Dobar dan svima!
Konacno kuci posle 7 meseci…Resih da sednem da napisem … roman – svoje iskustvo rada na brodu.
Svi me pitaju, neki traze savete, tako da ne bih svakom ponaosob objasnjavala pokusacu da svoje iskustvo prenesem na papir.
Htela sam da odem na brod, na nagovor druga, i prvo sam zvala Safe cruise agenciju, gde su me odbili zbog godina (33) a onda sam zakazala sastanak kod Dejana (Sea).
Otisla sam tamo gde je jos bilo 6-7 ljudi, sto onih koji su radili na brodu a hoce da menjaju kompaniju, sto onih koji idu prvi put.
Dejan je ostavio los utisak na mene, jer je malo pustao neke stvari sa youtube-a, onda je malo pricao, malo pitao nas, malo prepricaovao neke dogadjaje `od kulina Bana`.
Tako da sve u svemu – bilo mi je neozbiljno.
Kasnije sam saznala da je to njegov `style` i kao to je ok.
Pisala sam i Sinisi (Employment power), gospodin ispao fer i korektan ali mi je bilo daleko da se cimam do Zagreba, i cekam, jer je u tom trenutku bila velika navala i nije bilo ponuda.
Tako da mi je jedino ostao Kouzon. Posala sam CV, jako brzo su mi odgovorili, i zakazali prliminarni intervju u Beogradu pocetkom decembra.
Problem mi je bio drugi jezik – nemacki, koji godinama nisam koristila. Imala sam problem i sa srpskim jezikom jer sam dugo zivela u Grckoj i jedini jezik koji sam koristila je bio – grcki.
Prodjem taj intervju i onda smo imali 2 dana obuku. Kostala je nesto oko 100e, ne secam se tacno ali je vredelo. Neki su preskakali tu obuku, ali je vredelo onima koji broda nisu videli.
Nismo dobili mnogo podataka o svojim pozicijama, samo par stranica stampanog materijala ali smo dobili odlicne smernice vezane za intervju, o kompanijama i slicno.
Milan i devojke su tada, i do kraja citave price oko broda, ispali vise nego fer i korektni, i zaista sve pohvale za njih.
Vredelo je.
Sledece sto nas je cekalo je glavni intervju sa predstavnicima kompanje – kraj januara u Skoplju. Do tada sam uzimala casove nemackog i pretrazivala internet trazeci informacije za moju poziciju.
Prvo sto sam uradila je da sam sela i napisala sve o restoranu u kome sam kao radila: koliko je stolova imao, kolika je moja stanica bila, kakvi su gosti bili, koliko sam sati radila, izgled restorana, sta mi je tacno posao bio..
Sledece je bilo da sam sastavila fiktivni jelovnik: Prdjelo, glavno jelo, desert. Onda sam sastavila kartu pica koje smo imali. Pola sam znala a pola sam nasla na internetu.
Uspela sam nadjem jelovnik sa Royala tako da sam par jela stavila da smo kao i mi imali. Takodje sam pronasla i dodala i soseve i priloge za jela.
To sam uvezbavala.
Onda sam vezbala ispred ogledala, ma koliko bilo smesno, svoj govor, kao i predstavljanje na nemackom jeziku.
Uspela sam da sakupim dosta materijala vezano za moju poziciju, koji sam stampala.
Obzirom da nisam znala sta ce i kako izgledati intervju, zelela sam da se spremim najbolje sto mogu, jer sam jako zelela da odem na brod.
Intervju u Skoplju. Kada smo stigli bilo nas je mnogo iz drugih zemalja Balkana, tako da su prvo isli ostali pa mi, Srbi. Uglavnom, cekali smo od 9h ujutru do 14h.
Svi smo iščitavali naše skripte i plašili se šta nas čeka.
Uglavnom, intervju – smejurija. Kao da sam izasla sa drugaricom na kafu i njoj pricam.
Ja sam usla unutra, tresuci se od treme. Medjutim, ljudi (njih 3) su bili toliko prijatni i ljubazni da se posle 5 minuta osecas kao da si sa drugaricom na kafi.
Elem, prvo su me pitali sta sam radila u Grckoj. Pocela sam da pricam da sam radila u restoranu, i ispricala sam mu sve sto sam pisala na papiru, kakav je restoran i sta mi je posao bio.
Ja sam tu otisla do najsitnijih detalja
pa sam pocela sebe da hvalim kao `ja kad sam tamo stigla ja sam trazila da mi daju menije, da ih naucim da bi mogla da budem sto bolja u svom poslu…a posle nekog vremena su toliko bili odusevljeni samnom da su mi dali da ucestvujem u organizaciji svadbi i ostalih svecanosti kao i da radim porudzbine za odredjeni deo restorana`.
