Korisničko ime: mali remorker
Država: Srbija
Spol: Muski
Kompanija: Princess Cruises/P&O Australia
Pozicija: Junior Assistant Purser/Assistant Shorex Manager/Assistant Night Manager
Kako ste čuli o poslu na kruzerima? O samom poslu na kruzerima sam cuo jos pre vise od 7 godina kada su me tadasnje kolege u drzavnoj firmi nagovarale da idem da radim na njima obzirom da nisam imao ugovor za stalno i obzirom da nisam ozenjen.
Ja sam tada bio apsolvent i iskreno nisam ni razmisljao preterano o tome. Par godina kasnije, kada je diploma postala samo jedan vise papir u kuci i kada su racuni poceli da se gomilaju, poceo sam da guglam i da se raspitujem.
Setio sam se druga iz srednje cije sam slike gledao na netu iz raznih delova sveta i od njega sam dobio neke prve informacije kako, sta, gde i tome slicno.
Ubrzo potom pronasao sam ovaj Forum i ostalo je manje vise istorija. Sve informacije koje sam dobio kako od drugara tako i od jos par poznanika su bile nepotpune i u pocetku sam celu pricu vezanu za kruzere poceo totalno ne upucen.
Kada sam poceo da iscitavam Forum tada sam vec bio u procesu apliciranja ali svakako me je Forum pripremio na to sta da ocekujem tamo negde na drugom kraju sveta.
O pomoci i savetima drugih forumasa da ne govorim. Ave Sefe!
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Sama cinjenica da u svojoj zemlji ne mogu da zaradjujem onoliko koliko mi je potrebno da normalno zivim i da ne razmisljam da li cu danas kupiti kilogram banana i mesa ili samo kilogram banana, mi je bila dovoljan trigger da se odlucim da krenem put belog sveta. Mogao sam da biram izmedju kukanja i nemanja novca ili da stisnem zube i krenem u nepoznato. Na svu srecu izabrao sam pravi put i za sada se ne kajem.
Imam plan u glavi i tezim ka ostvarenju istog. Da bi ga ostvario kruzeri mi pomazu tako da mi je to dovoljna cinjenica.
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Ja sam se prijavio preko par agencija u Srbiji. Prvo sam se prijavio u Sea agency ali sama “ozbiljnost” i “profesionalnost” agencije mi nije ulila preterano veliku sigurnost tako da sam ubrzo potom aplicirao i preko Kouzon agencije.
Preko iste sam odradio preliminarni intervju i dobio obecanje da cu u narednih 2 do 4 meseca izaci na finalni. To je sve bilo u Aprilu 2013. Godine...ni do dana danasnjeg nisam dobio poziv od pomenute agencije.
Vec posle nekoliko meseci cekanja sam odlucio da apliciram i preko trece agencije (u mom slucaju i one preko koje cu otici) a to je Safe Cruise iz Beograda.
U kratkom vremenskom roku sam odradio par preliminarnih a zatim i finalni intervju.
Moje iskustvo vezano za cekanje rezultata finalnog intervjua je vec pomalo antologijsko i dobro je poznato svim forumasima.
Ali na svu srecu sve se zavrsilo kako treba tako da nakon 11 meseci, od dana apliciranja, sam dobio i ja datum ukrcaja.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Moj izbor je pao na Princess Cruise kompaniju jer su u tom momentu placali povratnu avionsku kartu za zaposlene.
Obzirom da sam bio jako slab sa novcem (citaj nisam ga imao) morao sam da kalkulisem sa svakim ulozenim dinarom.
Bio sam ja svestan cinjenice da cu to otplatiti i vratiti cim odem ali sam takodje razmisljao i o tome koliko cu novca uspeti da ustedim i vratim sa sobom kuci.
Tih dana sam se igrao sa matematikom svakodnevno i jedino zbog toga je izbor pao bas na njih.
Doduse imao sam i drugaricu koja radi za njih pa sam neke price slusao i od nje ali glavni i jedini razlog je bio avionska karta. Izbor pozicije je bio manje vise lak.
Moj hobi je pozorisna gluma i hteo sam da konkurisem za entertainment ali je to nemoguce dobiti tako da je druga opcija bila recepcija jer sam imao dosta radnog iskustva na tom poslu.
