Korisničko ime: Jovana_Bg
Država: Srbija
Spol: Zenski
Kompanija: Princess Cruises
Pozicija: Buffet Stewardess
Kako ste čuli o poslu na kruzerima? Prvi put sam cula da postoji mogucnost u nasoj zemlji da se dobije posao na kruzerima, od drugarice koja je cula od neke devojke koja joj je prenela bajkovita iskustva.
Prvo sto sam pomislila je bilo ”To! To je taj posao mojih snova”…
P.S. Od kada znam za sebe ,san mi je bio da proputujem svet, a jos i da radim uz to, dzek pot!
Ubrzo zatim sam se bacila na potragu po internetu, i tu nasla sve potrebne informacije.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Kao sto vec rekoh, putovanje i samo putovanje .
Sama pomisao da sam svaki dan u drugoj zemlji, zelela sam da odem iz svakodnevnog sivila Srbije, da osetim slobodu ,krstareci po okeanima sveta.
(slobodu,cuj ironije,kasnije pomislih) ,i uz sve to zaradim fine parice,ali novac mi zaista nije bio primaran.
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Otisla sam preko Safe Cruise agencije, jer su u mom gradu, icula sam da je brdo ljudi otislo preko njih, da su provereni.
Jos mi je i odgovaralo to sto regrutuju za Princess, a Princess placa kartu svojim zaposlenima. To mi je bila dosta olaksavajuca stavka, jer sam zelela sto pre da odem.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Kao sto sam vec rekla, za kompaniju Princess Cruises, koja je i jedina sa kojom Safe Cruise saradjuje.
Pozicija bufet stewardess, jer za gift shop nisam imala iskustva i preporuke, a ni jezik mi nije bio bas toliko dobar tada.
Da napomenem da sam imala jedva 21 godinu, tako da ni za restoran nisam imala ama bas nikakvo iskustvo .
Tada je bila bas velika potraznja za devojkama u bufetu, tako da su mi rekli da ocekujemo brz ukrcaj, sto mi je dodatno islo na ruku .
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Finalni intervju je trajao svega 5 minuta, za razliku od preliminarnog, gde sam imala i mnogo vecu tremu.
Princesov regruter je bio vrlo prijatan i raspolozen, sto me je dosta opustilo i intervju je tekao savrseno.
Odmah po izlasku sam znala da sam prosla, jer je zaista razgovor tekao bez greske, a ja sam bila tako ubedljiva u svom “dvogodisnjem” radnom iskustvu u restoranima.
Zvanicno sam saznala,2-3 dana kasnije, kada su nam rezultati stigli na mejl.
Secam se ,bio je ponedeljak, najlepsi do tad ponedeljak.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Od samog starta ,ovim redom: 50 evra za prevod dokumenata, (diplome, potvrde iz suda da niste osudjivani, preporuka i ostalih kvalifikacija) ,to dajete kada tek aplicirate.
Zatim kada prodjete preliminarni intervju ,oko 35 evra, prvi dan treninga, za psiho test i test iz Engleskog.
Kada prodjete glavni intervju i dobijete ugovor, 350 eura za proviziju agencije, oko 11 000 za Americku C1/D Vizu, i oko 11 000 za lekarski pregled.
Na kraju pred sam put za uniformu i ostale sitnice, ali to je sve individualno…
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom? Odmah posle zavrsene papirologije, kupila sam svu potrebnu uniformu (crne cipele, crne suknje, bele kosulje, i brdooo crnih hulahopki ) i cekala svoj datum ukrcaja.
Ponela sam ogroman kofer, pun letnje garderobe. Zamislite koliko nepotrebnih stvari nosite kada idete na more na 10 dana, a sada je trebalo spakovati se za 6 meseci.
Od sampona, balzama i kupki za naredna bar 4 meseca, preko paste za zube, dezodoransa i parfema, do sminke za isti taj period.
Kao da sam posla na pusto ostrvo, a ne na brod gde sve to mogu da kupim, a da ne pominjem crew shop u Istanbulu kod same luke, gde radnici sa broda imaju jos i popust, a u kome mozete kupiti sve sto vam treba.
Ne preterujte sa stvarima, sada kada bih isla ne bih ni trecinu ponela, ostavite mesto u koferu za brdo novih stvarcica koje cete kupiti .
Naravno fotoaparat i laptop, slike mojih najdrazih, moju omiljenu hello kitty jastucnicu,
da lakse prebrodim nespavanje u vlastitom krevetu, i 250 evra ,da se nadje.
