Kad se samo setim kako mi je bilo malko zao sto nisam otisao negde krajem Oktobra prosle godine u Bratislavu (nisam nikad bio tamo a zelja mi je), na intervju god gccl-a nego tek posle u Beogradu u Novembru. Intervju sve superiska, ja superiska oni superiska. Stize vec posle par dana kako su neverovatno happy sto sam primljen na poziciju nocnog tajnog agenta i sto cu poceti da radim na recnim evropskim brodovima.
I najkasnije pocetkom Decembra ce poslati dalje upute za sledece korake i korachice
Od tog obecanja je proslo ihi hi hi hii dok nisam poslao jedan email na eng, pa drugi na firmu i kompaniju, zvao telefonom Bratislavu (osecaj kao da sam tamo ) i na kraju na srpskom im napisem i stize odgovor da se upravo rade schedule a posle u odgovoru da su odradjeni i svi da su primljeni.
A gde sam ja na toj ladji ako sam primljen a sedim i dalje kod kuce? Gde su silne kolege i koleginice sto su isto primljeni.
Lexington sa forum kao konobar je poceo da radi, tako mi je rekao i jos jedan covek - kuvar sto mu se email adresa isto bila nasla u mom sanducetu da sam primljen.
Da ne dramim i ne preuvelicavam, nadam se da su ljudi zivi i zdravi i da stvarno rade na gccl recnim brodovima. Mislim na ove sto su primljeni primljeni, a ne samo kao mi primljeni.