Konkurisao sam za tu poziciju i na kraju je i dobio.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli? Intervju je trajao nepunih 10 minuta a da sam prosao saznao sam nakon 4 meseca.
Kao sto rekoh, to je bila prava pustolovina.
Inace intervju se sastojao od par pitanja vezanih za sam posao i jedno ili dva vezana za privatni zivot.
Vec sam na Forumu napisao opsiran post kao i sama pitanja koja sam imao.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Moji troskovi za Princess su bili 645e.
Obzirom da sam na kraju otisao na P&O Australia i da sam za njih morao da odradim drugi lekarski pregled i jos par novih papira, sami troskovi su se popeli na 830e.
Dodatni troskovi variraju od osobe do osobe. Mene su recimo izasli maksimalnih 60tak eura.
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom? Kao i svaki tipican muskarac ne pretrpavam se ptrljagom.
Poneo sam samo najneophodnije stvari (vec sam nabrojao u odgovarajucoj temi na Forumu).
Stvari sam imao dovoljno da spakujem u poveci ranac (tipa bekpekerski i sl.) ali sam se odlucio na kofercic cisto iz fazona posto sam godinama putovao samo sa rancem na ledjima a i da skinem kevu sa vrata posto me je proganjala koferima u fazonu da ce mi trebati kad se budem vracao i sl. Bila je u pravu jer sam se vratio sa 5 razlicitih setova uniformi...
Moj savet svima koji idu prvi put je da ponesu samo donji ves i carape, pribor za licnu higijenu i par majica i sorceva. Sve ostalo vam ne treba.
Ja sam recimo poneo farmerke koje sam obukao samo jednom za svih 6 meseci. 90% vremena na brodu provodite u uniformi tako da je nosenje gomile garderobe bespotrebno.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Prvih nekoliko dana sam bio potpuno pogubljen u vremenu i prostoru. Ukrcao sam se na brod u 7 sati ujutru i vec u 9 bio na desku.
Dva sata sam imao da zaduzim uniformu i obavim ostalu neophodnu papirologiju kao i da ostavim stvari u kabinu. Da li treba da napomenem da nisam znao da nadjem kabinu, oficirsku menzu, radno mesto...?
Tih prvih nekoliko dana sam konstantno ucio nove stvari tako da se nisam ni okrenuo a vec je bila zavrsena prva sedmica...
Nakon 10 dana su me obavestili da cu uskoro preci na novi desk (Shore tours) tako da se mom pogubljeniju na brodu nije nazirao kraj.
Prvih nekoliko dana, sedmica pa cak i mesec do dva mogu jednostavno nazvati UCENJE.
Ucite bukvalno sve! Posao, rutine, brod, obaveze, drilovi su tu da vam dodatno naprave pometnju u glavi (jos ako ste clan assesment party-a tek onda vam je svaki drill zurka), upoznajete nove ljude na sve strane...
Nakon tih, ajde da kazemo mesec dana, shvatate da li ste za takav nacin zivota ili ne. Mislim da je to prelomna granica kada ili odustajete ili odradjujete ugovor do kraja.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto? Imao sam srece da je ceo tim sa kojim sam radio bio jako dobar i slozan. Jako puno su mi pomogli da savladam posao tako da sam vec treci dan poceo da radim samostalno.
Dobio sam svoj keš i sve sto ide uz njega i poceo da se osamostaljujem. Naravno posao na recepciji je takav da je prosto nemoguce da naucite sve i odjednom tako da sam konstantno zapitkivao iskusnije kolege kada god ne bi bio siguran u odgovor koji treba da dam putniku.
Odmah po dolasku sam upoznao sefove i jedan od njih me je odveo do moje kabine i objasnio mi kako da se vratim na posao (naravno da sam se izgubio u povratku i da sam mesto za 2 minuta dosao posle nekih pola sata), koleginica me je odvela da zaduzim uniformu...jednom recju super su me prihvatili. Vec posle prve zurke u crew baru sam postao najomiljeniji kolega ali to je vec prica za neku drugu temu na forumu
Kompanija kao kompanija nema nista sa vama tj ne moze vam nesto preterano pomoci. Oni su vam dali posao i redovnu platu a na vama je kako cete plivati u celom tom moru obaveza i problema.
