Prošao i taj finalni intervju.
Bio je u nekom hotelu u Zemunu.
Ispitivači su bili neki stariji čovek (valjda je to Sorbi), Luka (mlađi momak) i neka devojka, mislim da se zove Andrea.
Čekali smo intervju nekoliko sati, al tako to ide.
Mene su ispitivali taj Luka i ta Andrea. Oni su mladi. A u sred intervju je i taj Sorbi seo pored njih jer nije imao posla i bilo mu dosadno.
Intervju je bio čudan. Par puta nisu imali pojma šta da me pitaju. Ne znam dal su gledali attitude, smile, prijatnost, znanje, snalažljivost ili šta.
Seo sam, samo je ta devojka sedela tamo. Uzela je moj dosije sa hrpom papira, listala ga, pa našla CV i pitala me za shop u kom radim da ga malo opišem. Ja sam rekao šta prodajemo, šta ja uglavnom radim i šta znam, tako to. Onda se pojavio taj Luka i seo. Uzeo on CV i pitao me nešto o shopu. Pa sam ponovio isto ono što sam rekao toj devojci.
Rekao mi je: uđem ti ja u parfimeriju i kažem da želim da kupim parfem kao poklon za babu. Kako ćeš mi prodati parfem? Ja mu objasnim.
Onda mi kaže da ona ne voli taj parfem, šta ću onda da uradim. Ja objasnim.
Pitao me dal se razumem u make-up. Ja kažem: onako (ne baš).
Onda je taj stariji ispitivač seo pored ovih dvoje, al je samo slušao.
Pitali su me kako bi u globalu ljudima preporučivao parfeme. Ja objasnim.
Koliko nas radi u shopu? Šta prodajemo?
Da li mi je plata fix ili zavisi od prodaje? Ja kažem fix. A oni kao: oho, pa kako vas onda šef tera da prodajete više i radite bolje? Ja objasnim. A oni: ajd važi.
Koja vrsta mušterija ulazi u moj shop?
Kako bi generalno prodao nekome nešto? Odnosno kako bi uvalio neki proizvod, ako se nećka dal da kupi?
Why do you want to work on a cruise ship since you have a job here?
Intervju je trajao 10min. Puno puta je Luka gledao CV i listao dosije i nije znao šta da me pita. Pravio je pauze. Ne znam, možda sam trebao samo da brbljam, da imam outgoing personality. A ta devojka je samo sedela nagnuta prema meni i gledala me u oči. Nije ni trepula. To je dosta strašno. Gleda tako minut u oči ko da mi gleda u dušu i onda zapisuje nešto. Gleda kako reagujem na pitanja. Smešio sam se kad god nisam pričao.
Kad sam išao na preliminarni imao sam ogromnu tremu, a intervju je bio ok, ispitivač je bio jako prijatan. A kad sam dolazio na ovaj finalni bio sam skroz opušten i samouveren, al mi je intervju bio pomalo čudan.
Druge kandidate za shop su pitali skroz neka druga pitanja. Tako da sve zavisi.
