Ustao sam jutros teze neko poslednjih 5 dana.
Nekako jos ne mogu da se naviknem na 3 m² kabine,cimera koji hrce i sa sobom donosi sabao za vecerinku, koji mirise isto koliko i ćaletove noge posle celog dana "šoferiranja" fapa 19-21. Nostalgija.
Brzo sam se istusirao, obrijao i kad sam pogledao na sat vec je bilo 5:43.
s****.
Imam jos samo 47 minuta. Nema pranja zuba. Sasuo sam pola tube kaladonta u usta i pomesao zajedno 0,5 dl vode,nece se osetiti. Imam i bombone za svaki slucaj.
Trka.
Koridor se vec puni. Dok u trku namestam kravatu i zakopcavam dugmad na rukavu kosulje, javljam se Roshu jedinom Filipincu kojeg sam do sad upoznao a da nije namrsten.
On je nekako imao borbu sa svojim prslukom i nevoljno mi otpozdravio,a zatim odjurio na svoju stranu.
Stizem u crew mess,gledam na sat vec je 5:56 sto znaci da danas nema kuvanih jaja, za*****i propusticu jutarnju pljugu. A to ne smem. Moram da se smejem danas. Treba malo da se pogura baksis jel ako ostanem samo na plati ovaj kruz nista od onog iphona4. A bez cigare jutarnje nema smeha,nema smeha-no tips-no tips-no phon. Prosto kao pasulj. Sta ti je kapitalizam, a?
Elem. Stigao sam na liniju.
Dockuje me uvek lepo namrsteno lice kuvara na liniji iz nocne smene. Posle njegove face,ni granule iz '99 potopljene u prokislo mleko mi ne izgledaju kao los izbor.
U stvasrnost me vraca udarac lakta u visini pleksusa. "Maj prend brata, tejk or liv maj prend", nagvazda neki Indijac na samo njima znanom engleskom.
Zurno sipam jaja iz kese,da da iz kese-i to ga ima na zapadu-to su vam ona sto doteruju u kambusu u kesama i u agregatnom stanju-PRAH-pa kad ih potopite u vrelu vodu i prokrckate a'la Dzejmi 5 minuta-dobijete neku zuckastu smesu koja je po objasnjenju mog supervizora-veri helti,ful proteina pareeeeeeeee.
No dobro, da ne gusim. Idemo redom, sipam jaja, uzimam po' litre mleka i moje omiljene froot loop pahuljice.
I na kraju tanjir. Al' os'. Ovaj novi Indonezanin je toliko nesposoban, nema dubokih tanjira, nema kasika, nema viljuski...
A ja vec mastam kako svoju sa zadovoljstvom prvu jutarnju vucem do pred filter a onda ispitujem koliko ima stepeni na njegovoj simpaticno ruznoj faci....
Opet me neko budi iz mastanja! Zvece tanjiri. Ura! Uzimam jedan duboki i kasiku.
Toliko su vruci da ovaj put zamisljam ne samo njegovu facu vec kako se upoznajem sa celom uzom a bogami i sirom porodicom doticnog deckica. Ali avaj, nema se vremena. Sedam za sto-pogled zakovan za brodski sat.
Tacno je 6:01. U roku od pola minuta merim. Imam 2 minuta da jedem, 1 da sipam ono sto zovu kafa, 4 minuta da se probijem kroz passenger area, znaci ostaje mi 17 da popusim jednu na miru i drugu u trku i posrcem to sto zovu kafa. Zavrsavam dorucak u stilu "Husein Bolt olimpijada London edition",trpam tanjire na troley i hvatam se passenger area-e.
Taman sto sam bio na pola puta da oborim rekord i stignem do bara za 3min. i mozda 48 sekundi, ETO JE!!! KALASTURA, MATORA. KO LI JE POSLAO DA KRUZIRA. IMA 108 GODINA SAMO STO NIJE UMRLA A HOCE DA IDE U SPA, I ZASTO BAS JA. POBOGU NA BRODU IMA JOS 1199 radnika...
Objasnjavam fosilu najuljudnije sto mogu (ne treba mi complain-imas komplain nemas tips,a nemas tips znate sta znaci...) i bezim.
Gledam na sat, u putu sam vec 4 min. i 52 sekunde.