Kompanija vam pomaze jedino ako im se direktno obratite sa konkretnim pitanjem.
Sve ostalo je na sreci da upadnete medju kolege koje ce imati dovoljno strpljenja da vam pomognu i pokazu posao kao i da vas uvedu u brodski zivot.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Vec napomenuh u prethodnom pitanju ali nije zgoreg ponoviti. Ceo tim sa kojim sam radio (inace bio sam jedini belac) mi je jako puno pomogao.
Niko ni jednog jedinog trenutka nije rekao da ne zeli da mi pomogne. A bio sam bas naporan u pocetku jer sam uvek vodjen izrekom “ko pita ne skita” tako da sam ucio stvari zapitkivajuci starije kolege.
Cak sam znao i posle 4 ili 5 meseci da pitam nesto kada nisam siguran ali to je sve normalna stvar na brodu. Za recepciju na brodu nijedan dan nije isti.
Svaki dan se desavaju neke nove stvari, neki novi problemi, obavestenja, informacije...iz tog razloga je jako bitno imati slozan tim koji ce da radi kao jedan.
Ja sam imao tu srecu i zaista veliku zahvalnost dugujem svim ljudima koji su radili sa mnom ovih 6 meseci.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu? Vec postajem dosadan ali opet moram reci da sam i tu imao srece. Bio sam smesten na dvanaestom deck-u u oficirskoj kabini koja je jako prostrana bez obzira sto su dvoje ljudi u njoj.
Opet, cak i pored te cinjenice nije isto kao kod kuce, zar ne, ali ziv se covek na sve navikne. Meni je kasnije bilo bitno jedino da klima radi kako treba jer je Australija paklena...o Papua Novoj Gvineji da ne govorim.
Svaki dan smo imali cabin steward-a koji je cistio kabinu i menjao posteljinu tako da sam takav prostor i okruzenje jako dobro prihvatio i veoma brzo se privikao.
Ako takvom prostoru pridodate veliki plazma TV i Xbox onda je sve lakse
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
I pre samog odlaska znao sam kolika ce mi biti plata i vec sam u glavi imao neku zacrtanu cifru koju zelim da vratim kuci. Kao i svi ostali, plivao sam u dugovima pre odlaska ali sam
vec posle nepuna tri meseca bio na pozitivnoj nuli. Svi dugovi su bili vraceni (a bilo ih je oko 2 soma eura), racuni placeni i onda sam poceo da stedim i odvajam novac na stranu.
Pred kraj ugovora sam poceo da racunam i da se sabiram i oduzimam. Prema planovima i proracunima jos dok sam bio kod kuce, skoro sam ispunio planiranu cifru ali je imala manjih odstupanja zbog interneta.
Za sledeci ugovor svakako znam sta mi je ciniti. Da se razumemo, nisam ja sebe lisio nicega tamo, naprotiv. Kupio sam sebi par poklona kao i najblizima ali svakako nisam rasipao kada za to nije bilo potrebe.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu? Ja sam posle ovog prvog ugovora ostao dobro upamcen medju kolegama i sefovima jer sam za 6 meseci uspeo da od recepcije preko Shorex-a dodjem do Assistant Night Manager-a.
Na prvom ugovoru dobiti Shorex je ravno cudu i ludoj sreci a o Assistant Night Mgr. da ne govorim. I to ne samo na prvom vec i na drugom ugovoru....Ali jednostavno trud i rad su se isplatili jos kada se uklope sa faktorom srece moze jako brzo da se napreduje. Na sledecem ugovoru mi je vec potvrdjeno da cu ici u Crew office tako da posle toga stajem u red za ceo strajp sto mi je i cilj za sledecih 6 meseci.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Drustveni zivot na brodu zavisi jedino od vas samih. Da li ce vam biti zanimljivije na zurci u crew baru ili u nekoj kabini na klasicnoj sedeljci zavisi jedino od ekipe sa kojom se druzite.
