Zahvaljujući ovom forumu upoznao sam dosta ljudi, zahvaljujući ovom forumu i mojom velikom voljom da pročitam skoro sve, naučio sam i shvatio dosta stvari, zahvaljujuči ovom forumu i nesebičnosti članova došao sam do finalnog intervjua.... Nisam prošao!
Sve je počelo posle Nove godine, kada sam, kao i većina zbog užasne finansijske situacije rešio da pokušam. Naravno tada sam sam sebi bio pobednik, jer ostavljam posao od 11 godina, veliko iskustvo državne televizije, ženu i dvoje dece, na početnih 6 meseci. Pronalazim jednu agenciju u Beogradu, i razočaran lošim stavom agenta, koji uzgred živi od nas, uz pomoć ovog foruma saznajem za agenciju Kouzon iz Niša.
Potvrdu o primljenom mailu, koji sam im poslao, dobijam u rekordnom roku, tačnije prvi radni dan posle poslatog maila. U tom trenutku kažem sebi da su profesionalci za razliku od već pomenutog, kome je trebalo 26 dana da mi odgovori da je dobio mail.
Već ustaljena procedura, šaljem im CV, i dobijam odgovor da će me kontakrirati. Uskoro mi zakazuju Skype intervju (što je u stvari provera engleskog, a obzirom da je trajao kao dobar intervju, i da sam imao 12-13 tehničkih pitanja, ipak ga zovem intervjuom), koji sam uspešno prošao, i zakazan mi je preliminarni intervju u Beogradu.
Preliminarni intervju sam uspešno prošao, gde sam gđi/gđici Aleks objasnio moje veliko iskustvo i rad na Eurosongu. Naravno prošao sam i to, uz jedinu zamerku da se malo opustim.
Nekih 15ak dana posle toga zakazuju nam prvi finalni (ne znam ni sam kako da ga nazovem) intervju sa gospođom Oxy iz Royala. Nevidjen strah me je obuzeo kada me je dodala na Skype, srce je htelo da mi iskoči, ali jako čudan osećaj, u trenutku kad sam dobio poziv na skajpu, totalno sam se smirio, nasmejao, i pritisnuo zeleno dugme. Pojavila se prijatna nasmejana gospodja, i istog trenutka razbila sve moje strahove. Toliko sam bio oduševljen tim razgovorom, kako je tekao, da sam znao da sam prošao. Leteo sam. Bio sam presrećan jer sam prvi put pričao sa nekim ko nije sa Balkana, ili bliže evrope. Original Amer, a ja pričam opušteno kao da pričam sa vama. Veliki uspeh za mene. Iz agencije zovu sutradan, kažu da sam prošao, i da završni FINALNI imamo za 2 dana... Ok, nemam frku, mogu ja to...
Došao je taj dan, totalno sam opušten, nemam šta da izgubim, znam da je iza mene 11 godina iskustva, preko 200-300 LIVE emisija, koncerata, festivala, šou programa, znam svoj posao. I tada sam pričao "ako prodjem", uvek neko "ako". Sve sam to sa rezervom držao, nisam hteo unapred da mislim, iako sam poleteo posle poslednjeg intervjua, jer je gospođa bila oduševljena mojim iskustvom.
A onda grom iz vedra neba. Posle par uvodnih minuta, gde sam se prestavio, sve lepo pričao sa gospođom Amy, počinje da "navodi vodu na njenu vodenicu" i shvatam da ovo neće na dobro da izađe, i tada se mirim sa sudbinom. Razgovor je bukvalno skinula sa one stvari, i zahvalila mi se. Naravno znao sam odmah da nisam prošao. Tih dana je oborila dosta ljudi koji su aplicirali za Light Tech. Pretpostavljam da ih ima dovoljno, i samim tim nas je skinula sa dnevnog reda.
Razlog "ne popravljam motore na robo glavama (reflektori), i ne radim sa Hog3 mixetom" Identični razlozio kao i kod jednog drugog forumaša, koji je 2 dana pre mene imao razgovor. Ok, znam da u Srbiji niko ne popravlja te motore, jer se radi o mikro motorima, i znam da u Srbiji nema ta Hog3 mixeta za svetlo, ali eto barem sam se ponadao.
Dobio sam i potvrdu od agencije, a tada počinje da peče u želudcu, i da se nerviram da li sam mogao da slažem, ili bilo šta drugo. Neću da lažem, ne znam da lažem, a bitno da je porodica živa i zdrava, snaćićemo se nekako i ovde..
Eto, iako nisam prošao, mislim da sam ostao dužan svima na forumu, pa barem ovim postom da ostavim trag, jer eto, može i da se padne. A kad se padne, moramo da ustanemo i da nastavimo, život je pred nama!
