Poglavlje četiri
Dnevnik
26. Januar
«Najzad sam našao normalnog cimera. Nemam ništa protiv mog Tajlandjanina ,čak šta više, mislim da će on najverovatnije biti najčistiji cimer sa kojim ću živeti na brodu .Nikad neću zaboraviti ona dva puta kad sam se nalokao preko mere, i kad sam povraćao po celoj sobi. Ujutro kad sam se probudio, cela soba je bila očišćena i mirisla na omekšivač za rublje. Kad sam ga video uveče ,izvinjavao sam se do neba. Na šta je on odgovorio da je sve u redu i da je sve to normalno. Sa njim sam živeo skoro 50 dana i moram priznati da ga nisam u sve to vreme niti video niti čuo. Kad sam bio sa devojkom u sobi, on se saginjao do poda i bežao van i dolazio posle dva sata.
Sad sam se selio u sobu sa Dinom i mislio sam da je on koliko toliko normalan, ali sam se grdno prevario. Draženko je otišao kući jutros ,i ja sam bukirao sobu pre tri nedelje. Nemam ništa protiv mog bivšeg cimera ali jednostavno, na brodu se ljudi sa Balkana drže zajedno. Pre svega zbog jezika. Čudno mi je to kako ljudi iz Hrvatske ,Slovenije, Bosne ,Republike Srpske ,Srbije i Crne Gore drže zajedno na brodu i žive zajedno u malim kabinama bez ikakvih problema. Naravno da ima budala ,ali su oni izgnanici iz društva i sa njima se družiš samo u slučajevima ako baš nikoga od Balkanaca nema na brodu. Ima zaista čudnih «partnerstava» na ovom plovilu.
Jedan pravi desničarski Hrvat iz Rijeke je bio cimer pro-desničarskom Srbinu iz Bjeljine. Jedan Slovenac je bio cimer Hrvatu iz Zagreba.
Jedan Hrvat iz Novske je bio cime Srbinu iz Beograda, a jedan Dino iz Tuzle kome je majka poginula u ratu ,bio je cimer i najbolji drug jednom Srbinu kome je sve što ima bilo proterano iz Kostajnice i Siska. Nikakvih problema nije bilo medju ovim nacijama, a često su iz ovih poznastava dolazila čak i kumstva. Svi mi smo imali jednu stvar zajedničku. Niko nije voleo Dalmatince.»
27 .Januar
«Totalno sam zaboravio da mi ovo useljenje nosi sa sobom i jednu obavezu. Po tradiciji svaki dan u periodu od deset do dva ,u Dinovoj i Draženkovoj sobi je bila jutarnja pijanka. Noć pre toga sam morao kupovati preko dvadeset piva i jednu flašu ruma ,za goste koje bi dolazili u sobu. Pošto je sad ta soba moja, moram da se naviknem da glumim domaćina ,bez obzira koliko sam umoran od prethodne večeri. Danas su nam u goste došli Tomica, Dimitrije ,Jan i Edin .
Oko 11 sati priključio bi se i Dino i žurka je mogla da počne. Sa lap topa su se puštali Srpski narodnjaci i na tu muziku su svi otkidali, pa čak i Rock n Roll Dima iz Minska. Dino je doživeo vrhunac ekstaze kad je sa zvučnika krenula pesma od Halida Bešlića «ti mi više nisi drug» pa je čak i naš ne sretni plafon stradao par puta, od udaraca pijanih budala .Tomica je uživao uz večite hitove Zorice Brunclik i Dragane Mirković a Edin i Jan su ipak počeli da skidaju majce na Cecu i Karleušu.
Ja sam pak čekao na «na kraj sela čadjava mehana « i evergrinove Miroslava Ilića .Morali smo što brže da pijemo i da se što pre napijemo jel je većina nas počinjala sa radom oko 5 ili 6 ,pa je tako oko podneva Tomica zaspao za glavom zagnjurenom u jastuk ,a sa podignutom guzicom i savijenim kolenima, što je delovalo kao da se klanja Bogu. Dima se odgegao do sobe a Jan je odneo Edina na otvoreni dek ,jel je ovaj kukao kako mu treba vazduh ili će povratiti. Kako su otvorili vrata od kabine, pred njima su bila tri Indonežanina koji su se klanjali Alahu na prostranom ćilimu, koji su stavili u hodnik. Za mene je čovekova religija sveto pitanje, i poštujem sve ljude i njihove verske običaje, ali sa druge strane, Dino je prasnuo u smeh kad ih je video. Ubrzo sam saznao da su to naše komšije sa kojima delimo kupatilo, i nisam verovao kad mi je Dino rekao da se oni klanjaju Alahu uz molbu da im promeni prve komšije, jel su ih Draženko i Dino terorisali svaki dan u prethodna tri meseca, a sad sam ja uselio kao zamena za prvo pomenutog. Našao sam da je cela situacija komična, ali smo mi imali zaštitu od jednog od najjačih ljudi na brodu, koji je takodje bio pravoslavac.
