Neću pričati u brojkama, ne iz nekih glupih razloga, već jer prosto ni sama nisam sigurna koliko sam tačno vratila.
Jednu stvar znam provereno - prve 4 plate sam potrošila do poslednjeg centa. Kupila apsolutno sve što mi treba + slala kući.
Druga stvar, reći ću ti samo da sam, kad sam došla, platila 4 tone uglja, izolaciju na kući, raznorazne svadbene poklone, dala mojima da imaju, meni je ostalo"ONOLIKO" da potrošim na sebe za ova 3 meseca odmora koja imam, i još ako njima nešto bude trebalo da se "doda".
Prema tome, svoju kuću sam neopisivo rasteretila, sebi kupila sve što mi je trebalo, a moći ću i preko leta da se provedem i ne razmišljam ni o čemu.
Osnovna plata $1200 + commision kada se prevali budžet.
Najveći commission nedeljno mi je bio $350.
Nisam se slomila od posla. Posao te "slama" prve 3-4 nedelje, to je istina. Međutim, kako se živ čovek na sve navikne, i taj posao postaje rutina, tvoje ruke i noge ojačaju, živci ti postaju čelični, a kada plata legne na karticu, nestaje svaka nervoza, provereno.
Jednostavno, tamo treba da se ogradiš od svega, kažeš sebi "ja sam ovde zbog tog i tog razloga", bilo da su to pare, ili putovanje, ili iskustvo, šta god. Jer iz ovoga možeš MNOGO dobiti... Moje mišljenje je da možeš mnogo više dobiti nego izgubiti.
Iste radne sate bi mogao vrlo vrlo lako raditi ovde za dnevnicu od 2000-3000din... kažem jer sam ja to radila.
Tamo znaš za šta radiš. Znaš da će ti plata stići na vreme, znaš da možeš poslati kući, znaš da možeš potrošiti na šta želiš, jer na brodu imaš 0 životnih troškova. To je to.
Ako se dvoumiš, znaj da nemaš zašto da ne pokušaš.
Ako misliš da ćeš izdržati, izdrži bar tih 6 meseci. Šta je 6 meseci u poređenju sa životom? Jedno veliko ništa... Proleti.
Iza sebe imaš iskustvo u ogromnoj kompaniji koje ti može biti samo još jedan "šut u d***" za neku drugu poziciju koju kasnije možda budeš hteo.
Ako misliš da nećeš izdržati, pokupiš stvari i dođeš kući.
Probao si, ne ide, zaradio si nešto, video šta možeš a šta ne možeš, a i ako se predomisliš, možeš ih zvati ponovo i vratiti se.
Ne volim da mudrujem o stvarima koje su subjektivne, kao što rekoh, svako ima svoje mišljenje i neretko se dogode rasprave ili svađe oko tskvih stvari jer se neko oseća napadnutim, ali je*em mu mater, neke stvari su univerzalne za sve. ili ćeš skupiti hrabrost i odlučnost, ili nećeš...
Postoji već podugački post na jednoj od ovih tema o radnim satima, ne bih da se ponavljam u tom smislu.
Radni sati su mi varirali od 4 do 10.5 sati dnevno, ne postoji smena duža od 5 sati, između 2 smene imaš od jednog do 4,5 sati odmora...
Vrlo brzo naučiš kako da organizuješ svoje slobodno vreme, kada da odspavaš, kada da pozoveš kući, kada da odeš u teretanu, šta god ti volja...
U jedno sam sigurna, a to je da je ovo iskustvo koje menja... Jednostavno, kad dođeš kući posle, shvatiš da i ne postoji toliko stvari o kojima bi mogao da pričaš s ljudima. Ovde ionako sve ostaje isto, kao da je neko stavio "pauzu" dok si bio tamo, i vratio si se na isto.
Ti toliko toga video i uradio, navikao na neki drugačiji sistem... Jedino to može biti mali "kratak spoj" u glavi.
