Evo stigao sam juce, odmorio se i sad da zasednem da zapisem od pocetka do kraja sta se izdesavalo.
30.10.2012
Dobijam poziv od Kouzona u kom me oni pitaju da li bih mogao 31.11 da budem u Skoplju do tri da bih polagao Marlin's. Posto sam znao da cu i ovako i onako ostati dva dana tamo pristao sam i poceo sa ganjanjem pozajmice. Nadjoh 130 evra, zvao autobusku, rezervisao Nis Ekspres autobus Beograd-Skoplje i poceo da se pakujem. Klasika odelo, cipele, tri kravate, jer se nikad ne zna u kom pravcu ce mi mozak raditi. Naravno, zaboravio sam da ispeglam kosulju, al sam to video tek pred put, tako da nije bilo sanse da je opeglam. Sistem: procice.
31.10.2012
U 00:45 krece autobus ka Skoplju, bez nervoze, nekih par sati, dok nisam provalio da putujem van granice Srbije, sto se nije desilo dobrih 7-8 godina. Planirano procesljavanje skripti nije bilo uspesno, jer sam fino dete, pa nisam hteo da palim svetlo, a svi zaspali vec na izlazu iz Beograda. Put je bio krajnje zanimljiv, makar onaj deo dok sam bio budan i dok mi baterija na telefonu nije bila na izdisaju. U Nisu pauza pola sata, smrz'o se k'o kengur na Antartiku, al nema veze, pus pauza mora da se iskoristi. Prelazimo granicu, jednog decka zadrzavaju, jer je imao neke brave, ko zna sta, tako da smo fino ostali na granici dodatnih sat vremena, divota. Prolazimo granicu, posle nekih pola sata, sat, prolazimo kroz Kumanovo, ili ti mala Turska ( ziveo sam tamo, znam na sta lici). Stizemo u Skoplje i zurka pocinje. Totalno pogubljen gde je levo, gde je desno, prekrsim pravilo kojeg svi trebaju da se pridrzavaju, a to je: NIKAD, ali NIKAD nemojte da uzmete taksi koji vam se nudi na autobuskoj, zeleznickoj stanici ili aerodromu, osim ako ne vidite da je neki oficijalni taksi na "designated area". I tako me savata taj taksista i odvede na neki parking. Nije me previse odr'o ( 4 evra za 5-10 minuta voznje), ali kad mi je predlozio jeftino mesto za spavanje, trebale su da mi se upale lampice u glavi, ali su patuljci elektricari izgleda spavali. Soba je bila ok, ali ista cena kao i ono sto sam gledao, tu je vec krenulo "odje*i ih i vrati se tamo gde si hteo", ali ne, mrzelo me i onako je samo jedna noc. Inace gospodja koja je radila tamo je bila skroz kul i korektna, uopste nisam imao problema, a i sve sto mi je trebalo je bilo blizu. Ostavio sam stvari i krenuo direktno do agencije, da bi mi oni rekli da se test odrzava u drugoj kancelariji, dala mi je adresu i sledecih nekoliko sati sam proveo trazeci broj u ulici, pritom pitajuci oko 20-30 ljudi ( ne preterujem), gde se nalazi broj 8, posto vidim samo broj 8a izmedju 6 i 10. Na kraju je jedna starija gospodja objasnila kako je to u potpuno drugoj ulici, al' je bilo blizu. Nasao sam ih cim mi je ta gospodja objasnila i otisao gore. Morao sam ja da odem do banke i da uplatim 1000MKD, ali nisam mogao u bilo koju banku, nego samo u onu koja je pisala na uplatnici, jer nisam rezident Makedonije. Sve u svemu, odradio sam test, slucajno omasio jedno pitanje, ali prosao sa skoro savrsenim rezultatom. Posle toga sam bio slobodan i isao sa jednim porodicnim prijateljem u obilazak grada. Uvece sam se nasao sa jos jednim prijateljem i kad me je pitao gde sam odseo, tiho mi je nagovestio da sam odseo u javnoj kuci. Sta cu, vec sam platio, ostacu tu, a ako vidim onog taksistu otkinucu mu glavu.