Ivo menadžer je nagovestio ljudima ,da ko god dira ljude sa Balkana ,moraće da se prvo objasni ovom visokom Bugarinu»
3.Februar
«Prvi put sam bio slobodan sinoć, posle dugo dugo vremena, i najzad sam otišao do «crkve» na par pića. U baru su bili svi dežurni krivci ,ali i čuveni Ruski kontigent od desetak devojaka koji je došao isti dan sa Dimom. Naručio sam flašu ruma i par piva, uzeo par čaša i priključio se Ruskinjama. Primetio sam jednu plavu i veoma simpatičnu devojku koja se zvala Volha i bila je iz Sočija. Imala je dečka na drugom brodu ,i to mi je stavila do znanja pri prvom kontaktu. Ohladila me je na prvu loptu, ali sam ipak nastavio da pričam sa njom. Govorila mi je o svojim snovima i željama i rekla mi je da je upisala kurs Engleskog jezika na brodu i da želi da bude savršena u tom smislu.
«Ali ti već jesi savršena!» -rekao sam joj i video sam da sam pogodio metu.
«Moja si sad!» -pomislio sam u sebi i nasmejao sam se zlokobno .Par momenata kasnije igrali smo uz Frenka Sintaru i njegovu pesmu «Fly me to the moon».
Na kraju pesme sam je poljubio, a nekoliko trenutaka kasnije smo bili u mojoj kabini. Počeo sam da je svlačim i video sam da ima karakterističnu boju kože.
Veoma belu i veoma hladnu. Bila je prava Ruskinja. Zatvorio sam zastore na krevetu i nogom udario dugme na lap topu, koji je par sekundi nakon toga počeo da pušta muziku .Iako je je gornji krevet veoma malo udaljen od krova, i nije veoma širok, to nas nije sprečilo da se rvamo i okrećemo jedno oko drugog.
Insistirala je da bude na meni i nije htela da bude nikako drugačije. Izvukao sam kondom koji je stajao sa strane kreveta i krenuo da je pomerim na stanu ,na šta je ona vrisnula:
«Bože, ti si kao neko dete ...i hladan si mnogo! Kao neki porno glumac! Ajde beži !» -nakon čega je ustala i jedva navukla pantalone i otišla iz sobe .
Ja sam ležao na krevetu sa najglupljim izrazom na licu. Ništa nisam shvatao»
4. Februar
«Neko mi je zakucao na vrata oko tri sata popodne. Bila je to Volha ili Volga kako je ona govorila. Govorila mi je da je ono sinoć alkohol govorio iz nje.
Ušla je i počela da me ljubi. Nakon nekoliko trenutaka našli smo se na podu kabine koji je pružao više mesta za okretanje i manervisanje.
Opet se našla na meni i nisam se protivio. Iako je bila hladna sa spoljne strane, iznutra je bila kao kakva latino Amerikanka.
Nisam ništa govorio samo sam uživao ,a video sam da se i ona ne protivi. Ali posle pet minuta, ponovila se ista scena kao od sinoć. Ustala je sa mene i obukla se govoreći:
«Ti si kao robot!». i dok je obuvala svoje patike, izašla je iz sobe. Opet sam otišao pod hladan tuš i razmišljao u čemu grešim.
5 Februar
«Odlučio sam da posetim Olgu u njenoj kabini, jel sam znao da nema cimericu još uvek. Pokucao sam na vrata i ona ih je otvorila sa nekakvim tužnim izrazom lica.
«Oh ,ti si! Šta ima?» -upitala me je ravnodušno .Odlučio sam da zaigram na ono što sam zaključio sinoć. Ništa nisam rekao, već sam je poljubio.
Dok smo se ljubili, povukao sam je za kosu i stavio joj ruku na vrat. Upalilo je. Shvatio sam u trenutku da je ona mimimum sado mazo devojka.
Odatle sam nastavio sa improvizacijom. Gurnuo sam je na krevet i pocepao joj pidžamu koja je na njoj. Ništa nije rekla .Gušio sam je ,udarao, vukao za kosu ,šamarao po zadnjici, stavio svoju nogu na njenu glavu. Bila je moje vlasništvo. Bila su to najludja 3 sata u mom životu. Kad je sve bilo gotovo ,samo sam pokupio stvari i izašao napolje .Oko devet uveče sam čuo kucanje na svojim vratima. Bila je to Olga i nastavili smo tamo gde smo stali. Zakasnio sam na posao oko 45 minuta.
