Korisničko ime:Filip
Država: SR
Spol: M
Kompanija: Carnival Cruise Lines
Pozicija: Asst. Waiter
- Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
Par drugara iz kraja su vec uveliko radili na brodovima, dok sam ja Googlajuci o tome, naisao na ovaj Forum, koji bese PRESUDAN da krenem.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Promena, nov zivotni put.
- Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Employment-Power HR jer su mi bili najpouzdaniji po onome sto sam procitao na Forumu.
Kada sam ih kontaktirao delovali su mi sasvim pouzdano, mada da nisam preko vas saznao da vec uveliko rade i uspesno salju ljude, ko zna sta bi bilo.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Prijavio sam se za Asst. Waiter-a, u stvari nisam ni mogao da biram nesto preterano, i ova se pozicija u stvari najlakse dobija.
Nema puno cimanja, testova, racunica… sto bese vrlo olaksavajuce u tom momentu.
- Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Intervju je trajao (cek da proverim na diktafonu)… 05’ 03’’
i odmah sam saznao da sam prosao.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Sve zajedno (karta+usluga+lekarski pregled) €1000.
- Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
Laptop, diktafon, mobilni tel., i vrlo malo odece, kako ste me i savetovali ovde.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Izgubljeno pre ukrcavanja na brod (put, hotel ovo ono… strah od nepoznatog, suocavanje sa samim sobom…), posle prvih par sati na brodu – nekako ponosno, mocno, hrabro.
- Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Osecao sam se dobrodoslim samo zbog ljudi koji rade na brodu, tj. Crew membera, a to mi bese vise nego dosta.
Devojke su pocele da sapucu, dobacuju, namiguju, okrecu… momci “hi bro, give me 5…” … tako da sam u sekundi ponovo oziveo!
Tzv. “glave” – bas briga… jer su u fazonu “mnogi dolaze-odlaze…”.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Pa i nije. Sutradan sam poceo da radim i na licu mesta – upucujem, prateci “dzombe”.
- Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?
Zapanjujuce dobro; Naterao sam sebe da razmisljam o brodu kao o kuci od koje mi ne treba puno do posla, sa kafom u ruci…
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
U pocetku jesam, zbog razlike naravno, ali kasnije tako-tako. Mada se nikad nisam zalio sto vec ima veze sa licnoscu, svesnoscu. Znao sam da ce prirodno doci vreme za napredovanje i samim tim – povisica.
- Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Ako racunamo Room Service posle 3-4 meseca, pa Lido posle 5-6, onda da. Tad su bas ukinuli koledz za dining room, koji nas je trebao sve cekati posle 1.ugovora.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Vrlo dobro, mada kad se sve sabere i oduzme – svako gleda svoja posla a neki te mogu i zavrnuti samo da bi se “bolje” dokazali ma sta god to znacilo. U svakom slucaju - LUDA LUDNICA hehe...
- Opišite vrstu ljudi koja je sa vama radila na brodu.
Vrlo raznovrsna ekipa. Ja sam se recimo druzio sa svima, nevezano za department, upoznavao razlicite ljude, kulture, jezik … i zajednicka nit jeste u stvari zezanje i provod.
- Kako biste opisali putnike?
Jao…….. ceo svet sam video u putnicima, tj. video sta je covek u stvari, na svim skalama…
Generalno imaju sve. Putuju, uzivaju i ocekuju vrhunsko gostoprimstvo, jer su jelte, za to i platili. Ne znam zasto, al' sad posmatrajuci odavde sve, k'o da su na velikom vasaru pa kako se ko snadje…
- Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
Pravio sam svoje slobodno vreme kako sam znao i umeo. Jest’ da nisam spavao, al sam zato svaku luku, svaki kutak obilazio! Cesto sam isao i sam, sto je sve cena, da ne kazem ‘zrtva’
.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
U zavisnosti od destinacija koje se ponavljaju, ali i raspolozenja - da, par. Od STARBUCKS kafea sa besplatnim internetom do (ne)posecenih svetskih plaza koje sam pronalazio uslugama “rent a car”, preko striptiz klubova, diskoteka i privatnih zurki…
- Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Psiholoski ili onako?
Jednostavno vam se licnost tj.zivot, prostre na hiljadu strana, …po celoj geografskoj mapi…da bi se zatim sve slozilo u jednu zreliju licnost; samopouzdanu i hrabru, koja organizuje svoj zivot sa svom slobodom koju oseti na beskrajnom okeanu... Ponekad imate osecaj da pomerate “brda i doline” krceci u stvari svoj Put.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Ako znate sta hocete, tj. zasto ste tu gde jeste, samo moze da vas izbaci iz takta “poremecaj velicine” kod tzv. šefova kojima su do juce baba i deda bili –
HANIBALI!- Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
Da. Ubrzavanja zivotnih prilika, tj. dogadjaja zbog kojih cete spreciti onu nasu poznatu a staru “Eh da sam malo mladji…!”.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Ja bih im postavio pitanje: ”Kako se osecate kada pakujete svoje kofere poput svetskog putnika, dok vam u genima vrište daljine…?”.
- Želite li dodati nešto što smatrate važnim?
Da. Brod je u stvari najjaca “fora” za “izlecenje od licno/kolektivnog pada”.
Ko razume – Amin (Neka Tako Bude)!