U mom slucaju psihickih priprema i nije previse bilo,3 i po meseca sam cekala na ukrcaj, a u sredu mi je javljeno da idem u subotu.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Prvi dan kada sam ,posle upoznavanja sa menadzmentom i ostaih procedura usla u crew zonu, osecala sam se kao lansirana sa neke druge planete, na najveci brod u Princesovoj floti..
Hodnici u podpalublju delovali su mi kao lavirinti, i nije bilo nikakvog orijentira kako bih sto lakse nasla svoju kabinu.
Stotina nepoznatih lica, uglavnom iz Azije, samo sam se pitala “gde sam ja ovo dosla i sta tu radim“.
Nema tu nikakve pripreme, to je šok koji morate da dozivite ,prvi put kada se nadjete u nepoznatom, sami samcati.
Tu vam se razbija sva ona iluzija koju stvorite gledajuci razne slike mesecima unazad. Osecala sam se izgubljeno, uplaseno ,cak i malo glupo.
U pocetku nisam razumela nista sto mi se prica, svi su pricali nekim samo njima znanim Engleskim.
Ubrzo sam srela i mnoge poznate ljude sa trenigna, i generalno dosta nasih ljudi, i stvari su postale mnogo lakse.
Neverovatno je kada u tudjini vidite nekog svog, osecate se kao da vidite nekog najrodjenijeg.
Odmah isti dan sam pocela sa radom, i prve dve nedelje je bilo jako naporno.
Radila sam od 6 do 11, sa nekim pauzicama izmedju ,u toku kojih sam morala da idem na raznorazne treninge.
Odslusala sam ih u polu snu. Iskreno ,prvih nekoliko dana sam jedino razmisljala o tome kako cu da zbrisem odatle.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?Ne nesto mnogo, dali su mi uniformu, gomilu nekih papira, sture informacije i gurnuli me odmah u vatru.
Vise su mi pomogle kolege, i jedan supervisor koji mi je mnogo pomogao u tom vaganju -ostajem ili se vracam kuci, divna jedna osoba, ali je na moju zalost posle 10ak dan zavrsavao svoj ugovor…
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Kao sto vec rekoh, dosta su mi pomogle kolege i neki supervizori.
Inace ,prvi put u zivotu sam drzala ajncer, ali sam brzo savladala strah da ne isprosipam svo pice po gostima i uhodala se.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Nisam nesto narocito osetila, ako se misli na kabinu, jer u njoj najmanje vremena provodite.
Smetalo mi je samo sto mi je krevet na spratu, a plafon je jako blizu pa sam osecala klaustrofobiju prvih par dana, a posle sam se navikla.
Nisam stizala ni da pogledam u taj plafon, a vec sam bivala komirana u dubokom snu .
Mnogo teze mi je pala vremenska ogranicenost ,i non stop trka frka ,svaki dan, po ceo dan.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Bila sam zadovoljna, imala sam onoliko koliko sam i ocekivala. Ali sreca da sam dobila najveci brod.
Bilo je ljudi koji su na malim brodovima zaradjivali skoro pa duplo manje, a ista pozicija. To moze dosta da demoralise i da vas navede da date sign off.
Mnogo puta u svojoj glavi razmisljate vredi li sve ovo tih para.
Kao sto sam rekla, novac mi nije bio bas presudan u odluci da odem na brod, ali za 700 dolara sigurno ne bih ostala .
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu? Postoji ,ali jako mala.
U toku prvog ugovora nemoguca misija, eventualno na kraju ugovora. Ali se u 90 % slucajeva desi da te ,posle kada ides na drugi ugovor, vrate na istu poziciju.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Jedna od pozitivnih stvari na brodu, ima toliko ljudi ,da svako moze da nadje neko drustvo koje mu odgovara.
Skoro svako drugo vece se organizuje neka zurka, a u bar mozete u svako doba noci da odete i nadjete nekog naseg.
Sa mnogim ljudima se brzo zblizite, jer na kraju ,svi ste u istom sosu, da ne kazem g******
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.Sirok sprektar ljudi, sacinjen od vise nacija i rasa. Najvise Azijata, Juzno Amerikanaca, nas i Ukrajinaca.
Moje neko subjektivno misljenje, Filipinci i Indonezani su stvarno ok, uvek su tu ako vam treba neka pomoc, ako vas zgotive sve bi vam dali.
Ima i medju njima jako inteligentnih i zanimljivih, ali nesto vise od polovine je po malo dosadno za nas mentalitet, uglavnom ne puse, ne piju, i vrlo su religiozni.
