OK, konačno sam našla 5 min da se javim
Prve dve nedelje na brodu... konfuzno, naporno, ali i zabavno. Svi su maksimalno ljubazni i puno su mi pomogli u prva dva dana kada sam se stalno gubila. Populacija uglavnom tamnoputa sa meni vrlo nerazumljivim engleskim, pa češće koristim španski. Posao je vrlo odgovoran, treninzi dosadni, hrana katastrofalno loša. Brod je najmanji i najstariji, pa sve škripi i ljulja, ali koliko čujem, najbolje zarađuje. Ture su 3 i 4 dana pa sam od jutra do sutra u haosu, prebrz tempo.
Vidim da sam im prilično zanimljiva kao "fresh (white) meat", kako mi je rekao jedan od oficira. Jbg, džaba im trud. Slušala sam priče i čitala kako su vezice i kombinacije česte iako dosta ljudi kod kuće ima muževe i žene ili trudne devojke, ali sad kad vidim lično, uf... ne želim da osuđujem nikog, pa ću prećutati.
Vizu će mi refundirati, ali medical NE.
Put do Majamija preko Ciriha je bio dosadan do bola, ali svanulo mi je kada sam videla grad, ne znam zašto ga oduvek idealizujem. Zbog obaveza na imigraciji i zbog treninga, još nisam stigla da izađem na Floridi, samo mogu da se švrćkam po Bahamima.
Na aerodromu sam imigraciju prošla za 10 min, bez čekanja, ali me gdin policajac štagod pošteno iscedio za to vreme, na španskom. Deluju ludački strogo, ali ja nisam paničila, jer sam to, thanks to forum, očekivala.
Da se vratim još malo na brod. Cimerka mi je godište mojih roditelja. 90% stvari koje kaže na engleskom ne razumem, dok ne progovori španski. Nisam se usudila da menjam kabinu jer smo u istom ofisu i moram da je gledam ceo dan, ali za koji dan joj stiže dečko, pa se seli i ostajem sama.
Ostatak grupe sa kojom radim svakodnevno je većinom indijskog porekla ili su sa Kariba i Južne Amerike. Da bih ih razumela, moraju mi bar 3 puta ponoviti. Vrlo neprijatno. To mi je najveći problem. Takođe, pokušavaju da iskoriste to što još nisam upućena baš u sve, pa imaju razne zahteve, ali uspešno se borim sa takvim budalaštinama.
U maju se selim na Explorer, najverovatnije. Jedva čekam. Život na ovako malom brodu, gde svi sve znaju......no me gusta.
Pozdravljam vas puno! Odoh da iskuliram još malo, pre početka druge smene...da, radim prvo malo ujutru, pa onda malo poslepodne, a nekada i do ponoci, sa pauzama koje su besmislene, ali dobro, preživeću, jaka sam
