Korisničko ime: sirenaaa
Država: Srbija
Spol: Zenski
Kompanija: Carnival
Pozicija: Assistant Stateroom Stewardess
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Iskreno ne znam da odgovorim kad sam tacno cula, a ni od koga… Jednostavno, jedno vece, radeci nocnu smenu kolega i ja guglovali poslove u inostranstvu, videli naslov posao na brodu i negde iz malog mozga sam izvukla informaciju da znam devojku sa kojom sam se davno druzila i da sam od nekog cula da je otisla da radi na brod.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Pogledala sam na njenom fb profilu slike, i nikad necu zaboraviti, profilna slika joj je bila na plazi Half moon Cay.
Medju slikama, Carnival brod u pozadini, voda i nebo savrsenih boja i to je bilo to.
Naravno, znatizeljna sam gledala njenu listu prijatelja, videla da neki imaju sliku sa delfinom, sto je meni od kad znam za sebe bila zelja (plivanje sa delfinima) i sta da kazem vise, to je bilo to.
Poslala sam joj poruku na fb, da li bi mi dala neke informacije, postavila nekoliko pitanja, i samo je odgovorila “dobro mi je, evo ti br tel od ……, nju zovi”.
Nisam htela da je smaram i molim za odgovore posto ocigledno nije bila zainteresovana da objasnjava, pocela sam traziti po internetu, pronasla ovaj forum, registrovala se i na njemu našla sva pitanja i odgovore sto su me zanimala.
Citam ga jako dugo i pratim, od 2010.e i samo zelim da ovde pohvalim sefa i sve vas koji ste odgovarala na sva pitanja, koji ste ih postavljali jer ovde zaista sve moze da se pronadje, sve.
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Pa kao sto me ona uputila, aplicirala sam preko EP…
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Ponudili su mi Assistant Stateroom Stewardess na CCL, navodno je bila jedina otvorena pozicija, uskoro interviju i ja presrecna.
Nisam htela da cekam, samo sam zelela das to pre idem naravno da sam prihvatila.
Tek kasnije, kasno naravno, sam shvatila da je jedna od najtezih pozicija, pogotovo ako si devojka pa moras, izmedju ostalog da tovaris ili raznosis kofere a ja teska celih 57kg ali…
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Interviju je trajao, recimo celih 5 minuta…
Predstavi se, reci svoje radon iskustvo i zasto zelis na brod…
Saznala sam da sam prosla odmah, taj dan nam je receno kad su svi kanditati zavrsili da smo svi dobili posao.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Iskreno, veliki, €850 agenciji, lekarski, viza, put u Zagreb, dva puta put u Bg (zbog lekarskog i vize), pa kupi kofer, kupi kozmetiku, ponesi pare… €1500…
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?Nosila sam svasta. Cak i peskire posto nisam znala da tamo “dobijemo” da koristimo.
Kompletnu kozmetiku, fen, puno garderobe, iako neke stvari nisam ni jednom obukla u toku ugovora… Vec se ni ne secam, ali da, bas sam puno stvari nosila.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Prvi dani…. Najtezi dani u zivotu…. Sama, izgubljena, zbunjena, bolesna (sea sick), razocarana najvise… Nisam znala sta da radim.
Niti krenuti nazad kuci a ostati tamo jos 8 meseci, mislila sam da necu preziveti
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?Hahahahahaha, kompanija? Nikoliko
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Pa iskreno, ne.
Od tebe se ocekuje da od momenta kad udjes na brod znas sve o svom poslu, da znas sve da uradis i jos kao nemas potpitanja to je extra.
Pomogli su mi nasi ljudi, kolege da kazem, koji su mi kasnije postali dobri prijatelji.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Sa tim nisam imala problem, toga sam bila svesna i pre nego sto sam krenula na brod, a kabina je ionako samo da u njoj prespavas i da se istusiras.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Ne… Naravno da je prica agencije bila o nekoj mnogo vecoj cifri, a za cinjenicu da tamo nema plate (tipping pozicijama) nikad nisam cula tako da sta reci….
Mala sekcija, jer je li prvi sam ugovor, pa posle kruzevi u Evropi…
Novac jeste znatno veci nego kuci, ali zato svaki dolar i posteno zaradis i racunala sam na vecu zaradu.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?Da, postoji ali zavisi od mnogo faktora…
Uvek je do tebe, da li ces se pokazati ili ne… Da li imas dobar menadzment i da li ces biti te srece da im bas fale ljudi pa da nekog, tj tebe unaprede…
Po mom iskrenom misljenju, mnogo kockica tu treba da se sklopi.