Pitao me koje mi je omiljeno jelo da mu opisem, sto sam i uradila. I onda je stao, nasmejao se i rekao, `I am impressed by u…how u speak with passion about the job`.
I onda je nastavio da prica kako su Grci neradnici, kako su bili neljubazni na Aerodromu u Atini. Otisao je sa pricom u desetom smeru.
Na kraju mi je samo pruzio ruku i rekao `thank u`. Ja sam mu se zahvalila, takodje. I to je to!!
Citav intervju…Na kraju me je samo pitao da li zaista znam nemacki, jer niko nije govorio nemacki da bi mogli da me provere. Ja sam rekla – da.
Medjutim, tu je bila devojka koja je Portugalka, i koja govori portugalski i spanski, I tom coveku je spanski glavni. Neke su ljude, kojima je drugi jezik neki od pomenutih, davili i po 20-30minuta, da pricaju o sebi, jelima, sastav kokela i slicno. Tako da pravila nema - `jao, koja ce pitanja biti..jao a jel pitaju ovo, a jel pitaju ono`. Znaci, nekoga su pitali, i cedili da na drugom jeziku da objasnjava sastav koktela, a meni su pitali samo koje mi je omiljeno jelo i pricali o Grcima neradnicima. Tako da sve to zavisi. Najlogicnije je i najrealnije da ce na intervjuu da pitaju sta sam i gde radila, kakav je restoran, da opisem jela, kartu pica, sastva jela, prilog uz jelo, sos..znaci ako pitaju - pitaju vezano za to sto stoji u CVu i sto sam radila.
Ono sto bih ja pomenula, sa ove distance, kao jako bitno je `look` i `personality`, kao sto je Milan (Kouzon) rekao, sto cini 80% intervjua.
Ja sam imala crnu suknju, belu kosulju, crni sako. Kosa podignuta u rep i sminka diskrena. Usla sam u prostoriju samouvereno i sa ogromnim osmehom na licu, pruzila ruka, rekla svoje ime.
Sacekala sam da mi oni kazu da sednem. Sela sam, sa rukama polozenim na noge. Ma koliko smesno izgleda ovo sto pisem, to su sitnice koji su male, ali mnogo znace. U prvih 2-3-5 minuta kako se prestavis – to ti je!
Elem, vec posle 2 dana (pocetak februara) su me zvali i rekli da sam prosla. Posle toga, otprilike nedelju dana, su mi javili za ukrcaj – 17.04. brod Vision of the seas.
Kada sam nasla da je brod jedna od manjih iz flote, bilo mi je krivo jer sam htela, iz nekog smesnog razloga, neku grdosiju. Sada vidim da je manji brod bolji.
Veci brod je masinerija koja guta, a manji brod je iz vise razloga mnogo bolji. Pre svega supervizori te poznaju, lakse za snalazenje, i lakse za napredovanje (Moje iskustvo).
Posle toga smo bili u Skoplju na treningu, 5 dana. Bilo je super, opet gomila informacija i bila su 2 momka koja su simulirala restoran. Trener Catalin, savrsen predevac!
Onda su krenule pripreme, i dalje sam isla na casove nemackog ali sam sad krenula da pretrazujem o zivotu na brodu i sta poneti. Mnogo sam nasla a u sustini nista nisam nasla.
Kada ne znas kako brod izgleda, kako kabina izgleda, na primer, kako restoran izgleda..sve sto nadjes moze da zvuci, kao i meni, konfuzno.
Svakako pakujem najosnovnije: ves (10-12pari), carape (najlon dokolenice), 4 paste za zube, cetkica, snialce i trake za kosu (kosa uvek mora da je podignuta, a rep svezan gumcama, da kosa ne leti), malu lampu (uslucaju da dodje do nepredvidjenih situacija), iglu i konac, 2 dezodoransa i 2 parfema (pod obavezno)…To je najosnovnije. Sve ostalo sam kupila, sto na brodu, sto u portovima.
Krecem Beograd-Frankfurt-Majami. Stignem u Majami na +35c. Sve je ok dok zaista ne napustis aerodrom, tek onda shvatis koliko je zaista vruce i kolika je velika vlaznost.
Imigraciono – smejurija, prosla sam za 5 minuta salter, i 20 sam cekala u redu. Nisu mi pretresali prtljag. Pitao me covek gde idem, i trazio ugovor, pitao da li nosim neke stvari sa spiska koji potpises (nedozvoljene) ja rekla `ne` i to je sve. Ali…pripremio me drug, koji je vec stigao na Vision, na sve pa mi rekao da je on bio 3 sata u Imigracionom sa svim Indijcima, Filipincima i slicnim.
