Kasnim sa update-om zestoko ali sada kad sam kod kuce (medical sing off) mogu poopsirno da vam ispisem o svom iskustvu sa broda.
Tamo sam vodila neki mini zapisnik ali je ostao u kabini dakle pisacu iz glave...pa kako se budem prisecala tako cu da pisem.
Posl one tri nedelje izdesavalo se mnoooogooo toga...odmah da vam napisem da sam u tri meseca koliko sam bila na brodu pre povrede ledja provela mesec i po u dinning room-u... posle one tri nedelje u staff mesu i dve nedelje bistro tima bace me u silver dinning room jer su imali manjak ljudi a ja upijam informacije kao sundjer a i znam da radim posao.
Posle svakog kruza su me farbali u stilu : Ne brini vracamo te u back dinning room sledeci kruz kad nam stignu nedelje...i tako se to vuklo mesec i po kada su mi ponudili promociju u ass team waiter-a.
Zbog bolova u ledjima zalila se redom ass maiter d-iju , glavnom maiter d-iju pa na kraju posto su me oni ignorisali odem kod food menagera i kazem mu da sam na brodu dva meseca i jednu nedelju i da sam od toga mesec i po u restoranu gde mi nije mesto, jer na brodu je bilo ljudi koji su drugi ugovor ili po 6-7 meseci na brodu a u bisto timu su ili u room servisu... sreca pa sam bila naoruzana informacijama...pa mu donela papir koji sam dobila prvog dana na brodu gde pise back dinning room, room servise, bistro team, i na kraju dinning room... i on kaze nema problema ..resicemo...
i kao da me kazni prebaci me selja da radim u crew mess-u sto je meni bilo med i mleko naspram restorana...medjutim moj supervizor nije mogao da trpi moje znanje o svemu,a da radim u crew messu pa me prebaci u officer mess sto je meni opet laganeze i cool pozicija. medjutim malo malo pa me zvali u restoran kad se neko razboli...ali ajde cutim ja ...medjutim mog supervizora je nerviralo sto ja ne zelim da napredujem pa se zalio ass maiter d-iju da meni nije mesto dole ...da on ne moze da radi sa mnom, da sam tvrdoglava i ovakva i onakva... medjutim maiter d me poznavao mnooooogoooo bolje od supervizora i rekao mi ti ostajes tu jer se prvi put oficiri ne zale na konobaricu (stalno su kukali na prethodne) .
Onda je moj supervizor poceo psihicki da me maltretira i ja sam pocela da kipim...na kraju sam mu pripretila da cu ga prijaviti za psihicko maltretiranje i ugnjetavanje. Onda se smirio, devojka koja je sluzila kapetana je morala da ide hitno kuci jer joj je majka bila u komi a meni je maiter d sa osmehom doneo vest da cu biti kapetanova konobarica jer me kapetan licno trazio.
Uzivala sam 3 nedelje (kapetan nije dolazio na dorucak,) na rucku sluzila njih 3-ojicu a za veceru njih dvojicu pa drugu trojicu (food menager, hotel director,masinskog inzinjera,kapetana i staf kapetana)
Onda sam jedno jutro ustala i otisla normalno na posao, medjutim kada sam podigla trej kao da mi je neko zabio noz u ledja. Postala sam polunepokretna od bolova.
Pet dana su svi mislili da se filiram jer sam to jutro hodala normalno, medjutim kada je stiglo obavestenje da idem kuci svi redom su se izvinjavali i zeleli mi brz oporavak.
Isla sam na svaku mogucu zurku (bile su vrhunske na glory-ju) i bilo mi je nevidjeno dobro, posetila sam svaki port i nije mi zao ni jedne sekunde sto sam otisla na brod.
Mnogo je tesko bilo prvih mesec dana, sve je to kul tamo, ima nasih ljudi, putujes na neka mesta koje nikad ne bi mogao da priustis...samo je najveci problem sto nemas nikoga svog da te zagrli kada ti je tesko, ne znas kome smes da se poveris...itd itd...a posle je sve cool, nadjes ljude za zezanje i zblizis se sa njima...ja nisam htela da odem sa broda ni pod tackom razno, a sada jedva cekam da se vratim.
Jedini problem mi je bio sto se ovo sa ledjima desilo jedan dan pred dry dock, spavala sam po 15 sati od lekova, spavala u sobi bez klime i bez tv-a jer nam je Sandy unistila 12 od mogucih 13 antena. Pritom svi idu napolje a ja trulim na brodu, ne smem ni da se svrckam po brodu a kamo li nesto vise.
Ako imate po koje pitanje mozda mi olaksate da vam prenesem moje iskustvo.