Zivot bi dali za Princess (ako ustvari vec i nisu ) i to me je mnogo nerviralo, cak su neki imali istetoviran Princesov znak, al donekle i razumljivo, s obzirom iz kakvih Zemalja dolaze.
Mnogo cene novac, njima je 1 dolar ogroman i sve bi uradili za njega.
Zatim, Indijci, po meni mnogo gadni ljudi, cast izuzecima .
Latino Amerikanci, pozitivne budale, koje su najslicniji nama, piju ko ludi i ne mogu bez provoda i zurki, ne daju na sebe i u principu nisu toliko zeljni para, mnogo cene svoju slobodu i dosta ih je davalo sign off na mom brodu.
Medju njima imam najvise prijatelja.
Zatim Ukrajinci, sta znam, isto dosta slicni nama, a nekako se i osecate povezano s njima, zbog mnogo cega….
I dosta nasih naravno, uglavnom se svi drze zajedno, ali nije svima bitnije prijateljstvo paisanosa od svoje velicanstvene karijere ,pa su neki spremni na sve i svasta.
- Kako biste opisali putnike?
Uf, I putnika je bilo raznih, ali najcesce su to bile raspolozene i vrlo drage bakice i dekice, sve u svemu jos jedna svetla tacka na brodu.
Bilo je i mnogo tupavih Amerikanaca sa brdo glupih pitanja koja su me toliko zapanjivala, da im na kraju dam jos gluplji i besmisleniji odgovor i oni budu zadovoljni.
Iskreno u pocetku sam mislila da me zezaju, ali ima nas raznih, 100 ljudi, 100 cudi.
E da ,bilo je i nadobudnih ,bogatih namcora koji su dosli na krstarenje po ko zna koji put, pa ocekuju da ih hladite lepezama i oblecete oko njih .
Uglavnom se zale na sve i svasta, i pokusavaju na sve nacine da dobiju nesto besplatno.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?Imala sam vremena da obidjem sva mesta ,ali mnogo vise na Karibima ,jer brod pristane kod same plaze .
U Evropi su luke uglavnom malo dalje od grada ,pa morate da uzmete shuttle bus .Uglavnom je to bila jurnjava do tamo i nazad, nekad cak i u uniformi.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
U Evropi sva su mi bila omiljena ,Monte Carlo, Istanbul, Venecija, Mikonos….Na Karibima St.Marteen, prelepe plaze, dobar shopping, i to sve u okolini luke.
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Proputujete svet, dobijete tu mentalnu sirinu, prosirite vidike, usavrsite jezik. Spoznate svoje mogucnosti,postajete vrlo fleksibilni….
Posle broda adaptiracete se bilo gde, mnogi kazu da je brod kao druga vojska.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Odvojenost od porodice, nezdrav tempo zivota, 6 meseci radite bez prestanka, bez slobodnog dana, mnogo nepravde. Ako ste slabi sa zivcima ,u pravom ste paklu.
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto? Svakako bih preporucila, ja nisam zazalila nijedne sekunde. Neprocenjivo iskustvo, vec sam navela pozitivne stvari.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Za pocetak, da se dobro raspitaju o svim kompanijama pre nego sto odluce za koju ce da rade, kao i o poslu koji ce da obavljaju, ipak ce 90% svog vremena provesti na tom poslu.
Nemojte prihvatati bilo sta ,samo da sto pre odete ,jer cete tesko izdrzati da radite teske poslove ,a da ne date sign off.
Kao recimo ja sto sam jedva izdrzala u restoranu. Posle dish washera i utility cleanera, ovo je najgori posao na brodu.
Bolje za to vreme sto biste otisli i zazalili, da radite na sebi, usavrsite jezik, upisete neki kurs i na kraju odete na dobru poziciju, brod vam nece pobeci.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim? Idite na dobru poziciju, proputujte, zaradite novac i vratite se posle 2-3 ugovora normalnom zivotu.
Nikako nemojte gledati na brodove kao na dugorocno resenje, i da najbolje godine svog zivota protracite tamo.
Kao mnogi ljudi na dobrim pozicijama, koji u 50-tim i 60-tim zaradjuju odlicne pare, ali nemaju za koga, nemaju ni kuceta ni maceta, i vise nemaju kud, brod im je postao dom, sto je jako zalosno.
Promasili su potpuno svoje zivote, gledajte njih kao nesto sto nikako ne zelite da postanete.
Ja cu mozda ponovo otici, ali samo na neku dobru poziciju i u drugu kompaniju, ali otom potom.
Srecno svima !