Eto, ja sam ukupno oko 30 minuta, sa podizanjem prtljaga. Kad sve pokupis kreces napolje, i na izlasku su bila 2 momka sa papirima `Royal Caribbean`.
Rekli su mi da sacekam sa strane, druge ljude. Posle 15tak minuta sakupilo se oko 15tak nas. Izasli smo napolje i cekali šatl da nas preveze do hotela.
Nismo isli u hotele koje smo dobili u agenciji vec je to bio `Ramada` hotel. Tu sam sobu delila sa nekom nesrecnom, nadrndanom crnkinjom, koja u sobi nije ni spavala, tako da sam bila sama.
Ujutru u 9 skup na recepciji i odatle su nas smestili na brod. Stizemo ispred broda a tamo gomila ljudi, sto koja dolazi, sto koja odlazi, tako da smo se dosta izmaltretirali.
Na brodu USPH (Unaited States Public Health), US coast guard, i posada je imala drill, u prevodu – nocna mora.
Elem, pregledali prtljag, izvadili sve sto ne smes da imas na brodu a sto moze da izazove pozar, tipa pegla.
Usli smo unutra smestili nas sve u pozoriste i tu nam dali informacije za brod, kljuceve od kabina i ostavili nas na milost i nemilost, da se snalazimo sami.
Otvaram kabinu unutra devojka spava, koju pritom budim. Prvo sto me pitala odakle sam. Ja joj kazem iz Srbije na sta se ona automatski razbudjuje i kaze `Super..ja sam Rumunka a decko mi je Srbin`.
Kabina mala, ne mozes da se okrenes, torbu ne znam gde sa smestim. Uglavnom se raspakujem i krenem da uzmem uniformu.
Dobila sam: 2 prsluka i 2 kravate (koje vracas kad ides kuci) a onda 2 para pantalona, uzela sam 4 bele kosulje i cipele. Blagi uzas!!!
Jedino normalno su kravate! Kosulje muske oko struka siroke, pantalone su mi do grudi bile, a dole preduge, cipele su posebna prica.
Cipele su iste koje sam videla u Skoplju na treningu, KRS!!
Cipele su skroz do clanka zatvorene a unutra postavljenje sa debelim materijalom tako da su mi se noge svaki dan, 7 meseci, iskuvavale u njima!!!! Bukvalno!
Kada izvadim nogu cela je bila bela jer nije mogla da dise. Desilo se da sam posle 2 meseca zavrsila u medikalu (ambulanti) sa ranama na nogama.
Dali su mi jod da mazem i papir da te kompanijske cipele na mogu da nosim, nego da kupim svoje.
Mogla sam da kupim druge, u bilo kom portu, ALI morale su da budu seafty shoes – sto zanaci da se ne klizaju! Jer ako padnem, iako imam papir, i povredim se, dobijam otkaz.
Posto nisam mogla da nadjem ni u jednom portu, nosila sam iste. Da ne pricam koliko se noga znoji i koliko noge lepo mirisu.
Ovo su te cipele.
Posle 2 meseca sam uspela da uhvatim krojaca da mi suzi pantalone. On to treba da radi za dzabe ali naravno ocekuje neke pare. Dala sam mu 10 dolara, sto je mnogo, tako da mi je bio dostupan za sve i svasta.
Prsluci su iznoseni, i neodgovarajuci. Jedan nosis stalno a drugi nosis samo kad je formal night. To nije mogao da suzi, jer ako suzi niko nece moci da nosi osim mene.
Tako da sam se u svojoj uniformi osecala kao vanzemaljac. Siroki, iznoseni prsluci, neodgovarajuce presiroke pantalone, i radnicke cipele kao za gradjevinca. Uzas!!!!
Pre svega se ne osecam kao zena. U Grckoj sam imala crne pantalone, normalne velicine, belu zensku kosulju, crne (safety shoes) baletanke, i crni ajpron. U odnosu na brod – bila sam kao sa modne piste.
Tako da sam sada nasla na internetu million normlanih zenskih, cipela, baletanki,
jedne sam porucila i sa potvrdom da ne mogu da nosim kompanijske cipele idem na sledeci ugovor.
Ne znam kakve su muske ali nama su ponudili te sto sam nosila i jedne na pertlanje, isto tako postavljene unutra, kao da je napolju -15c.
I onda je krenula igranka bez prestanka...
Posto smo radili krosing (prelazak okeana, vracali se u Evropu), 17 dana sam bila out team (sada je ukinut za assitant waiter-e) sto znaci da radis samo u Windjammer-u (buffet restoran).
Bilo mi je super, smejes se kao lud, trcis tamo-vamo (tek si stigao pa ti sve lepo)..
Za tih prvih 17 dana, i do kraja meseca, kad su mi odbili uniformu (200dolara) dobila sam 300dolara.