10 Februar.
«Olgin dečko dolazi uskoro. Ne znam kako će se to sve završiti .Večeras je žurka i svratiću malo ,na jedno piće .Moram popričati sa Olgom.
10 Februar-kasniji upis
«Sve se završilo odlično. Ušao sam u diskoteku i naručio jednu Irsku kafu .Pogledao sam na podijum i video Olgu kako igra sa jednim Italijanom .
Nakon toga su otišli negde ,i ona se vratila nakon sat vremena. Prišao sam joj i popričao sa njom. Rekla mi je da ne može više da se vidja samnom ,jel nemamo osnova za vezu pošto ja radim noću a ona danju ,tako da njoj treba muškarac koji će biti sa njom non stop. Napravio sam veoma tužnu facu, ali sam u stvari bio presretan ,jel mi je takva lujka najmanje trebala u tom trenutku. Ipak smo se rastali rano ujutro ,uz raskidni snošaj.
16 Februar
«Život sa Dinom postaje sve ludji. Pre tri dana smo izašli u Meksiko i usred šetanja plažom, Dino mi je rekao da bi trebali da idemo da se tetoviramo.
Odgovorio sam kako bi to bilo odlično, jel svi ljudi koji dodju u Meksiko kupuje sombrerose i majce na kojima piše gde su bili, a mi ćemo imati tetovažu koja je napravljena u ovoj predivnoj zemlji. Krenuli smo ka centru i pitali taksiste gde bi mogli da se tetoviramo. Jedan nam je objasnio da zna dečka i da će nas odvesti tamo za par dolara. Pristali smo i ušli u kola ,a ona su nas odvezla do jednog malog studija, koji je izgledao tipično Meksički. Mali ,prljav i pun raznoraznih likova, koji su nam nudili drogu i kurve. Ušli smo u glavni studio ,i dogovarali se sa majstorom za cenu .Posle cenkanja, dobili smo po flašu tekile po naosob. To je valjda bio Meksički način dezinfekacije i stelirizovanja .Zagrlili smo flaše i pustili ljude da rade svoj posao. Meni je jedna slatka devojka šarala podlakticu, a Dino je tetovirao desni list na nozi.
Posle dva sata posla, izašli smo napolje bez ikakve zaštite. Dok smo se vraćali na brod, videli smo da u jednom baru za deset dolara ,možeš da dobiješ čašu tekile ,ali ova tekila se konzumirala na neobičan način. Na šanku je ležala polu gola devojka, kojoj je sok od limina bio razmazan po bradavicama, čaša tekile je bila u pupku a so je bila postavljena po njenim unutrašnjim butinama.Način na koji se pije ova tekile je bio je očigledan. Potrošili smo po dvadeset dolara svaki, i nastavili dalje ka brodu koristeći sporedne ulice jel smo hteli da zaobidjemo reke i reke Američkih turista koji su se kretali glavnim ulicama .Uveče smo obojica otišli kod doktora i dobili po dan odmora. Žalili smo se na visoki pritisak, koji je bio stvoren od alkohola i tetoviranja. Proveli smo noć u sobi i u takmičenju ko će popiti više Smirnofa i Ginisa»
18 februar
«Danas smo bili u New Orleansu ,i Dino je izašao sa broda kako bi nam u lokalnoj prodavnici kupio nekoliko pakovanja crnog Hajnikena, koji smo našli samo u toj jednoj maloj prčvarnici pored luke. Hajvan je odlučio da pojede nešto u lokalnom suši baru, i naručio je sušija u vrednosti od 30 dolara. Pošto je već kupio 20 flaša piva u prodavnici ,malo se preračunao i nije imao da plati račun u restoranu. Pokušavao je i pokušavao da objasni da radi na brodu, i da će se vratiti uskoro sa parama ,ali Kinez koji je radio za pultom nije želeo ni da čuje za ovo. Dino mi je rekao da je ovaj gospodin već bio spreman da pozove policiju, kad se iza njegovih ledja začuo najlepši glas koji on čuo u svom životu. Bila je to jedna klasična Luizijanska dama ,sa tradicionalnim naglaskom. Zvala se takodje u skaldu sa državom odakle je .
Ime joj je bilo Meri Su Elen i platila je Dinov račun. On se zahvaljivao do neba i molio je za šansu da joj vrati za ovu uslugu, tako što će je sledeći put kad dodje u New Orleans ,častiti ručkom i pićem. Ostali su u tom baru, i pričali celo popodne a Dino je zakasnio na brod. Pričao mi je celu noć o njoj i o tome kako je lepa i ljubazna.