Meni konkretno zurke kao takve i nisu bile nesto wow ali sam zato imao jako kvalitetno zezanje sa drugarima po brodu.
Znali smo da odemo u crew bar na pola sata, smorimo se, a onda zapalimo kod nekoga u kabinu i tu napravimo ludaja zurku do samog jutra.
Inace sam drustveni zivot na brodu je takav da bas i nije preterano preporucljivo mnogo se vezivati za neke ljude jer pre ili kasnije neko ce otici.
Vi ili vas prijatelj/prijateljica, decko, devojka...na brodovima se ljudi menjaju kao na traci. To je jedna velika Spanska serija i sto se pre naviknete na to lakse ce vam biti.
Ali kada podvucem crtu, svideo mi se drustveni zivot bez obzira sto se ne moze porediti sa kopnom.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu. Uglavnom braon i zuti
Moj tim je bio sacinjen od 95% Indijaca, jedne Filipinke, Juznoafrikanca, Novozelandjanina i mene.
Ali gledajuci neke druge departmente mi smo bili jaka ekipa (dok nije dosla Filipinka a onda je sve otislo u K...anadu).
Na brodu koliko god imali dobre prijatelje i koliko god smatrali da ce vam pomoci i da mozete da racunate na njih, morate biti svesni da ce vam oni prvi zabiti noz u ledja jer na tom plovecem zatvoru svako je za sebe.
Naucite da gledate svoju cenjenu pozadinu i da se preterano ne osvrcete na druge.
Kada mozete da pomognete uradite to ali na nacin na koji sebe necete uvaljivati u nepriliku. Jednostavno, use i u svoje kljuse.
- Kako biste opisali putnike?
Nama su velika vecina bili Australijanci. Nesto malo Novozelandjana i poneki Britanac sa primesama Kineza i Jugovica. Da, na svakom kruzu bar po dvoje je bilo sa prostora bivse Juge.
Australijanci piju kao Rusi. Dajte im gomilu alkohola i hrane i njima super. Nisu nam pravili mnogo problema kada je posao u pitanju, uglavnom je obezbedjenje imalo mnogo vise posla sa njima.
Jako su prijateljski nastrojeni i vole da pricaju sa vama o svemu i svacemu.
Australijanke su jako liberalne i nece se libiti da vas muvaju ako im se svidite. Cak ce vas i pipkati i sl. Ali to moze u nekoj drugoj temi
Generalno, nemam lose misljenje niti losa iskustva sa gostima bez obzira sto je bilo neprijatnih situacija. Kada ih uporedim sa Amerima ovi moji su bili med i mleko.
Jedino sto bi zamerio jeste cinjenica da su na brodu potpuno nemarni i da ostavljaju smece na svakom koraku dok recimo cela Australija je cista kao apoteka. Eto to je jedino sto bih zamerio.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao? O da
Cak i dok sam bio tih prvih mesec dana na recepciji izlazio sam napolje min po 2 do 3 sata.
Kada sam presao na ekskurzije tek onda sam uzivao po nekoliko sati napolju uz naravno odlaske na izlete potpuno za dzabe i koriscenje nekih drugih pogodnosti.
Video sam sve luke i sva mesta gde smo bili i imam prelepe uspomene.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Imao sam par mesta koja su mi bila omiljena jer sam ih koristio namenski. Recimo Port Vila je bila zaduzena za kupovinu cigareta i jos nekih duty free zezalica kao i za extremne ludorije tipa voznje bagija, zorbing, zip line, zego wave rider-a (nesto kao jet ski). Brizbejn naravno za neophodne zalihe Red Bull-a kao i za kozmetiku i pribor za licnu higijenu, Numea za obavezne kroasane...sva ostala mesta za kupanje i propratne aktivnosti.
Vecina njih su bila ostrva na kojima nema mnogo toga da se radi osim da se izlezavate na plazi, kupate, idete na ronjenje, vozite jet ski, parasailing....
Za nekoga ko je prvi put otisao na drugi kraj sveta i video neka ostrva za koja cak nisam ni cuo svakako da mi je svako novo mesto bilo prica za sebe.
Ako moram da izdvojim najlepsa onda su to svakako Champagne Bay i Doini ostrvo.
