Dobrojutro dame i gospodo
Vratio se i ja sa svog prvog ugovor. Istina, vratio sam se jos pre devetnaest dana, al me obuzela strasna neka lenjost, pa nisam kucao.
Ako ce nekome biti lakse, i dalje nisam stigao od sopstvene lenjosti ni svoj rodbini da se javim.
Elem, verujem da vas moja rodbina i moja lenjost i ne zanima mnogo, pa cu, stoga, da pokusam sto detaljnije da iskuckam sve sto bi eventualno moglo da vas zanima.
Na brod sam se ukrcao 20. nov. prosle godine, u pitanju je bio Crown Princess koji se tada nalazio u Chivitaveciji, u blizini rima.
Noc pred ukrcavanje sam sleteo na rimski aerodrom, i vec u onom malom autobusu sto vas vozi od aviona do terminala, skontao trojicu nasih koji idu na ukrcaj.
Na aerodromu, klasika, papiri, prtljag, i tako to.
Posle toga smo pronasli lika koji je bio zaduzen da nas preveze do hotele u kojem je valjalo prespavati. Sve je proslo bez problema.
Sledece jutro smo odmah po dorucku isli da se ukrcamo. Opet, klasika, papiri i tako to.
Kabine za kuvare su male, da se razumemo, ali ima dovoljno mesta da se zavuces u krevet, i to je sve sto je vazno. kupatilo se deli sa susednom kabinom.
Kada iskusni kazu da se ne nosi previse stvari, u pravu su. Zaista, samo najosnovnije, gace/carape/bele majce sto vise (za sledeci ugovor pakujem bar 15+ pari) trenerka, jakna, majca, farke, i tako to, nista preko osnovnog. Dobar deo ugovora bicete u uniformi ili u krevetu.
Sto se pranja uniforme tice, lik koji mi je izdao prva dva kompleta (kompletnu uniformu za kuvare daje kompanija, sem brlih majci) se ponudio da za 25$ meecno pokupi i ostavi cistu.
I to je funkcionisalo besprekorno, u jednom momentu sam imao pet kompleta uniformi.
Posao...
Prvog dana, cim smo se smestili i presvukli, trebalo je da se javimo kod executive chef-a da nas rasporedi na svoja mesta.
Tu sam bio rasporedjen u Crown gril (jedan od dva alacart restorana na brodu), i tamo sam ostao puna tri minuta.
Naime, cima sam krenuo da se upoznajem sa novim kolegama i receptima, pojavio se Chef de Cuisine (u daljem tekstu CDC) i objasnio mi kako ne mogu da radim na tom mestu kao new joiner jer jos ne poznajem ni terminologiju koja se fura na brodu, i kako prvo idem na jedno drugo mesto dok se ne uhodam malo.
Objasnio mi je da ce me vratiti u grill za recimo nedelju dve. Tako da sam poceo da radim dnevnu smenu u International cafeu.
International cafe je mesto koje je otvoreno 24/7 i nudi besplatnu hranu putnicima. To mu dodje nesto kao chil out zona za sve penzionere i chipatone goste.
Kao sto rekoh, hrana je Dz (sem sladoleda koji smo nesto mizerno naplacivali) dok su za kafu i ostala pica iz bara vec morali da plate, na sta su neki putnici zestoko protestovali.
E sad, posao kuvara u International kafe nije da kuva i sprema hranu, ne.
Posao kuvara u international kafeu je da stoji iza svojie tri vitrine sa sladoledom, salatama i sendvicima, i kolacima; i bude sarmantan i druzeljubiv sa ptnicima dok im servira hranu.
Znaci dvanaest sati dnevno osmeh na lice, i dostojanstvo na off.
I to mi je bio problem, putnici, jer, i ako sam bio osoba koja im je davala klopu za dz, oni su nalazili za shodno da cesto budu neprijatni i gordi, kao da su ko zna sta uradili, kao da je ceo brod njihova privatna jahta. A ja, licno, nisam osoba koja ima mnogo strpljenja za takve ljude. Ali sta sad, takav je posao, i vaolja ga raditi.