Nisam uzimao ništa od ovoga za ozbiljno ,pošto sam poznavao Dina veoma dobro .»
23 Februar
«Ponovo smo u NO i gledam Dina kako se sprema da izadje napolje u luku. Usplahiren je kako kakav mali dečačić . Presvlači se vee deseti put, kao kakva žena.
Krenuo je da se vidi sa njegovom Meri Su ,jel mu je poslala mejl preksinoć u kome je rekla da će doći oko 11 sati na isto mesto gde su se upoznali.
Pitao sam ga da li je ozbiljan u vezi ove devojke a on je rekao da će videti i da će mi reći više kad se bude vratio sa sastanka.
Vratio se oko četiri sata popodne, i taman je imao toliko vremena da se presvuče i ode na posao. Uveče smo se videli na mojoj pauzi i on mi je ispričao jednu neverovatnu priču. Naime, ispred onog suši restorana ga je sačekao vozač u crnom kadilaku. Vozač je imao natpis u svojim rukama na kome je pisalo «MR. Dino».
Dino je zabezeknuto prišao kolima i rekao da je to on. Vozač mu je otvorio zadnja vrata i odvezao ga deset minuta od luke u severnom pravcu, uz objašnjenje da je Meri Su iznajmila sobu u severnom delu grada .Kad su došli ispred hotela, Dino je našao da je to jedan od najskupljih hotela koji je video u životu.
Ušao je u sobu koja je bila ogromna i uredjena u starinskom maniru. Meri Su ga je čekala spremna. Nakon toga su vodili ljubav, ali najveće iznenadjenje se desilo posle toga kad je oko dva sta posle podne u hotel došao otac od Meri Su da bi se upoznao sa njim. Zamišljao sam jednog čoveka iz Tuzle koji ima jedva 22. godine kako se ponaša u takvom okruženju .Smejao sam se dok mi je ovo pričao i moram priznati da mu nisam verovao. Devojčin otac je bio bio veoma uspešan biznismen a ni Meri Su nije bila lenja i imala je nekakav posao sa štamparijama. Izgledalo mi je sve pomalo nemoguće, ali nisam hteo ništa da govorim .Sto ljudi ,sto ćudi!»
28 Februar
«Vratio sam se u igru. Upoznao sam jednu Anastasiju iz Minska koja je radila kao konobarica samnom u roomservicu .Radila je ujutro od 7 do 9 ,i onda popodne od 4 do 10. Imali smo svako popodne za sebe ,što smo koristili najviše što smo mogli. Počeo sam na posao da dolazim bled kao krpa. Devojka me je crpela i bukvalno je umela da izvuče i poslednji atom snage iz mene.Trenirala je tenis i ima je 23 .godine. Takodje je imala butine i izdržljivost kao kakav trkački konj.
Devojka je želela seks non stop. Čak me je jednom pitla da li bi možda Dino hteo da se pridruži i nije se stidela ničega. U pauzi izmedju rundi, ležali bi u krevetu i pričali o prošlosti, nešto zbog čega sam se mnogo puta kasnije pokajao. Poruka svim muškarcima, ne pričajte nikad sa devojkom o njenoj prošlosti, već se okrenite zajedničkoj budućnosti.
Počeo sam da shvatam odakle joj ovoliko želje za seksom. Udala se veoma mlada. Bila je jedva osamnaest kad je stala na ludi kamen.
Iako je bila iz bogate porodice ,nije videla mnogo od sveta i okrenula se u potpunosti svom mužu i tenisu. Muž je bio dosta stariji od nje i na kraju se zasitio, a kasnije se i razveo od nje. Da bi pobegla od svega toga, Anastasija je došla na brod i počela da živi razuzdanim i bludničkim životom uz mantru koju je sebi non stop ponavljala, da su svi muškarci skotovi. Ja sam joj bio možda drugi ili treći sa kojim je bila na brodu ,a bilo je tek dve nedelje od kako je došla. Bez stida mi je pričala u krevetu o seksu i šta sve voli i kakve muškarce voli. Zvala me je «Duša maja» što bi u prevodu sa Ruskog bilo duša moja, i nisam joj ništa zamerao, jel nisam ni ja svetac .
Zajedno smo četiri dana i faktički živeli smo u mojoj sobi. U ova četiri dana sam spavao možda svega nekoliko sati ali mi nije smetalo.
