Korisničko ime: Princ na belom brodu
Država: Srbija
Spol: M
Kompanija: Carnival Cruise Lines
Pozicija: Assistant Information Systems Manager
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Moj prvi „dodir“ sa kruzerima je bio preko najboljeg prijatelja koji je 2004. godine počeo da radi na njima (i evo, ove 2013. odrađuje, kako planira, poslednji ugovor nakon koga će se posvetiti porodičnom životu i privatnom poslu na kopnu). Kako to već biva kada imate prijatelja na brodu, nagledao sam se predivnih slika, naslušao priča, video debele svežnje novčanica od 100 dolara... mašta je sve to obojila šarenim bojama i posao na kruzeru mi je od nečeg dalekog i nepoznatog postao nešto interesantno i dostižno.
Osim pomenutog prijatelja, često sam tokom godina preko Internet pretrage nailazio na ovaj forum... povremeno bih nešto pročitao, sačuvao bookmark za neki zanimljiv deo foruma, u glavi slagao kockice o tome šta zapravo posao na kruzeru podrazumeva i kako se do istog dolazi.
Međutim, prošlo je podosta vremena dok se nisam odlučio da zaista krenem put brodskog života.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
U mom slučaju je isključivo ekonomski faktor bio presudan.
Iza sebe sam imao 10 godina radnog iskustva i iako sam mogao da priuštim sasvim pristojan život (u poređenju sa prosekom u državi), zapitao sam se čemu decenije rada da bih možda(!) doživeo penziju (za koju se iz godine u godinu produžava starosna granica) i pri čemu je mala verovatnoća da ću išta steći i da ću obezbediti buduću decu– pre svega mislim na rešeno stambeno pitanje, nisam te sreće da mi išta ostane u nasledstvo, sve moram stvoriti sam, od nule. Ili ću večno biti podstanar ili ću zaglibiti u kreditima. Mislim da je jasna računica da je bolje „žrtvovati“ par godina na brodu i uštedeti dovoljno za neki dobar stan ili kuću.
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Nisam išao preko agencije, već sam se samostalno prijavio direktno kompaniji.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Zapravo sam poslao prijave svim kompanijama kod kojih sam video otvorene konkurse ili adrese za apliciranje, nisam se od samog starta odlučio samo za jednu.
Ipak, iskreno, najviše sam priželjkivao Carnival, a želja mi se i ispunila – od drugih ili nisam dobio nikakav odgovor ili je komunikacija išla dovoljno sporo da je u međuvremenu procedura sa Carnivalom uspešno završena. Zašto Carnival? Pa, pomenuti prijatelj je tokom svoje (staff) karijere promenio nekoliko kompanija i rekao je da mu je na Carnivalu život ubedljivo najbolji i najopušteniji, da je hrana najbolja, čak je odlučio da se vrati i kod njih odradi poslednjih par ugovora pre „penzionisanja“. A pozicija za koju sam se prijavljivao je bila vezana za IT, jer je to moja struka i znam da bih istovremeno tim poslom bio zadovoljan i relativno bih dobro zarađivao.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Intervju sa predstavnikom kompanije je obavljen telefonski, pozvali su me na kućni broj u dogovoreno vreme, a trajao je oko sat vremena.
Na kraju intervjua sam dobio „pozitivne vibracije“ i pohvale i predosećao sam da će se sve dobro završiti.
Tri i po nedelje nakon intervjua, stigao mi je Offer of Employment i uputstva za naredne korake (viza, medical...) u slučaju da prihvatam Offer.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
S obzirom da sam išao na oficirsku poziciju i da nikakvoj agenciji nisam morao da plaćam bilo kakve usluge, troškovi su mi bili mali.
Kompanija je platila avionsku kartu, refundirala je medical, tako da je moj jedini trošak bio za dobijanje vize.
I naravno za kupovinu nekih ličnih stvari neophodnih za put, ali su to sitnice.
Međutim, kada bi danas neko išao mojim stopama, čak ni za vizu ne bi imao troškove jer Carnival i to refundira nakon skorašnje izmene kompanijskih beneficija.
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?Ah, jedna od mnogih korisnih stvari koje sam naučio na forumu – nositi što manje garderobe, a što više donjeg veša i čarapa.
