Sta reci, kakvu posluku porati?
Sofija je u pravu za neke stvari a za neke nije. Neke stvari su jednostavno takve kakve jesu a druge su promenljive. Ona je lose prosla i snasla se slabije, a neko drugi je prosao bolje. Ali to je njena slika i tu se nista ne moze.
Ja ti npr Sofija mogu reci da sam ja radio deset puta tezi posao od tebe na brodu sa radnim vremenom od 12 ipo sati (Ass. Cook) i isto ti tako mogu reci da sam upoznao neke sjajne ljude, da je bilo dosta sjajnih zurki u tom istom crew baru ali i da je bilo dosta losih stvari, dosta losih ljudi, ali i te neke lose stvari zavise od tebe, kako gledas na njih, kako ih podnosis, kako reagujes na njih. U pocetku sam dosta trpeo i slusao, a prvom prilikom kada sam pokazao zube svom sefu, bilo je neuporedivo bolje. A nekada bih se smejao sefovima. U potpunosti se slazem sa tobom za diskriminaciju. Ja sam imao taj slucaj da sam radio na brodu koji je obilazio Aziju i samim tim, po mojoj proceni, na brodu je bilo bar 60% Filipinaca, 30% Indijaca, 5% Indonezana a ostalih 5% mesano. Bio sam jedini belac u bilo kom odeljenju gde god sam radio. Filipinci su se drzali zajedno, Indijci takodje i tako ko ce sta ce, onaj belac. To i da prodje nekako, mada ja nikada ne svrstavam ljude po nacionalnosti vec gledam kakav je ko covek, (tako mi je i najbolji prijatelj bio Indonezanin) ali najvise od svega me je nerviralo to sto su svi sefovi sa svakog odeljenja (inace sve Filipinci) pravili ociglednu razliku. Dosta puta sam pomisljao da se zalim onom liku za ljudska prava. Iako je moja pozicija bila Ass. Cook, otpocetka sam stavljen u mesaru zbog manjka ljudi. Posle nezgode koja me je zadesila, posto nisam mogao da koristim desnu ruku, prebacen sam na Horizont gde mi je svanulo. Pored mog sjajnog obavljanja posla, pored dobrog zezanja sa gostima (mnogi bi dolazili da se slikaju sa mnom po odlasku sa broda) prvom prilikom, sef me je gurnuo na Runera. Radio sam jos duze, uz 13 o casovnu trku, ceo dan sam znao biti mokar a kad je video da se i tu snalazim, preselio me je na preparation - jos gore. Malo sam se udaljio od teme, ali ocu da kazem, dosta je diskriminacije bilo bar na mom brodu, bar sto se tice kujne.
Tezina tvog posla je ono sto je relativno. Ja znam devojke koje su radile u Baru tvoj posao i njima je bilo fantasticno. Znale bi redovno da dobiju dosta slobodnog vremena a kad bi zavrsile smenu oko 1h dolazile bi vec nacirkane u crew bar
Smena im je pocinjala u 11h, tako da je bilo dosta vremena za odmor.
Ti imas svoje misljenje, postovanje, ali nadovezacu se na onu tvoju recenicu na brod nikada vise - ali kao kuvar. Kako stvari stoje, otisao bih odmah na brod radeci istu poziciju kao ti. I da mi se zadesi sve isto kao tebi, jer kada dozivis da radis sa nekim k****nima u beloj prostoriji, gde ne vidis nikada ni more ne osetis pravi vazduh, ne vidis 1 gosta ili prosto ne vidis nikoga drugog a da nije kuvar a primoran si da radis sa njih 5, 6oro koji su zaista k****ni, onda ti sve bude lepse. I jedna stvar je i meni zasmetala kao i vecini. Ne mozes da kazes da je neko glup ako odluci pored svega da ide na brod, jer, zivimo u usranoj zemlji, u kojoj ako nadjes posao a da si prijavljen to je nesto ravno naucnoj fantasici, u kojoj covek sa fakultetom radi u trafici. Pritom se plasis da nece da se stvori neki rodjak od ovih sa vrha da te izbaci sa tvog radnog mesta. Na svakom radnom mestu imas nekog rodjaka koji ne zna da radi svoj posao a onda redovno ti naj**** zbog tog nekog. Zbog toga tonemo sve dublje. Zivotaris sa 25000 ne smes da preduzmes nista jer radis ili na ugovor ili na crno. Niko te ne postuje i gleda da ti ukrade svaki dinar koji imas. Perspektiva u Srbiji ravna nuli. A opet, kao sto rekoh da ima stvari sa kojima se slazem, to je, odvojenost od tebi dragih ljudi. To je po meni jedna od najtezih stvari. Ostalo se da prebroditi
