički i mentalno. Desi ti se hiljadu lepih i hiljadu ružnih stvari ali na kraju pamtiš samo one lepe.
Možeš sebi da priuštiš šta god poželiš.
Gledaš zalazak sunca u St Thomasu i dočekuješ svetla Majamija na open decku.
Važiš za jednu od najlepših devojaka na brodu.
Sunčaš se na plaži sa belim peskom i kupaš se u kristalno plavoj vodi.
Psuješ i ogovaraš nekoga pored koga sediš a da te on ništa ne razume (sa ovim veeeoooma oprezno, dosta njih zna naše ružne reči).
Ideš na žurke na koje se obučeš kako hoćeš i tamo igraš kako hoćeš i niko te neće čudno gledati.
Kupaš se na plaži i sunčaš, a u Srbiji ne mogu da mrdnu nigde koliki je sneg.
Vratiš se u Srbiju drugačiji, pričaš gde si sve bio, šta si prošao i video, a onda skontaš da se tvojim prijateljima za to vreme ništa nije desilo.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Ugojiš se iako paziš šta jedeš. Ne možeš očima da vidiš pirinač koji se jede na tone! Ponekad se brod toliko ljulja da ne možeš da hodaš, a ne da radiš.
Pred kraj ugovora te bole noge i leđa…ma sve te živo boli!
Ako si devojka imaš problema sa ‘’ženskim stvarima’’ jer ti se sve poremeti.
Spavaš u maloj kabini, na malom krevetu.
Nedostaje ti uveče da izađeš u grad.
Fale ti porodica i prijatelji.
Propuštaš rođendane i praznike u Srbiji.
Radiš za svoj rođendan, Božić, Novu Godinu.
Moraš da se smeškaš i budeš ljubazan sa gostima iako bi ih nekad sve istukao. Gledaš ih i shvataš koliko si više informisan od njih jer oni ni ne znaju gde je Srbija.
Kada je USPH cleaning, ubijaš se i ostaješ do kasno u noć, iako ujutru radiš od rane zore.
Sve ti se skupi i na momente ti bude jako teško i dođe ti da plačeš, ali ne možeš jer si u uniformi i počinješ da radiš.
Nemaš tursku kafu, pljeskavicu, gibanicu, euro krem, normalnu supu itd.
Pred kraj budeš umoran kao pas, hoćeš da ustaneš iz kreveta, ali tvoje telo ne može.
- Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
Naravno, svima koji žele da odu i probaju nešto novo.. Pa kuća vas uvek čeka!
Ako ne odete kada ćete videti Karibe, upoznati toliko različitih ljudi i gde u vašoj zemlji možete imati toliku platu? Pritom, smeštaj i hranu imate!
Radi se dosta, mnoooogo više nego kod nas, ali ja mislim da zaista vredi.. Niko vam ne može zaista opisati kakav je život na brodu ukoliko to sami ne iskusite.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Da se naoružaju strpljenjem. Prikupe svu snagu koju imaju u sebi i vredno rade kako bi odradili ugovor kako valja. Da budu spremni na sve. Brod nije zatvor, ali nije ni letovalište.
Shvatite, vi ne kruzirate, vi radite! Nijedan posao nije lak pa ni ovaj. Snove o kolima i stanovima posle jednog ili dva ugovora zaboravite.
Razmislite, budite objektivni, sagledajte sve vaše vrline i mane (koje na brodu itekako dođu do izražaja). I opet ću naglasiti: radi se stvarno puno. Ali stvarno!
Ako niste spremni na to, proći ćete kao i dosta njih: ukrcavanje i sledeći Miami kući! Da nije vredno, ne bismo se svi mi vraćali nazad..
- Želite li dodati nešto što smatrate važnim?
Želim samo da kažem da je ovo moje viđenje broda za ovih 9 meseci koje sam tamo provela.
Mišljenja i iskustva ostalih ljudi se mogu razlikovati od mog, ali ovo je kako sam ja doživela brod.
Nikoga nisam želela da uvredim ili omalovažim ovim tekstom.
Takođe budućim crew memberima želim puno sreće i ugovor kao moj.. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, do sredine maja sam na vacationu
Pozdrav!