Poslednjih par dana sam isla u Dinning room da gledam kako se radi, i sta cu konkretno da radim.
Medjutim, sve ti je zbrkano, mnogo informacija, gomila ljudi – gomila subjektivnih misljenja.
Elem, posle krosinga ulaizm u dinning room. Imala sam srecu da sam imala konobara koji je bio normalan, i koji je imao razumevanja za sve.
U pocetku sam pisala sta treba da radim a sad se sebi smejem. Elem, assistant waiter i waiter na Visionu rade sledece:
- Kada gost dodje, izmices stolicu da gost sedne, stavljas mu salvetu na krilo, i dajes meni ako konobar nije tu, ako radi nesto drugo.
- Onda (prvi dan kruza) ides sa Evian i San Pelegrino vodom i nudis mu to, a ako nece, a uglavnom nece, ti sipas obicnu vodu.
- Onda ides i posluzujes hleb (4 vrste hleba)
- Konobar u medjuvremenu uzima porudzbinu i ide da donese apetajzere.
- Ja dopunjujem vodu i posluzujem hleb.
- Konobar sluzi apetajzere a ja idem za njim i nudim biber
- Onda mi konobar kaze koje nozeve kome stavljam i ja postavljam nozeve (stejk i shark noz, u zavisnosti sta jedu)
- Onda zajedno sakupljamo tanjire.
- U medjuvremenu pazim da gosti ne ostanu bez vode i ako neko hoce hleb
- Konobar odlazi da donese glavno jelo.
- Konobar servira glavno jelo a ja idem za njim i gostima nudim biber. Posle bibera nudim soseve, koje je konobar doneo iz galija.
Uglavnom su to: pavlaka (za krompir), ren (za meso), parmezan (za pastu), kremberi (za curetinu), mint (za jagnjetinu) i ponekad ostale sosesve. Mada je ovo standarno.
- U medjuvremenu ja punim kafu i mleko i donosim, stavljam na stanicu.
- Kupimo tanjire zajedno.
- Konobar cisti sto i postavlja pribor za desert.
- Kada je konobar bio normalan i ok ja sam davala i desertne menije, uglavnom je to njegov posao.
- U medjuvremenu ja idem sa soljicama i nudim kafu ili caj. Tu se javljao problem jer smo imali i specijalne kafe (sve koje se prave sa espresom) koje gosti dodatno placaju i OBAVEZNO moras da gostu naglasis.
- Konobar sluzi desert.
- U medjuvremenu ja idem da perem escajg, bacam djubre... U galiju je standardno HAOS, u to vreme gomila, cak i po 15 asisten vejtera, pere silver i to je ludilo.
Prvo escajg uzimas sa kolica, pa sa sa njim probijas groz gomilu ljudi koja ide levo-desno. Onda isperes escajg, pa opet probijanje da ostavis escajg da prodje kroz masinu.
Ona trolijem ponovo groz gomilu naroda cekas svoj escajg i uzimas case.
- Onda trcis u dinning room da to das konobaru, on silver polira i setapuje sto, a ja stavljam case
- Ostatak prljavog pribora, prljave case, tanjire opet nosis u gali.
- I dinning room se otvara za drugi sitting.
U Windjammeru su poslovi podeljeni, jer je Windjammer – buffet, sa 3 strane u restoranu, i imaju odeljci sa masinama za kafu, sok…
Tako da su poslovi podeljeni, i rade se rotacije. Uglavnom devojke ne mogu da rade, na primer, na ciscneju buffea, ili dirthy trolley…
Tako da uglavnom sam radila na skupljanju tanjira sa stolova, u bassingu (razvrstavanje djubreta) i silver. Nekada kao host na ulazu.
U Windjammeru se radi 4,5 sata I 5,5 sati u dinning room-u.
Ukucavanje u program je obavezno, i na Visionu nije bilo sanse da se prekoraci 10 sati dnevno. Mozes, ali moras da obavestis head waiter-a i da potpises papir.
U tom slucaju ti on `dahce za vratom` da sto pre izadjes iz restorana. Slobodnih dana, tj off-a, u dinning room-u nema.
Off sam imala, otprilike, jednom mesecno, a to znaci da si slobodan do dinning room-a, to je otprilike do 16.30h.
Kada radis pre podne, prvih 4,5 sata, obicno je od 6h ujutru do 10.30h, i onda si slobodan do 16.30h.
Ako radis popodne onda radis od 12h, popodne, do 16.30h, pa trcis da promenis uniformu i rucas, i onda ides u diinig room.
Tako da imas vremena, bilo kako da radis, da se odmoris, ili ako ne spavas izadjes u port.
U dinning room se ulazi od 16h, kad uglavnom ulaze waiter-i da setapuju stolove. Ja sam uglavnom isla oko 16.15h, da pokradem soljice za kafu, jer smo bili u deficitu.