Zbog dobrog engleskog, cak sam i dobro prolazio sa gostima, ponekad bih dobio cak i baksis na kraju kruza, ali uglavnom se sve svodilo na one consumate host kartice i srceparajuce pozdrava.
Da se razumemo, jako me je nerviralo da budem po ceo dan nasmejan i sarmantan i pricljiv i druzeljubiv, ali takav je posao bio, i radio sam ga sto sam bolje mogao.
Uporedo sam pokusavao, grebao i molio da se vratim u Crown grill ili Sabatini's ali nista od toga do kraja ugovora.
Pored usluzivanja gostiju, bilo je tu i drugih zaduzenja koja sam imao. Trebalo je trckarati po glavnoj kuhinji i dovlaciti sve te kolace/sendvice/salate, sto sam voleo da radim, jer mnogo je lakse bilo druziti se sa posadi=om nego sa putnicima. U pocetku sam imao problema sa svim sekcijama u kuhinji, jer svima je bilo mrsko da pripremaju jos svega kad ih nazovem i porucim js svega.
Lep primer toga je bila poslasticarnica. Skoro svaki put kada pokusam da pokupim jos cheese cake-a capo (indijac) bi me napadao i optuzivao kako vecinu kolaca podelim posadi, pa sad njegov tim mora da radi vise zbog mene, al vremenom se sve to iskristalisalo i doslo na svoje.
No, da ne kenjam previse, bilo je tu i mnoooooogo prednosti kada je International u pitanju.
CdC dodje tri puta dnevno da proveri ima li nekih problena, pa ako i ima resi se na brzinu, pa mafijanje sa sendvicima i kolacima, pa kafa kakvu neces i kad hoces, i sve tako.
Radno vreme, je*em li ga, sareno, malo radis, pa pola sata pauza, pa opet radis, pa sat vremena... da se sad ne prisecam satnice, uglanom, za portove sam imao oko tri sata da izadjem sa broda i da se vratim, sto i nije neko vreme, ali za kuvare, tesko da moze bolje. Kasnije sam radio nocnu smenu, pa sam imao mnogo vise vremena za portove i izlaske. Nocna u Internationalu je zakon!
Plata, standardno oko 1100$ mesecno (bila povisica cim sam stigao na brod)
Najoblji prijatelji su mi bili nasi ludi, pa zatim barmen, njima su trebali sendvici kad sam radio u nocnoj, a moja tripla votka nikada nije bila tripla
Spletke sa Indicima i fikusima, standardno, ali ko sto rekoh, CdC je tri puta dnevno dolazio i proveravao jel se u redu, pa se i to dovelo u red.
O crew baru, u ukrajinkama, peruankama i cileankama vam necu pricati, najbolje to sami da vidite.
Recicu vam samo da sam mnogo para ostavio u kafani, ali nije mi krivo, bez sve te cuge, verujem da bi kompletno iskustvo broda bilo krajnje nepodnosljivo.
Ipak mi je mnogo znacilo kad zna da posle posla mogu ko covek da odem u kafanicu, i izblejim posteno jednu sa prijateljima.
Da sam svako vece isao u kabinu i spavao verujem da ne bi izvukao ceo ugovor. A i leavers bi bio krajnje dosadan
U svakom slcaju, bilo kako bilo.
Nekome ce biti smesno sto kukam na posao koji sam imao, neko ce verovatno reci kako ima i gorih stvari od smeskanja putnickoj gamadi, ali ja za gore od ovoga ne znam.
Realno, imao sam srece. Nisam imao capoa da mi secka dzigericu, druzio sam se sa putnicima i ponekim oficirima, i tako, proslo.
Aprajzel mi je dosao na 3.39 sto kazu nije lose. Promocija mozda na sledecem, jer, budimo realni, na ono sto sam ja radio, promocija se kuvarima ne daje.
Savet svima koji se spremaju na brod:
Pitajte sto vas zanima
Citajte forum
i upamtite
Strpljen spasen!!! (ovo mi je mnogo puta pomoglo)