Znaci druga ce biti do pola samo... Nema veze,trazicu pauzu za dorucak odmah ako nije brata. Dok se gegam do bara,molim boga da je prazan.
Juce me je Assistant Maitre'D osetio da smrdim kao sve Zlatiborceve susare zajedno, rek'o sledeci put pise warning, imas warning-nemas tips. Prosto ko pasulj.
Kazem ja, sila je taj kapitalizam.
Dok se hvatam za bravu vec me opija jeza. Dim bukvalno kulja iz kljucaonice. Ne.... Zasto ? Kome sam ja sta skrivio pa imam ovakvu sudbinu?
Izvinjavam se bogu sto sam pozeleo prerani odlazak one bake od 108 ili koliko vec godina, i sto bi ugasio Indonezaninu cigaru i ne samo njemu, nego i svim njegovima na faci, ruci, igracki iz destinjstva i sta ti znam ali ne vredi...
Ulazim u pusacki deo-krcato. Reko' da nisu premestili Crew office 'vamo, pa se plata deli u pusackoj zoni. Jok. Nije to. Nego ovi na tv-u lazu. Ne puse samo Srbi k'o Turci (a bio sam u Turskoj oni tek uopste ne puse kao Turci) vec i Indonezani,i Indijci,i Filipinci,a tek Rumuni i Madjari-kao Srbi,ovaj Turci. E nes' vise Tijanicu-pomislio sam u sebi,a usput sam se setio i Mitrovica i Matica,onom Grku sa Prve ne znam ime, ali on je Grk, pusi kao Turcin 100% pa mu ne zameram... Sta cu.
Moram na open deck. Dolazim do vrata za palubu ali malo morgen. Zakljucano. Stoji natpis-jak vetar. Pa sta? Kakav jak vetar, pa ja sam odrastao uz Kosavu.
A onamad '92 kad sam video more prvi put i to zato sto je cale ter'o sleper crepova u Ulcinj u februaru, bura me digla i bacila niz stepenice, evo me 20ak godina kasnije-ziv i zdrav.
Nista mi nije, kakav crni vetar-otvarajte ovo cudo ili obijam. I taman sam se spremio da izvrsim krivicno delo-al' se setim-krivicno delo discharge from vessel, no vessel no tips... I tako ja shvatim da sam vec izgubio skoro svih 17ak minuta za prvu jutarnju uz ono sto zovu kafa.
Dok uzurbano idem ka liftu, gledajuci da ne probijem vise od 2 minuta u toj "tranziciji" molim boga da jedan od njih 6 nije zauzet.
Stizem ispred i vec slutim crnu sudbinu. Tako su se lepo podelili-kao deca u arackinje barackinje mislim se. Prva tri su na decku broj 2,a druga na 15... A ja? U sredini.
Opet u sam u sredini mislim se, ustvari kad malo bolje razmislim vecito sam u sredini.
Postajem ravnodusan. Kasnicu 2,45 minuta. ali tu je Dzorz supervizor. On je ok. Nece me daviti niti prigovarati. Pusi kao Turcin. Razumece, bio sam na jutarnjoj.
Sad vec uveliko pocinjem da se bavim tom cinjenicom da sam vecita sredina i to vise nije prekracivanje vremena, dok mi ne dodje jedan od liftova.
Razmisljam se-visok sam kao prosecan odrastao covek, isto vazi i za tezinu. U dnevniku sam i u osnovnoj i u srednjoj bio-u sredini.
Pametan sam taman koliko treba, cak sam i merio onaj IQ u onoj "menzi", kazu ti si prosecan, u sredini. Srednje sam dete. Cak mi je i kabina na sredini broda. . . Zasto? Pitam se.
Kako to da ja ne mogu da budem prvi ili zadnji. Nije mi bitno, ali samo da nisam sredina, vise. Dogorelo do nokata. Koji nisu toliko izrasli da se seku, taman su na sredini...
Hvala bogu, ovo duboko umno razmisljanje i monolog nisu dugo potrajali...
Dolazi lift. Gledam na sat. 6:29. Smena mi pocinje za manje od 30 sekundi.
Toliko mi treba nekad i da popusim tu jednu, odvratnu i otrovnu ali preko potrebnu cigaretu....
Natavice se, mozda.....
edit: prica je malo ulepsana pa neki delovi nemaju bas veze...