Kad pokradem kolege, punim vodu, puter, poliram case, stavljam na sto ulje i sirce. I onda je brifing oko 17.30h i u 18h se otvara restoran.
Sto se tice ostalog:
- Kad sve pozavrsavas, hoces da odmoris mozak, i popricas sa porodicom, pregeldas mejlove – malo sutra. Internet je katastrofa, na nivou dial-up-a!!!
Dok otvori stranu treba vecnost! Opcija copy-paste onemogucena, kuciste zakljucano tako da usb je misaona imenica, kompijuteri stari – blagi uzas!!
Tako da nije ni cudo sto kako brod stane negde, ljudi kao stampedo, istrcavaju sa broda, trazeci wi-fi.
- Laundry. Jos jedna katastrofa. Na ceo crew 5 masina, dole peres – gore susis. Zamislite kada brod ima 700 clanova posade, neka samo 100 njih pere tamo, koliko je to nehigijenski.
Pritom, masine prastare, ne peru dobro, ne ispiraju dobro, I super ako rade svih 5. Za 7 meseci sam videla 5 puta da su sve radile, non-stop su u kvaru.
Onda sam beli ves, donji ves I bele kosulje, prala u masini a onda sam u kabini potapla u bleach (Indijske veze u galiju) I rucno ispirala I susila, obesene, u kabini. Kosulje onda peglala.
Ima I druga opcija pozoves Filipinaca, on dodje pokupi, opere, popegla, vrati ti I uzme od 30 do 50 dolara. Ili da se uniforma ostavlaja na pranje a onda podize posle 2 dana.
- Hrana. Kod nas je crew mess bio odvojen u 2 dela. Prvi deo je, iz nekog razloga, bio za Filipince I Indijce, a drugi deo je bio za ostatak posade. Ja uopste nisam izbirljiva ali hrana je jako losa.
Taman se obradujem piletini, na oko izgleda super, a kad probes imam takav miris da ti se zeludac prevrce. Ja sam se drugim kolegama zalila na istu, da bi mi oni objasnili da to nije od zacina nego sama piletina, tj `to je bilo pile pre par decenija`. Desavalo se da piletina nije dobro skuvana, pa onda ne znas sta da jades, svinjetina zilava, I sve se svodi na kolace ili salate.
- Drustvo. U pocetku sam se drzala svog starog pravila – drzim se po strani dok se stvari ne pokazu kakve su zaista. Nasi, kao sto sam i u Grckoj dozivela – za izbegavanje.
Ok su oni, sa pojedincima sam se nasla na istoj talasnoj duzini, jedna Makedonka me odusevila dok sam drugu htela da izmlatim
.
Sve je bilo ok dok nismo pocele da zivimo zajedno. Prvo sto ustanovis je da je pomenuta aljkava, da je za 2 meseca 2 puta izbacila djubre i pocistila tepih, koji je svaki dan bio pun dlaka, i jednom oprala kupatilo.
Pomenuta je pusila u kabini, bez da se interesuje da li meni, kao nepusacu smeta dim, gde sve moguce stvari, u kabini od 4m2 povuku dim.
Svaki dva dana nije radila (neradnica) a kada je bila bolesna sa sve igle u ruci, od infuzije, se prenemagala po brodu kao da su je kasapili.
Nesrecna zenturaca je bila zeljna paznje, koju u zivotu nije imala.
U trenutku kada sam zapocela druzenje sa jednim Indijcem bez pardona je lajala sa ostalim Srbima, dosla i u facu mi rekla sledece: `Pitali me ovi (Srbi i ostali nasi), sa kim si, i ja im kazem (meni oci kao krofne)..da ja im kazem ime..i kaze meni taj i taj kako je on od svih Indijaca najbolji i da je radio sa njim.. (ja kljucam) i pitali me sta ona (t.j. ja) radim sa njim. I ja im kazem `ona samo `ladi p..u sa njim nece da se uda za njega``.
Ne znam kako sam se suzdrzala da je ne izmlatim i odem kuci. Neko kome si verovao i vodio se time, kao sunarodnik, kao bice tu uz tebe, te olajava na takav nacin.
Pritom sam ja slobodna devojka i mogu da radim sta mi se hoce, a pomenuta je udata gospodja. Udata gospodja koja je dosla na brod da leci svoje frustracije.
Udata gospodja koja je skakala prvo po Rumunu a ona je zaskocila Srbina, jer je Rumun bio na odmoru. Gospodja je potom izjavila nesto tipa `ne znam kako cu kad se Rumun vrati da ih uklopim`.