Uz to sam naravno poneo sve što treba za higijenu, obavezan fotoaparat i laptop.
Ne treba napominjati da sam u povratku imao muke da u dva kofera spakujem sve što sam u međuvremenu pokupovao i da sam na kraju na aerodromu morao da bacim par najmanje bitnih stvari kako ne bih platio preskupi overweight.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Verovatno najčešće kucana reč u odgovoru na ovo pitanje – izgubljeno! Dakle, imao sam problema da u glavi složim mapu hodnika, stepenica, prolaza, liftova, spratova, odeljenja.
Iako smatram da se veoma dobro orijentišem kada su otvoreni prostor i priroda u pitanju, brodski hodnici i stepenice su mi bili baš zbunjujući u početku.
Kasnije sam se, naravno, snašao i navikao, ali smotanog početka ću se uvek sećati.
Takođe, na samom početku sam bio nesiguran u svoj engleski, više sam slušao, a manje pričao, ali sam se veoma brzo opustio, te je ta početna faza prošla.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?Veoma! Za razliku od nekih entry-level pozicija gde se bukvalno par sati nakon dolaska na brod kreće sa poslom („baca u vatru“), ja sam prvo imao skoro 4 nedelje koledža.
Program je bio tako osmišljen, a i instruktori su bili odlični, da smo se svi zaista osećali dobrodošli i sve je bilo puno pozitivne prijateljske atmosfere.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Videti prethodni odgovor.
A nakon koledža, kada se dobije brod, prvi šef je zadužen za on-the-job trening.
Svojim šefom na prvom brodu sam bio prezadovoljan, ne znam da li sam mogao dobiti boljeg.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Pfff... kakva ograničenost? S jedne strane, posao mi je takav da se krećem po celom brodu, gde god postoji kompjuter, terminal, mrežno čvorište, WiFi antena... dakle, ne provodim sate u istoj prostoriji, a sa druge strane svaka 2-3 dana mogu slobodno da lutam gradovima, ostrvima, plažama, provodim se, sunčam, plivam, idem u shopping, istražujem.
Za mene je brod najmanje predstavljao „ograničenost“, to nikada nisam osećao.
A što se kabine tiče, ionako je ona tu da se u njoj drže stvari, da se spava i održava higijena, kabina nikako nije jednako brodski život.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Jesam! Naravno, svestan sam da je sve relativno, ali imajući u vidu odakle dolazim (i gde se naposletku vraćam da živim), zaradom koju donosim sa broda sam prezadovoljan i potpuno mi omogućava da ostvarim želje i ciljeve. Može se reći da par godina rada na brodu donosi zaradu kao ceo radni vek u Srbiji, naročito ako se u računicu ubaci i faktor plaćanja računa, stanarine, transporta, hrane... troškova kojih na brodu nema. Osim očigledne zarade u vidu opipljivih zelenih novčanica, postoje i razne druge beneficije, npr. mogućnost polaganja (skupih) stručnih ispita za sertifikate iz oblasti IT-a i menadžmenta koje finansira kompanija, kao i korišćenje različitih resursa za učenje i usavršavanje.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?Da, naravno. Nakon pozicije asistenta, može se lako napredovati do seniora.
Ko želi dugoročnu karijeru, eventualno može dogurati do fleet supervisor-a ili preći u sedište kompanije (dosta ljudi koji rade u IT sektoru Miami office-a su tu došli sa pozicije brodskog IS manager-a).
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Sasvim je dobar. Od tolikog mnoštva ljudi, svako može sebi naći odgovarajuće društvo.
Pored samoinicijativnog druženja i sama kompanija (tj. brodski menadžment) par puta mesečno organizuje žurke i razna zabavna dešavanja za celokupnu posadu.
Naravno, ne treba očekivati ekskurzijsko-tinejdžersku atmosferu non-stop, na brodu se prevashodno radi, ali sve se može postići.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.Stvarno imam samo najpozitivnije mišljenje o ljudima, nisam imao nikakva loša iskustva. Otprilike je ono – kakav si prema drugima, takav i feedback dobijaš od njih.
Naravno, postoji gradacija sa kime si manje ili više blizak, sa kime si samo na „ćao“, „hi“ ili „hey“, ali nikada nikakve negativnosti nisam doživeo.