Opišite dobre strane rada na kruzerima. Mozda jeste izvikan klise ali zaista je tako: zarada i putovanje.
Ako odlazite na brod sa mislju da radite, zaradite i ustedite onda ste vec pola ugovora odradili. Uz to kada imate priliku da putujete po svetu i da za to budete placeni zasto je ne iskoristiti maksimalno moguce.
Brod vam moze omoguciti lepsi zivot kada se vratite na kopno pod uslovom da imate neki jasan plan. Ali cak i bez njega, na brodu se odvaja zito od kukolja. Ili ste pukovnik ili pokojnik.
Rad na kruzeru nije za svakoga i zaista kada vam kazu svaka cast za odradjen ugovor treba da budete ponosni sto ste tamo negde Bogu iza dzigerice uspeli da se snadjete potpuno sami.
Meni je brod pomogao da shvatim da je za sve potrebno imati plan i da besciljno lutanje ne vodi nicemu.
Takodje mi je pomogao da shvatim da radom i trudom mogu da uspem kao i da sam dovoljno psihicki i fizicki jak da izdrzim 6 meseci bez dana odmora.
Naucio me je da cenim novac ali i da pametno raspolazem sa njim. Naucio me je da prijatelji postoje na brodu ali da se jako brzo ostaje bez njih.
Naucio me je da cenim svaki slobodni sat koji mozete provesti odmarajuci se bilo na brodu bilo van njega. Naucio me je da stvari gledam drugim ocima.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Umor, umor, umor. Na brodu je svaki minut odmora i spavanja zlata vredan.
Osim toga ne vidim neke ostale preterano lose strane rada na brodovima jer kao sto sam rekao, kako sami sebi organizujete zivot tamo takvih ce vam 6 meseci i biti.
Sada kad se osvrnem na cinjenicu da sam pre nedelju dana bio na poslu i da mi je mozak bio toliko umoran da sam sa gostima pricao engleski sa primesama srpskog, dosao sam do zakljucka da je neki realni vremenski period (duzina trajanja ugovora) na brodu izmedju 4 i 5 meseci. Za to vreme mozete pruziti sav svoj maksimum kada je kvalitet rada u pitanju.
Sve posle toga je puko odbrojavanja dana do polaska kuci i otaljavanje posla samo da prodje jos jedan dan.
Eto, osim umora mozda i ta duzina ugovora ali opet kada vidim da je Spa centru ugovor 9 meseci...znam znam cutacu.
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto? Preporucio bih svima na prvom mestu zbog mentalnog jacanja i stvaranja jaceg karaktera kao i potpunog sazrevanja kao osobe.
Tu je neizbezni novac od koga sve zavisi ali mislim da je prece shvatiti koliko ste jaka osoba i koliko ste u stanju da izdrzite odredjeni pritisak u odredjenom okruzenju.
Svakome ko ima nameru da ide da radi, zaradi, proputuje svet i da kada god je u prilici uziva u cinjenici da je negde gde njegovo drustvo ni preko Google Earth-a nece doci, svakako preporucujem!
I onima koji na brodove idu zbog putovanja i troskarenja novca takodje preporucujem jer ce se svakako vratiti kao druga osoba. Ako nista onda bar zbog nekih radnih navika koje cete steci na brodu.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Shvatite da na brodu niko vam nece pomoci osim vi sami sebi. Necete imati dan odmora, radicete po min 10 sati dnevno i imacete priliku da vidite svet i pritom zaradite neki kes.
Ako mozete da se pomirite sa cinjenicom da kada ugasite svetlo u sobi, bez obzira sto je 12 popodne, bice mrak kao da je 1 iza ponoci... onda aplicirajte za rad na brodu.
Zacrtajte cilj i napravite plan. Neka prva stavka na tom planu bude priprema CV-a i priprema za finalni intervju za dobijanje posla na kruzerima. Nakon toga samo nebo je granica.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim? Upornost, istrajnost, trud, rad, disciplina, sreca, sreca, sreca...su stvari koje su vam potrebne na brodu.
Kazu ljudi da niko nije savrsen...vi stanite ispred ogledala, pogledajte sami sebe u oci i glasno recite “ja nisam niko”!