Takodje je izjavila `super, za sledeci ugovor cu da nam ponesem neki sexy ves`. Pomenuta udata gospodja koja ne zna da koristi sapun, da se umije o skine sminku, nego spava sa istom, i koja je imala 2 kosulje u kojima radi i koje pere jednom u 7 dana - crn okovratnik i rukavi. Osoba koja stavi skupi parfem na svu prljavstinu na sebi. Jedna alkoholicarka, koja je dozvolila sebi da u sred bela dana dodje mrtva pijana u dinnig room.
I da je zaticu po I95 sa punim narucjem alkohola kako se tetura, u 2 ujutru.
Vrhunac je bio kada se igrala igre zvani karantin ili `GI`. Kukala je i plakala, kao malo dete, sto joj je stanica 16, uvek joj je malo bilo para, na brifingu, gde su joj se svi smejali.
Uvece mi je rekla da ce da ode u medical i da kaze da je koleno boli i da ce da bude off, jer nece da radi za male pare. Kao kec na jedanaest je dosla prehlada, da se igra `GI`.
Stavili su je u karantin, i hteli su mene da strpaju. Da je bila u tom trenutku tu bacila bih je sa broda!! Onda je pocela da se pravda kao kako je to procedura Royala, kako nije ona mogla da se objasni u medikalu, i sl.
Jadna ona…umalo da se rasplacem nad njenom tuznom sudbinom
.
Onda je jedan nas nesrecnik koji je hteo da se druzi samnom, zna se kako, a koga sam ja iskulirala, udarila mu na sujetu, poceo da me proziva, u sred dinning room-a, gde su bili i drugi Balkanci, koji su mogli da razumeju, kako sam `izdala srpski narod..` i kako sam `pripadnik Indijskog geta`, i sl. Pokusao je da me ponizi, da se osecam lose…a ja….nominovali me za osmeh meseca!!!
Bas su me pogodili!
Pritom je pomenuti, big shot Srbin, otisao i pitao mog Indijca kad ide kuci. Tako sam gledala da se izolujem od gospodje izfrustrirane alkoholicakre i njoj slicnih, slucajeva.
I bilo mi je sjajno..u mom Indijskom getu.
Ono sto bih napomenula svima, koji ne znaju, da dobro obrate paznju da im nikako ne padne na pamet da nekome, u bilo kom smislu, kroz salu, na primer, pomenu seksualno opredeljenje, religiju, porodicu, bilo sta privatno.
U tom slucaju osoba moze da vas raportira i odmah ides kuci. Bila sam tu kad su 2 momka poslali kuci. Jos gore ako dodje do fizickog kontakta, tj tuce.
Jos jedna stvar se desila. Jos jedna gospodja alkoholicarka se odvalila od alkohola, i na zurci je zavrsila u tudjoj kabini. Kad se probudila i vratila u prvobitno stanje, nije se naravno niceg secala, pa je umislila da svojom voljom nije stigla tu. Decka je prijavila za silovanje, uznemiravanje, kako god, i decko je u prvom portu skinut sa broda i poslat kuci.
Imali smo na brodu decka, Filipinca, koji je gej, svi to znaju, svi zbijaju sale na njegov racun i on sa tim nema problem. Dosao je na zurku obucen u zensku haljinu, sa stiklama, ful sminka, umetak u kosi i zenska tasnica ispod miske. Neko to moze da `svari` ali kod nekih to malo teze ide. Tako da u afektu moze da se desi svasta. I jos jedna stavr, svi se kriju iza 2 reci `ship life`. Tako da svasta ima i svasta mozete da ocekujete, pogotovo od `drugara` sa broda, u koje mozete da se zakunete da su pravi drugari. Noz u ledja ocas posla! Videcete i doziveti stvari koje ne bi nikad pomislili da mogu da vam se dese. Zato oprez!
- Medikal. Medikal je na Visionu bio malo bolji od veterinarske ambulante coveka koji leci moje pse. Sestre se ponasuju prema vama kao da se vi folirate da bi bili off. Verovatno da je bilo, I ima slucajeva, ali ne mogu sve da nas isto gledaju. Meni se rane na nogama otvaraju, od cipela, a ona meni drzi predavanje kao kako to nije nista I da ja mogu I treba da radim. Opet sam imala zelju da bacam sa broda. Trazila sam da vidim doktora I nisam odustajala da bi mi doktorka ponudila da budem off jer je shvatila da rane mogu da se inficiraju I da se sve onda iskomplikuje. Ja sam rekla da hocu da radim I da mi samo treba papir da ne mogu da nosim ove kompanijske cipele. Dala mi je jod, antibakterijsku kremu, I gomilu zvoja. Kako – ne znam, ali sam mazala antibakterijsku kremu, nocu uvezivala noge u jod. Sada sam ok, ali I dalje imam oziljke po nogama. Takodje sam bila bolesna, klasicna prehlada, medjutim curi mi nos I automatski ide na bronhije. Ja im kazem da samo treba da zaustavimo nos, da mi treba inhalacija, jer imam problema sa sinusima da kad se razbolim nos curi kao lud. Jok! Ona meni daje ipobrufen, I gomilu drugih lekova bez potrebe. Posle 2 nedelje konacno su pristali da mi daju inhalaciju I morala sam da budem off jer sam u medjuvremenu dobila I temperaturu. Tako da sledeci put nosim lekove odavde I inhalator. I postacu DR. assistant waiter.