Jedino su mi ljudi iz entertainment-a (pevači, igrači) bili neki drugi svet sa kojima gotovo nikakve komunikacije nisam imao... naravno nije bilo netrpeljivosti, nego jednostavno nisam imao ništa zajedničko sa njima.
- Kako biste opisali putnike?
Ljudi k’o ljudi, ima ih svakakvih. Kao kad bih opisivao ljude iz nekog autobusa. Ima kulturnih, ima bahatih, ima mršavih, debelih, mladih, starih, alkoholičara, proždrljivih, skromnih, imućnih, problematičnih, tihih, invalida, belih, crnih, žutih, veselih, napornih, porodičnih, avanturističkih, ometenih u razvoju itd.
Često sam na embarkation terminalu imao prilike gotovo sve putnike sa narednog kruza da vidim i to je upravo to – šareniš, ima ih svakakvih, NEMA pravila.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?Itekako! Pored zadovoljstva zaradom, to mi je drugi faktor koji me čini srećnim i zadovoljnim radom na brodu.
Zaista sam dosta slobodnog vremena imao za uživanje i van broda.
To jedino nije važilo za home port, gde je besprekorno funkcionisanje IT resursa i sistema kritično zbog embarkation procesa, tako da tada nigde ne mrdam.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Siguran sam da će vremenom lista da se proširuje, ali sa tek jednim ugovorom iza sebe za sada mi je najomiljeniji Nassau (i to Cable Beach) i Half Moon Cay (pravi mali raj – predivna plaža, jahanje konja itd.).
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Sve je već stotinama puta ponovljeno od strane drugih: putovanje, zarada, upoznavanje ljudi, proširivanje/ispitivanje vlastitih granica, a u slučaju mlađih i neiskusnih osoba i – očvršćavanje karaktera.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
U mom slučaju je jedina loša stvar – spor internet.
Zaista do sada nije bilo ničeg ozbiljnijeg od navedene sitnice da mi smeta ili da mi kvari raspoloženje. Ah, evo i povremena morska bolest... ali te „talasaste“ situacije su bile dovoljno retke da umalo zaboravih da ih navedem. Znam da na drugim pozicijama nije sve tako bajno, ali meni je na brodu stvarno super.
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?Apsolutno! Znaju se razlozi: mogućnost dobre zarade, obilazak verovatno drugačije nedostupnih destinacija, proširivanje ličnog horizonta, ojačavanje kao ličnost, sticanje vrednog iskustva, upoznavanje ljudi raznih nacija... Sve je ovo nebrojeno puta navedeno na forumu. Bitno je napomenuti da ko je „pussy“, kilavac, plačljivko, depresivac, ko radije kukumavče nego što radi, ko ne može bez mame i tate, bolje da ne ide na brod, ta sredina i radni tempo će ga „samleti“. Sa druge strane, viđao sam krhke devojke kojima se nakon 3 meseca prvog ugovora na licu vidi da su na ivici izdržljivosti, ali stisnu zube, guraju napred, očeliče se i, nakon izjava „nikad više“, kad dočekaju odmor jedva čekaju povratak na sledeći ugovor. Ko ne može da izdrži – uvek može da se vrati kući, na brodu nema robova.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Pod uslovom da nije nužno što pre otići na brod, onda je glavni savet da strpljivo i uporno jurite višu poziciju, za koju imate predispozicije, onu koja odgovara vama a ne agenciji.
U nekoj fazi svojih razmišljanja o radu na kruzeru, imao sam ideje da počnem na bilo kojoj poziciji, da uletim gde može da se uleti, pa ću posle da se snalazim da pređem u IT.
Oh, kako bih se samo zeznuo. Jeste da sam ovu poziciju čekao oko godinu dana, ali se isplatilo (pre svega živaca!), jer sam imao prilike da upoznam ljude koji bukvalno pate na nižim pozicijama pokušavajući da se prebace u IT.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?Pa... sve je u glavi.
Ako znate gde idete, zašto idete, šta želite da postignete... pokupićete najpozitivnije od celog iskustva.
Ako mislite da se rad na brodu sastoji od slikanja na egzotičnim plažama i ispijanja alkohola... razočaraćete se.
Ne da toga nema, nego se zaslužuje radom i plaća odricanjem od sna.
