Ok.Jasnije nisi mogla da objasnis,slažem se.Realna slika broda.Sada cu ja da iznesem svoje misljenje sa kojim ne mora da se slozi niko ali eto cisto da podelim
.Ti si radila na poziciji koja je po mom skromnom misljenju malo lakša nego moja.Ja sam pre broda radila zaista svakakve poslove ne bi li prezivela kao i svi ostali.Solidnog sam obrazovanja ali naravno to danas ne igra nikakvu ulogu.Moja poslednja pozicija u Beogradu pre odlaska na brod je bila menadzerska(da se razumemo 6 godina sam krvavo radila za to) i moja plata sa 12 sati dnevno nije prelazila 650 eura koje su u to vreme i nesto vredele.Vauuuuu,porodica tu,prijatelji,privatan stan,komunalije(htela sam samostalnost a ne da živim sa roditeljima) a ja eto kod kuce i tonem li tonem u depresiju...Gazda kod koga sam radila naravno postaje seljački kapitalista koji prosipa pricu o svetskoj ekonomskoj krizi(i ako to njega ne pogadja) i pocinje da smanjuje plate,povecava radno vreme(moj "neprocenjivi" socijalni zivot PRESTAJE DA POSTOJI)...Ja vec u ocajnom stanju prestajem da radim i odlucujem se da odem na brod.I da ne davim otisla sam na brod kao ass waiter i sve je ok iz teksta koji je napisala Sofija ali..ja u tome pronalazim odobre stvari,dobre ljude,obilazim pa makar i na 5 sati destinacije o kojima sam DOSLOVNO MAŠTALA dok sam radila "za dobru platu kod kuce",družeći se sa prijateljima i vidjajuci svoju porodicu svaki dan..,Ja sam međju istim tim Filipincima,Indonezanima,Jamajcanima,Turcima,Hondurasanima,Kinezima,Peruancima nasla divne prijatelje.Mene su sa radom mucili i vise nego tebe Sofija ali sam onda gledala svog prijatelja Filipinca koji radi u plasticnim cizmama i rukavicama u dish wash-u za 500 eura a inače je profesor po zanimanju na Filipinima,imala sam prijatelja Makedonca,covek sa masinskim fakultetom koji je bio utility cleaner i radio za 700 dolara,zivela sa devojkom iz Kolumbije čiji su roditelji jako imućni ali su joj rekli da nađje posao i pokaže da je samostalna i ako ona nije imala razloga da radi,moj prvi konobar je bio dečko iz Beograda koji je završio matematicki fakultet ida ne nabrajam vise i znas sta je svima nama bilo zajednicko sem "slušanja polupismenih ljudi i radeci kao robovi i slusajuci poniženja"...niko se nicega nije stideo jer je radio nesto da pokuša da uspe u svom zivotu,zaradi neke pare,obezbedi sebi i svojoj porodici pristojan zivot kod kuce,otvori svoj biznis,za necije lecenje,kupi stan,kola...Možemo sada svi da pisemo sve najgore ovde sta je ko doživeo,kako su svi zutaci glupi,nepismeni ali svi smo mi tamo iz istih razloga ma kako se mi zvali,odakle dolazili i koje vere bili.Uh jaka stvar videti čoveka koji je dosao iz kolibe kako sece nokte na nogama,lepo mu kažeš da ti smeta i sa njima problem resen.Ja u Beogradu dnevno vidim desetak bosih cigancica kako na konju skupljaju karton iz kontejnera pa se ne sokiram..Ja sam zivela na deku gde su bili neverovatno samo čistači,peraci i ljudi sa najgorim pozicijama i najmanje placenim i meni je bilo fenomenalno.Sta hod da sam ih pitala ucinili bi mi,uvek je bilo veselo i zanimljivo,sami bi mi donosili sta god mi je trebalo i ja sam njima krisom donosila hranu iz restorana koju vole i postovali su me ,a znas zasto?ZATO STO IH NISAM GLEDALA KAO SMECE LJUDSKO i u tome je razlika...Čoveku negde bude upravo onako kako on stvori auru oko sebe i to se oseća..Ok mozda ti jesi intelektualno ispred nekog filipinca ali to ne znaci da si i bolji covek(e to je neprocenjivo)...Ja sam doživljavala igrom slucaja vise neprijatnosti od svojih "pajzanosa" nego od drugih(mada je bilo dosta situacija ja nisam iskljuciva ni u jednom momentu niti isfrustrirana sto je tamo neko lecio komplekse na meni).Imala sam i ja zestoke obracune sa stvarno ljudima lošeg karaktera ali i na tome sam zahvalna jer sam naucila sta i kako treba..Koje to dostojanstvo covek ima kuci kada radi kod kuce dnevno 8 sati za 1500 dinara(e to je ni 200 dinara na sat ili ti 1,5 euro)?Ja ne pravdam robovlasnicki sistem koji vlada ali dok god ima ljudi cija je plata 300 eura brod ce uvek biti rešenje da obezbedi svojoj porodici pristojan zivot.Nasi ljudi se vrlo brzo zaborave kada odu u inostranstvo gde su bili i sta su radili.Kada vidim čoveka sa najtezim mogucim fakultetom koji cisti jer je tu bolje placen nego sto ga rodjena država ponizava sa 250 eura za nesto sto se skolovao 10 godina zasto bi se neko posebnije osecao?Ja sam obisla pola sveta a znas sta bi mogla sa mojom platom da sam ostala da vidim?Eventualno Bugarsku,Crnu Goru i Grcku narednih 25 godina i to ako imam sreće!Nemojmo da smo nezahvalni,zivot na brodu je jedno ogromno iskustvo i tu covek vidi koji su mu limiti i kakva mu je psiha.Ja se nikada nisam vratila ogorcena,umorna da ali besna i ogorcena ne!Videti Meksiko i Karibe pa i na pola sata NEPROCENJIVO.Ja bi svi mladim ljudima koji žele da idu na brod rekla da to ucine pa makar i na jedan ugovor,da upoznaju druge ljude,kulture,da stvarno iskuse težak rad i nauče da cene svoje vreme i novac.Devojke umesto sto postaju blejacice i splavarke neka odu malo van zemlje a momci umesto sto čekaju tatu da im da dzeparac sami ga zarade.Moj zaključak je da tamo postaješ covek onakav kakav si zaista,sam,bez igde ikog,snalazis se,stvaras prijatelje,nema foliranja koje bi ti kod kuce mozda i proslo i to je ogledalo onoga sto si.Ako nista drugo upoznaš sebe onakav kakav si.I umesto sto slusaju price kako su zutaci glupi i strokavi,indijci glupi i ostale negativne komentare ja svima preporucujem da odu,budu ok sa svima koliko im situacije dozvoljavaju jer ima mnogo njih koji nisu ni glupi,ni prosti,ni loši ljudi vec je sve stvar koliko želis da budes covek.Odavno mi je neko rekao jednostavnu stvar a to je :Ako si po prirodi negativan uočava ces samo takve stvari ili ti obratno..