- Plata. Plata je bila na svake 2 nedelje ili 2 puta mesecno. Posle svakoh kruza, od head waitera, se dobija papir na kome detaljno pise koliko novca sam zaradila I po kom osnovu, razvrstano po stavkama. Po papiru iz kompanije sam zaradila oko 14.200 dolara za punih 7 meseci. Pritom treba imati u vidu da sam prvi mesec zaradila 500dolara (dodali su do zagarantovanih 1.100) I da smo imali 30dana dry dock-a, gde smo opet dobili zagarantovanih oko 1.100. Naravno u mom slucaju sam skoro pola potrosila, dosta je otislo na tehniku koju sam kupila za sebe I porodicu. Ja sam prezadovoljna. Naravno ovo varira od osobe do osobe, I nisu svi isto zaradili. Da se radi - da, da moze da se izdrzi – da. Ja sam osoba koja nije neradnik I neko ko je navikao da radi. Nikada nisam nikome rekla, nijednom supervizoru, `necu..ne mogu…a sto ja..pa ja sam malo pre daj nekom drugom..`. Tamo postpje pravila igre. Kao sto sam rekla, mnogo toga ce te videti. Covek koji ne zna da se kaze `pomodoro` a ne `promodoro`, I ciji je engleski `hao iz EVRIBODI?` je HEAD WAITER. Ti to znas i vidis ali moras da ga postujes I radis, bez pogovora. Svaka tvoja diskusija tipa `a sto ja to moram..kad sam radio..a sto nije ona` I slicno odmah – zaboravi, jer ides u pogresnom pravcu. Tamo te ne bicuju, I ne maltretiraju toliko, ali ne vole da se budis, raspravljas, bojkotujes. Tako da cutis, radis, izvines se kad pogresis I sve je EVRIBODI.
Mozes ti I drugacije, kao I svi mi drcni (SORRY) I neukrotivi Balkanci, ali ces onda da punkes I kao gomila njih da das otkaz, vratis se u svoju zemlju I radis za 200e. U mnogim slucajevima moras da budes pokoran, samo zato sto to tako treba. Ja sam, na primer, imala problem sa morskom bolescu…ahhhh…kad se samo setim. Jednom sam od celih 7 dana kruza radila 3. Kada sam supervizoru rekla da ne mogu da izdrzim I da moram da idem u kabinu – pustio me. Posle 2 dana sam mu rekla da sam sad super I da ako treba ja cu da dolazim ranije ili ostajem duze, da odradim te sate, rekao je `ne…ja znam ko si ti, kako radis I koliko vredis..ako ti neko pomene bilo sta, reci mi, ja cu da mu objasnim`. Kako sam napisala tako sam se ponasala, tako su se prema meni ponasali, I zaista cenili moj trud I rad. Jedan od tih, head waiter, koji dahce za vrat, kad sam odlazila mi je spremio pun usb kojekavih raznih skripta, meija, ilustracija, audio materija I ostalog da imam da se spremam za wejtera. Njegova zena, isti slucaj, head waiter, me je svo vreme na srpskom pozdravljala `gde si, sestro`, izgrlila me I izljubila kao da sam clan porodice. U gomili slucajeva ti gledaju kroz prste, za neke stvari bi do sada mnogo njih dobilo otkaze, ali I dalje rade na istom brodu.
- Rejtig. Ja se nisam zamarala sa kap sajzovima, stanicama, listama i slicnim jer sam shvatila da stanicu vodi waiter i tesko da moze ass. waiter da utice na to.
Ja sam se smejala, ugadjala gostima, pakovala im paketice omiljenog hleba da nose u sobe, davala espresso bez da im se naplati ali nista nije vredelo kad oni cekaju po 40 minuta na glavno jelo.
Ako imas nekog kao sto sam ga ja imala, na primer, ko se dere na tebe dok sluzi goste, iz njemu znanog razloga, tesko da mozes da imas dobar rejting.
Los rejting, mala stanica, malo para – jednostavno. Sa druge strane imas i waiter-e koji rade perfetktno svoj posao, sa kojima se salis, pravite pozitivnu atmosfersu sa gostima i to se reflektuje na rejting.