Ali, dok nisam dosla na brod nisam imala predstavu da ima i drugih nacina za to, da je to tamo sasvim normalno i zaista nisam bila zainteresovana da se raspitujem ili slusam iskustva devojaka kako su dobile promociju. Ne sve, naravno, ali srela sam ih par koje su se otvoreno pohvalile kako su stigle tamo gde su sad… Strasno.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Extra, zaista sam imala super drustvo, i super nam je bilo… Opet deck, izlasci napolje, zurke…
I dan danas su mi ostali dragi i volim da ih se setim. Da mi taj deo moje brodske pustolovine nije bio tako pozitivan, mislim da bi posle par meseci dala otkaz i dosla kuci, iskreno.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.To se ne moze opisati, jednostavno, svakakvi… Nasi, ex Yu se zaista drze zajedno, i slazu i super su…
A ostali, ne bi to komentarisala, mislim da je na forumu puno pisano kakvi su npr Filipinci i Indijci…
- Kako biste opisali putnike?
Auuuu… Drugaciji od nas, skroz.
Mislim da treba knjigu napisati o biserima i glupostima sto oni nas pitaju
. Gladni, definitivno. Uvek gladni. Ima i vedrih, “normalnih” ali samo nekolicina.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?Jesam, to je prednost nocne smene, a ja sam hvala Bogu igrom slucaja, rotacijama i menjanjem grupa skoro 5 meseci radila nocnu.
Da nisam, uspela bi ali ni blizu toliko vremena provesti na plazama ili u obilasku gradova Evrope.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Definitivno Key West i Grand Cayman, bez razmisljanja. I Cozumel, ne znam zasto ali i njemu sam se uvek radovala, kao i 90% crew membera
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Posetila sam preko 50 destinacija koje bez rada na brodu nikad ne bi… Videla neke od najlepsih plaza sveta koje.
Ostvarila svoj san, plivala sa delfinima i provela tri dana u Majamiju. Upoznala divne ljude.
Nakupovala se garderobe i to po kakvim cenama. Cena tehnike, telefona i lap topova isto dzabe u poredjenju sa cenama kuci
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Nostalgija… Ne mozes provesti 6,7,8 meseci daleko od kuce a da ti ne nedostaje tvoja porodica, prijatelji, decko ili devojka…
Npr plazma keks ili burek, smoki…
Bila sam konstantno gladna. Ne zato sto nemas sta da jedes, izbor je veliki ali sve je plasticno, istog ukusa i svejedno mi je bilo da li cu pojesti paradajz ili jabuku.
A gojis se, kilogrami se samo lepe i jedno jutro vise ne stanes u svoje farmerice. Ugojila sam se preko 10 kg, i to za par meseci.
Daleko si od kuce, skajpujes sa svojima i meni se cinilo kao da gledam svoju porodicu na tv-u, u nekim momentima kao da je moj zivot film, a moras otici do kuhinje ili prodavnice ali nemas daljinski da stisnes stop, pauzu ili posle vratis scenu. A posao kao posao, ako nemas srece, a tesko da ces imati, bices konobar ili raditi u hskp-u i raspadati se 8 meseci, naraditi se i ukoliko ti povuku gratuities pitaces se za sta sam crkavao…
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?Da, definitivno bi preporucila, to je neverovatno iskustvo, u svakom smislu…
Izmedju ostalog, prvo sto mi je mama rekla kad sam dosla kuci bilo je “promenila si se, odrasla i sazrela”.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Gledajte da aplicirate za sto visu poziciju, sto bolji department… Ne prihvatajte prvi posao koji vam agencija ponudi dok se ne informisete kakav je i sta je…
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?Zavrsila sam svoju pricu sa CCL, zivot nam nekad spremi iznenadjenja, ostvarimo neke druge snove koji nemaju veze sa delfinima i plazama, ali trenutno cekam gl interviju jer sam sa svojim muzem aplicirala za drugu kompaniju.
Jos nesto cu dodati… Reci koje mi odzvanaju u usima:
“videces, doces kuci, proce dva dana a ti ces gledati kroz prozor i traziti vodu. Budices se i sve ce ti ovo faliti, brod ce ti faliti, hteces nazad”.
“Ma daj, ne lupaj, kako ovo nekom moze da fali. Samo cekam da zavrsim ugovor, odem kuci i nikad se vise ne vratim”.
“A, hteces i jos kako ces hteti, kako ce ti samo faliti. I meni su to pricali, nisam verovao, udje ti u krv, navuces se, videces”
Nisam verovala, nisam mogla da zamislim, ali da, fali, i jos kako fali…I posle nedelju dana pocne da ti nedostaje.
I bas tako, pogedam kroz prozor, vidim ulicu, cujem kisu, cujem automobile, vidim nebo i krosnje, sve mi je to falilo dok sam bila na brodu, a sad, tako zelim nazad i da je oko mene samo voda… I onu srecu kad ugledas neki port.