Počela je da mi se svidja, jel je bila otvorena i imala je specifični humor. Mislio sam da sam najzad pronašao nekoga sa kim mogu da budem na brodu, jel je to najvažnije. Ako osoba samuje ,dani su joj duži i svaki trenutak je težak. Jedino što smo svi imali zajedničko na brodu je vreme. To je bio zajednički protivnik svim ljudima.
Neki su pucali i davali otkaze, a neki su se okrenuli alkoholizmu i drogama. Ja sam se bio okrenuo ženama.»
7 Mart
«Kakav dan juče. Još mi se okreće u glavi i stomaku .Dve osobe koje su naglo ušle u moj život su isto tako naglo i otišle. Sinoć je bila žurka na koju nisam mogao da odem, zbog toga što je bilo mnogo narudžbina u roomservicu. Raznosili smo ordere celu noć ,a kad je došlo jutro nastavilo smo sa raznošenjem doručka.
Na ulazu u kantinu ,u koju sam otišao da nešto pojedem, zaustavio me je Ljuboš .Ljuboš je dečko koji je biseksualac i ima negde oko 40 kilograma,sa sve krevetom.
Prišao mi je dosta uplašeno i rekao mi nešto ,zbog čega sam izgubio dah u trenutku:
«Poslala me Anastasija da te nadjem, i da ti kažem nešto. Vidiš nas dvoje se vidjamo ovih par dana ,i spavali smo zajedno ,dok si ti radio noćnu.
Ja ti govorim ovo jel hoću da se ponašamo civilizovano. Ona jednostavno neće više da bude sa tobom. Sinoć smo bili na žurci i čekali te da se pojaviš ,da ti kažemo zajedno ,ali nisi došao. Ona se plaši tvoje reakcije ,pa je zato poslala mene! Nema loše krvi izmedju nas?» -upitao me je i pružio mi je ruku.
Da smo bili negde na kopnu, udario bi ga najjače što mogu u njegov nos sa mojim čelom ,a onda bi ga tukao nogama dok bi se on, kao crv u varikini uvrtao na podu.
Posle bi otišao do nje, i izvukao je za kosu iz stana i skinuo golu i ostavio tako na ulici da se smrzne. Ali, sad sam bio na brodu i morao sam da se kontrolišem.
Nije jedns takva profuktnjača vredna mog nerviranja, a primetio sam da su ovakve stvari sasvim normalne za brod. To je bio brodski život.
Postojala je jedna krilatica :»Šta se desi na brodu, ostaje na brodu» a tako je i bilo. Gledao sam bračne parove kako varaju jedni druge ,čim bi im se ukazala prilika.
Brod je nudio jednu iluziju, da život koji vodiš na njemu ,nije stvaran i da ono što činiš na kopnu i ono što činiš na brodu, su u stvari odvojene realnosti.
Mislim da je većina ljudi ,koji su radili sa mnom ,u stvari bili šizofreničari jel su imali dve ličnosti. Pogledao sam Ljuboša i rekao sam da je sve u redu. Kako je on odlazio ,prokomentarisao sam:
«Ljubo, ako se je*ala sa tobom dok je bila sa mnom ,baš me interesuje sa kime se sad je*e dok je sa tobom u vezi?»
Ova opaska mu se nije dopala, ali nisam mario baš puno ni za njega ni za Anastasiju. Od tog trenutka sam se zakleo da neću više u životu biti sa Beloruskinjom .
Ipak, ono što se desilo kasnije, iznenadilo me je skroz. Ušao sam u sobu da se odmorim i odspavam malo. Pustio sam na lap topu «Top lista nadrealista» i zadremao sam posle nekoliko trenutaka, kada je Dino uleteo u sobu sav uzrujan .Podigao me je na noge i rekao mi je da beži sa broda. Nisam znao šta da kažem na tu ideju ,jel znam da smo par nedelja pre toga pričali da ćemo da pobegnemo sa broda u Key Westu koji nas je očarao na prvi pogled. Objasnio mi je da je sve sredjeno i da ga Meri Su čeka ispred u luci, a da mu treba pomoć oko stvari. U svakoj luci postoji lučka carinsaka policija, koja bi kontrolisala zaposlene na brodu, koji su imali ulaz za sebe, odvojen od gostiju. Nije bilo nikakvog pretresanja ,ali ako si izlazio sa koferom ,morao si da pokažeš papire da si dobio otpust sa broda i da ideš kući. Onda bi te policajac sproveo u jednu prostoriju ,gde bi te proverili i posle desetak minuta pustili da ideš gde si krenuo. Ljudi koji su izlazili sa broda da bi otišli do grada ili do prodavnica, nisu morali ništa da pokazuju na izlasku i prolazili bi bez problema. Bilo bi izuzetno sumnjivo da Dino izlazi sa nekom većom torbom ili koferom, a nema nikakvih papira.