Gostima se to svidja i onda na kraju kruza ti daju `excellent`. Da, na kraju svakog kruza, poslednji dan, gosti dobijaju u kabine prazne koverte (da daju tips) na kojima pise `za mog waiter-a`, `za mog ass. waiter-a`, `za mog head waiter-a` i za mog `sobara/sobaricu`.
Pored toga dobijaju papir da ocene brod. Pitanja tipa kako ocenjujete dinnig room, spa…Gosti biraju izmedju: excellent, good, fair, poor. Ono sto kompanija trazi je jedino i iskljucivo `excellent`.
Gost popunjava na tom papiru svoje ime, broj sobe, i broj stola u dinning room-u, tako da se zna kome ide sta. Ako imas nesto sto nije excellent tvoj rejting pada, to znaci manja stanica i manje novca.
Svaki kruz menjas stanicu u dinning room-u i menjas konobara sa kojim radis. Svaki konobar ima svoj nacin rada, pa pored svog svog posla, moras da se prilagodjavas i konobaru.
Desavalo se da gosti meni daju baksis a ne mom konobaru i da su super samnom a da nam daju `fair`. Ili da meni daju tips u Windjammer-u, kad me vide, skoro svaki dan, i da se u dinning room-u samnom smeju i sale, a konobara ignorisu. Onda konobar gura da pricam sa njima, da bi vadila rejting. Tako da, kao sto rekoh, vecina stvari zavisi od konobara, pa se ja nisam zamarala preterano, kao moji sunarodnici, oko rejtinga, kapsajzova, stanica, stolica i ostalog. Radim svoj posao najbolje sto mogu i to je to. I, naravno, gledam da uzmem na osnovu toga sto vise baksisa.
- Ugovor/karte/kartica/drill. Na brodu dobijes karticu, koja ti je kao platna, stavljas na nju novac, u finansijama, I placas sve na brodu. Ugovor je 6 meseci I 3 nedelje, meni je bio punih 7 meseci. Ugovor mozes da produzis, ali to mora da bude majmanje mesec dana pre iseka istog. Kompanija je mnogo fleksibilna po tom pitanju, koliko sam primetila. Kartu placas da dodjes na brod a kompanija placa kad ides kuci. Karta za dolazak ti stize u HR, najkasnije, 7 dana pre sign off-a datuma ili mozes da proveris, kad se logujes,
na ovom portalu.
User name ti je tvoj broj, koji stoji na LOE. Ako se slozis sa cenom karte, kompanija ti zaduzuje karticu za iznos iste. A ako ne, moras da dokumentujes kompaniji da si kartu, koju si sam nasao, platio. Drill je simulacija neke nepredvidjene situacije na brodu, tipa potapanje, pozar I sl. Trenira se posada u slucaju da dodje na necega. Pored kartice koja ti zamenju pasos I kojom placas, dobijas jos jednu na kojoj dobijas instrukcije kada je drill ili kad se stvarno nesto desi: gde ides, sta ti je zadatak u takvoj situaciji I sl. I to se simulira drillom. Ima vise boja tih kartica, ja sam imala zelenu, sto znaci da smo imali drill jednom mesecno. Crvena kartica je imala 2 puta mesecno. Takodje ima nesto sto se zove `port manning` sto znaci da taj dan nema izlaska sa broda, jer moras da budes na istom opet u slucaju da se desi nesto. Spisak za te dane se nalazi na brodu, na odredjenom mestu.
Sve u svemu, rad na brodu, jeste tezak, ali ne toliko da ne bi moglo da se izdrzi 6 meseci. Mnoge stvari zavise od toga kako se postavis, pre svega stvari u svojoj glavi, I koliko si fleksibilan.
Ako svako jutro ustajes sa mislju `jos jedan naporan, sumoran, tezak dan…mrzim Windjammer, mrzim dinning room`, kao pojedine moje kolege, skocices sa broda posle 2 nedelje, maksimum.
Posebnu motivaciju ti daje novac, koji trosis na sve strane. Pre svega cinjenica da iako je suma mnogo manja nego sto je bilo predhodnih godina, ipak je mnogo, mnogo vise nego u Srbiji, u mom slucaju.
Ono sto zaradis za 6-7 meseci na brodu, u Srbiji bi zaradio za par godina.
Mozes da napredujes, da naucis, promuvas se po svetu, upoznas druge ljude, kulture, steknes nove prijatelje…Goa I Indija me cekaju u januaru! Tako da obrni-okreni samo si na dobitku..
Sto se mene tice, da sam znala, otisla bih sa 23 a ne sa 33. Svakako nikad nije kasno.
Ako nesto treba jos – tu sam.
Pozdrav svima!
PS - Izvinjavam se na svim gramatickim i drugim nastalim greskama...