1.11.2012
Rano ujutru se budim, cujem kisu, iznerviram se, al' prezivecu, ostalo mi je jos dovoljno para za par voznji taksijem i da pojedem nesto. Uzimam taksi do hotela Aleksandar Palace, dosta lep hotel. Bilo je oko 60 kandidata, prva grupa je bila od 9 druga od 12 ( tako je trebalo da bude, ali smo mi zavrsili tek oko 2-3, mozda i kasnije). Pre intervjua smo imali prezentaciju koju su drzale dve veoma pozitivne zene, Mina ( Hawaii ili neka Polinezija, sigurno i sva je ko loptica skocica, energicna, pozitivna i mnogo se salila, da nas opusti) i Chantelle ( mislim da se tako pise, ispravicu kad saznam). Ja sam nazalost morao da cekam malo duze, jer se neki kralj od coveka potpisao na moju dokumentaciju, pa sam cekao da iz agencije stigne nova. Oko 1-2 je bio moj red da udjem. Ona je nesto ustala i odsetala, ali mi je pokazala kao da odem do stola, stigla ona, ja seo, ona sela, kako si, dobro sam, kako ste vi. Onda je krenuo intervju, pitala me je o raznim stvarima, ali se prvenstevno fokusirala na mene kao osobu i ne toliko na moje znanje o poslu. Prvo mi je ispricala jednu zabavnu pricu o tome kako se u tom hotelu gde je odsela pravi Bloody Mary i predpostavljam da je trazila moju reakciju u fazonu, ali tako se ne pravi Bloody Mary, a dobila je dve reakcije, tu koju je trazila i kako se koj moj stvarno pravi Bloody Mary, sva sreca, to pitanje je uspesno eskivirano prvom reakcijom koju je trazila ( inace je ipak odlucila da popije vodku umesto BM). Pitala me je o mom boravku u inostranstvu, o trenutnom zaposlenju ( narocito jer sam kafanu preveo kao restoran, pa sam joj naknadno objasnio da je to restoran koji uglavnom nema hranu, nego se fokusira na hranu, a ima i finger foodova, bla bla bla). Pitala me je i ono famozno pitanje "Zasto zelis da radis bas za nasu kompaniju?" i po njenom izrazu lica, mislim da joj se svideo moj odgovor. Kako smo nastavili da pricamo, pitala me je kako se pravi jedan koktel, pri cemu sam ja pozaboravljao sve ( osim Screwdrivera i Cuba Libre). Da bih prekinuo tisinu, uzeo sam makar onaj deo koji sam tacno odgovorio ( it's a vodka based cocktail), i pretvorio ga u recenicu koja ce je preduhitriti "Considering it's a vodka based cocktail I would ask if they have a preference for their vodka and than I would pri cemu je ona odgovorila "Wow, amazing, that was my next question". Posle toga smo jos malo pricali i rekla je "All is great, you just need to brush up on your cocktails, but considering this isn't really a cocktail region, I understand", posle toga mi je rekla i nesto sto se meni cinilo u trenutku kao "dobio si posao, al ne mozemo sad da ti potvrdimo", al ne mogu tacno da se setim sta je rekla. U svakom slucaju, sve je bilo super, nije primetila da sam tol'ko smrsao da mi je falila rupa na kaisu, ali su i ona i Mina iskomentarisale moje cipele u hodniku pre intervjua, tako da nisu ni zagledale kosulju, zbog koje nisam hteo da skidam ili otkopcavam sako.
Za one koji ne zele da citaju tri sata:
- Dosao u Skoplje, odradio Marlins, dobih 99%, zeznuo Time and Numbers pitanje
- Odradio intervju:
- Zasto zelis da radis bas za NCL?
- Pitanja vezana za trenutno zaposlenje tipa: kakvo je okruzenje na poslu, sta imate u ponudi?
- Kako bi nekome upsellovao pice?
- Kako se pravi taj i taj koktel?
Vratio se kuci sa 10e, iscekujem odgovor do ponedeljka.