Mogli bi ga uhapsiti i sprovesti kući direktno, bez da moraju da odgovaraju ikome.
Pošto sam video da je Dino već odlučio sto posto da će zapaliti sa broda, morao sam da mu pomognem. Probudio sam Jana, Elvira, Tomicu i Dimu i svima sam im objasnio šta je plan. Svako od nas bi uzeo nešto od Dinove odeće i stvari i obukao bi ih. Ja sam na sebi imao tri pari pantalona ispod jedne široke trenerke, patike sam zavezao oko vrata i obukao dva duksa i dve jakne .Tako su učinili i ostali .Izlazili smo jedan po jedan sa broda. Prvo smo morali da prodjemo brodsko obezbednje i njihov skener ,ali je sve bilo u redu i ništa nisu primetili. Sledeći je bio policajac koji je stajao na ulazu u luku ,ali on nas nije čak ni primetio. Dino nas je čekao ispred velikog ,crnog kadilaka sa zatamljenim staklima. Uleteli smo u kola i krenuli da se skidamo pred devojkom koja nije shvatala o čemu se ovde radi, i koja je počela da plače od smeha.
Ostalo je još stvari unutar kabine ,pa smo morali još jedan put da se vratimo na brod. Izneli smo sve što smo mogli da iznesemo ,osim muškog nesesera sa stvarima za brijanje i kožu. Ispred kola Dino me je poljubio u obraz i rekao mi da se čuvam i da mu se javim što pre. Rekao je da ide da napravi sebi neki bolji život sa ovom devojkom. Rekao sam mu da se čuva ,i da ne sedi na hladnom betonu. Nasmejao se i zatvorio vrata od Kadilaka, i otišao u nepoznatom pravcu. Neka ti je sa srećom brate!
10 Mart
«Svi me redom smaraju i traže mi da dajem izjave u vezi Dinovog bekstva. Od kapetana do lučke policije, svi su me rendali sa ispitivanjima .
Kapetan je bio posebno ljut ,zato što je brod krenuo sa 9 sati kašnjenja. Videli su na spisku da fali jedan radnik i mislili su da kasni zbog saobraćaja ili tako nečega, ali kad se on nije pojavio pozvali su lučku policiju ,koja je oko 23 sata Dina proglasila ilegalcem na teritoriji kontinentalnih sjedinjenih Američkih država.
Mislili su da znam kuda je otišao i ko mu je pomogao, ali ja sam se pravio mutav. Govorili su kako smo nas dvojica ciemri ,i kako mora da mi je makar napomenuo gde ide, čak su mi u jednom trenutku zapretili da ću dobiti otkaz. Rekao sam da je Dino non stop pominjao Aljasku i da tamo trebaju da ga traže.
Kada sam video izraze na licima agenata ,kad sam im rekao da je otišao na Aljasku ,nisam mogao a da ne prasnem u smeh. Odmah sam zatvorio slučaj sa sledećim rečima:
«Vidite, on je Musliman iz Bosne, ja sam Pravoslavac iz Srbije. Znate, mi se ne volimo uopšte .Nas dvojica smo imali dosta problema, što zbog vere što zbog rata u Bosni ,i nismo pričali kad bi bili u kabini. Ja sam čak tražio i premeštaj u drugu kabinu .Jednostavno ,nismo se mirisali!» -zaključio sam.
Imigracionim agentima ovo je zvučalo kao istina ,i pustili su me nazad na brod. Ionako oni misle da smo svi mi životinje ovde, pa što bi im kvario tu sliku o brdovitom Balkanu. Računao sam da mi Dino za ovo maltretiranje duguje makar jedan ručak u kafani, i da ću mu reći to čim stupimo u kontakt. Sutra uveče je žurka u disku, i ništa me drugo ne interesuje osim tog.
12. Mart
«Upoznao sam najšarmantnije stvorenje na svetu. Celu noć sam se lomio oko nje, ali mi je na kraju prevaga bila pomoć koju sam dobio od mog prvog cimera na brodu. Video sam najsladju devojku iz Bankoka ,koja nije htela da ima nikakvih kontakta sa belim ljudima. Posle deset minuta razgovora, rekla mi je kako je bila u vezi sa jednim Madjarom iz Rumunije ,koji je od nje napravio budalu. Sve sam pokušao, jel mi se ova devojka dopala na prvu loptu. Pred kraj žurke ,moj bivši cimer pedesetogodišnji homoseksualac ,je prišao ovoj devojci i rekao joj par stvari na uvo. Nakon toga, devojka je totalno promenila odnos prema meni. U odlasku, moj cimer mi je namignuo i pokazao rukama da je sve okej. Sam Bog ga je poslao u tom trenutku .Rekla mi je sledeće:
«Okej! Možemo da pokušamo, ali ja za dve nedelje idem kući. I tu se sve završava!» -oduševljeno sam rekao da će sve biti kako ona želi. Pošto je devojka držala jači položaj na brodu, imala je jednu veliku i lepu sobu na četvrtom deku i nije imala cimericu. Posle žurke otišli smo kod nje u kabinu gde sam prvi put stupio u prelepi i mistični Azijski svet.
25. Mart
«Upravo su se završile dve najlepše nedelje u mom životu. Na žalost ,najlepše biće koje sam video u životu morao sam da ispratim jutros na avion i da joj pomognem oko prtljaga. Otišla je nazad na Tajland ,a meni ostaju prelepe uspomene. Svake noći smo ostajali budni do sitnih časova u njenoj sobi, i pričali o životu i stvarima koje čine život. Bila je veoma pametna i znala je dosta stvari. Imala je specifičan pogled na život ,koji se razlikovao od našeg Evropskog. Nije marila za materijalne stvari.
Imala je najlepšu kosu i usta koja sam ikad video. Bila je prelepa, a opet nekako mistična. Mislio sam ponekad da sanjam ,i da ja nisam takav srećnik koji zaslužuje ovakvu devojku. Svaku luku smo izlazili napolje i provodili naše dragocene momente na suncu i u bazenima raznih hotela u Meksiku, Hondurasu i Bahamima.
Iako smo imali veoma malo vremena, naši minuti su postajali sati. Sećam se ,kad se šetala plažom i gledala u more, video sam da je bila savršeno gradjena .
Nije imala celulit ili višak kilograma, a opet je bila savršeno zaobljena. Imala je kožu kakvu nijedna belkinja nikad neće imati. Uvek je mirisala na jasmin.
Njena koža je bila veoma meka i glatka na dodir ,a opet zategnuta do besvesti. Telo joj je uvek mirisalo na trave i posebno na jasmin.
Sećam se da je u sobi imala miliom malih teglica sa raznim cvetovima, koje je koristila kao parfeme. Nikad je nisam video da kupuje dezodorans ili neki skupi parfem. Jedne noći je ležala gola na mojim ledjima, i pričala mi o životu. Želela je da postane učiteljica u osnovnoj školi, ali je silom prilika završila na brodu.
Nije htela da ostaje dugo i da pravi karijeru, ali su joj pare odgovarale. Prevodila mi je Tajlandske pesme na Engleski jezik, i pružala mi masaže za koje bi neko tražio na stotine dolara. Zadovoljavala me je u svakom pogledu. Čudno je kako Azijatkinje mogu da zadovolje muškarca. Pored nje sam se smirio ,i nisam pio te dve nedelje.
Ništa me nije interesovalo osim nje. Bila je nešto najlepše što mi se ikad desilo .Jedne noći me je pitala sa kojim sam devojkama bio na brodu. Setio sam se mojih Slavenskih devojaka, i pozlilo mi je u trenutku. Kako bi mogao da joj kažem sa kim sam bio ?Povredio bi je ,a sebe bi sputio u njenim očima. Ujutro kad je otišla ,zagrlila me je i nije me puštala dobrih deset minuta. Nosila je velike crne naočare ali sam video da plače. Rekla mi je da bi me zavolela ludo, da smo imali još malo vremena.
A ja? Ja sam rekao u sebi «Eh Dušane, da nemaš ovu lošu sreću ,ne bi imao sreće uopšte!»
26 Mart
«Čudno je kako neke stvari mogu da nedostaju čoveku .Stvari na koje kad ih imaš ,ne obraćaš pažnju i ne daješ im nikakav značaj .Meni je počela da nedostaje jutarnja kafa. Prava Srpska kafa, a ne ova Američka instant. Nedostaje mi da odvedem mog psa u šetnju rano ujutro, dok se grad budi ,a ti uživaš u onim momentima kad nema nikoga na ulicama sem tebe .Miris skuvane hrane koji bi dolazio iz kuhinje .Tvoja porodica. Poneki drugar. Nedeljno uplaćivanje tiketa i gledanje fudbala celo to popodne. Sveža jaja. Sveže testo. Zelenilo .Lubenica i dinja. Sveže jagode. Sve ove stvari su mi nedostajale opasno. Primetio sam da brod već polako uzima danak i da se poigrava sa mojim mozgom. Dobio sam novog cimera ,Madjara iz Pešte pod imenom Ištvan. Došao je na prvi ugovor i bila mu je tek druga nedelja na brodu .
Danas mi je rekao da ovo nije za njega i da ovaj posao je samo za one budale sa Azijskih ostrva, koji bi hteli da rade po 13 sati dnevno svaki dan, za 1000 dolara.
Proveo je deset dana na brodu i dao je otkaz. Divio sam mu se! Tako lagano i sa toliko smirenosti. Rekao je da će otići na Maltu ili u Englesku da radi na jahtama.
Šteta, baš mi se dopao momak. Bio je miran i staložen ali me je na druge načine u mnogome podsećao na mene samog.
28 mart
«Čudne stvari se dešavaju na brodu. Pre neko veče ,prisustvovao sam sceni kad je jedna gošća u stanju totalnog nervnog rastrojstva, vikala i udarala po pultu za kojim je sedeo radnik obezbedjenja. Žena mu je objašnjavala nešto ,ali on je samo klimao glavom a nakon par trenutaka su došla još dva radnika obezbedjenja i odveli gošću do sobe. Nisam bio zauzet pa sam otišao do deska i upitao šta se dogadja. Momak iz obezbedjenja mi je rekao da je gospodja došla do njega i zamolila ga da pomogne jednom nesretnom konobaru koji je sedeo i plakao na jednoj fotelji ,ne daleko od radnika obezbedjenja. Momak je ustao i krenuo da vidi o čemu se radi ,ali kad je došao do fotelje ,na njoj nije bilo nikoga .Momak je upitao gošću šta se desilo i tražio objašnjenje ,a žena mu je rekla da je tu sedeo jedan veoma visok Azijat i da je plakao.
Kad ga je Amerikanka upitala da li mu treba pomoć ,on joj je odgovorio kako za njega nema pomoći i da je već odavno mrtav. Žena se prepala kad je ovo čula i dotrčala je do obezbedjenja koje se nalazilo svega tri metra od fotelje. Kad su se vratili ,ovog momka nije bilo. Žena je insistirala da se pogleda snimak kamere da bi se pronašao ovaj radnik. Gošća je znala da je dečko konobar, jel je videla uniformu na njemu. Posle nekoliko trenutaka pogledali su snimak .Žena je pričala sama sa sobom. Amerikanka je dobila nervni slom u trenutku.
Počeli smo da dobijamo žalbe od gostiju, kako jedan konobar Azijat kuca na vrata i uznemirava goste. Kad bi gost pogledao kroz ključaonicu ,video bi visokog konobara Azijata ,ali kad bi gost otvorio vrata ovaj mladić bi već bio nestao. Čuli smo i za visokog Azijata koji se smeje noću po hodnicima na deku šest i prolazi kroz ne postojeća vrata. Svi ovi ljudi su verovali da su videli Tana ,ili njegov duh. Tan je pre smrti, živeo na šestom dek pa sam izbegavao da lutam po ovom hodniku kasno uveče.
Sinoć je jedan od plesača na sceni pao kao pokošen i uhvatio se za stomak. Nakon nekoliko sati saznali smo da su mu bubrezi doživeli totalan prestanak rada, pa je po njega došao helikopter obalske garde, i prevezao ga na kopno. Imali smo razne kvarove na brodu ,koje su mi objašnjavali moji dugari Rusi koji su radili na održavanju motora. Krstili su se i govorili da se neke stvari ne mogu objasniti racionalnim razmišljanjem i predpostavkama. Oleg mi je rekao:
«Dušane ,jel znaš šta je Rusalka? To ti je duh koji opseda jedno mesto u Rusiji. Jednu reku ,da budem precizniji. Vidiš, Rusalka se udavila na toj reci a davljenje nije prirodna smrt.
Ako bi neko skočio sa broda u more, i udavio se ,on bi bio proklet da večno luta ovim hodnicima. Za njega brod nije isti kao za nas. Za njega je brod verovatno oronuo,i rdjav ,pa možda čak i u stanju raspadanja, a on je na njemu sam. Neke stvari se ne mogu objasniti, i mi toga moramo biti svesni. Već dugo vremena radim po kotlarnicama brodova, i svi ljudi ,iz svih nacija na svetu ,uvek imaju jednu istu priču za duha koji se udavi ili bude udavljen u bilo kakvoj vrsti vode, da li reke ,da li jezera ili mora, a ta priča glasi da se duh stalno vraća!» -rekao mi je i prekrstio se .Dima mu je rekao da je praznoglavi Odesanac kome je vodka popila pamet, a ja sam našao da ima nečega u njegovoj priči. Nešto što ćemo saznati tek kad i mi sami preminemo !»
Kraj četvrtog poglavlja
