Kao sto naslov kaze,u daljem tekstu pricacu vam o ovom gradu ,zvanom kruzer. Spremite se i zakoracite samnom u ovaj velelepni grad.
Mnogo sam volela crtani po imenu Alfred Dzonatan Kvak,bio je to jedan patak koji zivi u kuci u obliku cipele.A pesma ide "On zivi u ljupkom gradicu,u zemlji gde cvetaju baste,u zemlji iz maste",ali ne,ovo nije takav gradic....Grad Kruzer,u zemlji Princess,na kontinentu Okeanija.
A sve je pocelo ovako:"Mama,tata,idem na kruzer!U taj obecani grad na vodi,konacno cu moci da se dokazem,pokazem i napredujem,konacno ce neko ceniti moj rad".
Dosao je i taj dan,sredina Juna,moj ukrcaj na najveci brod u floti,grad Rubi,glavni grad zemlje Princess,koja se nalazi na kontinentu Okeanija.
Wow,koliki brod,ne mogu pogledom da ga uhvatim,tako nesto do sad nisam videla,uzbudjenje je raslo svakim korakom ka brodu.
Ja i moj paisanos,(brodski naziv za zemljaka),oboje prvi put,prvi ugovor,oboje mladi,zeljni boljeg,obecanog zivota.Nasmejana lica oficira na ulazu,zele nam dobrodoslicu,wow osecam se tako vazno.
Sledeci korak,potpisivanje dokumenata,crew office,zatim upoznavanje sa Meterdijem,gradonacelnik kruzera,i potom obilazak broda.
Obilazak celog putnickog dela,woow,jos bolje nego na slikama,a zatim potpalublje,deck 4 ,odvode nas do nasih kabina.
Wtf,pomislih ,sta je ovo,lavirinti,kako cu naci glupu kabinu,svaki hodnik isti,sva vrata ista,svaka ima cetvorocifreni broj.Ulazim u kabinu ,i kazem jbt moj kofer je kao pola kabine.
Mracno ,bez prozora,krevet na sprat....
Hellooooouuuuuu,provirila mala Filipinka kroz zavesu svog kreveta,donjeg,gornji uvek dobiju novi,naravno taj je gori,plafon vam dodje par cm iznad glave....
Raspakujem se,kako ne znam,zatim me vode do londrija,ili ti vesernice,daju mi brdo neke uniforme ,i kazu Come in crew mess at pive trti,mislim se sta je pive?Kasnije skontam da je to five,ali Filipinci ne umeju da izgovore slovo F.
Odoh do kabine malo da predahnem,dok ne pocnem da radim,bas nisam verovala da cu isti dan poceti,zaboga pa jedan ceo dan da vam pokloni kompanija,ah samo sanjajte.
Eto,konacno sam na kruzeru,i kako se osecam?ocajno,beznadezno,izgubljeno,hocu kuci,zovem moje da kazem da sam dolaskom ovde pocinila najvecu zivotnu gresku,al ajde,sama sam htela...
Inace,to vam je grad,koji broji oko 5000 ukupno stanovnika,pa hajde kao neki manji grad ili selo ,gde se svi medjusobno znaju,oko 2000 posade i ostatak putnici.
To je grad u koji turisti dolaze svakih 7 ili 12 dana da odmaraju,a vi kao zitelj tog grada ili sela,ste tu zaposleni i vas zadatak je da im putovanje ucinite nezaboravnim.
Vasi sugradjani su neretko druge nacionalnosti ili rase,na celu grada su uglavnom Italijani,Nemci,Englezi,i oni su daleko iznad vas,Vi ste tu u istom kosu sa jednim Indijcem,Filipincem,Indonezaninom,pustite to sto vi zivite u kuci od cigle ili u stambenoj zgradi,a oni u kucama od kartona,i to sto su zaostali u evoluciji,i sto su krocili u civilizaciju prvi put,kada su dosli na brod,pustite to,vi ste sada isto !Sto pre shvatite to,bolje po vas...
To vam je grad gde informacija putuje brzinom svetlosti,gde se svi znaju,znaju ko je s kim bio,spavao,ko se napio,ko je dobio ronzatu,ko je dobio otkaz...
A ako ste devojka kao ja,jos bela,ocekujte gooooooomilu Azijata kakvu niste u zivotu sreli,cak ni u bloku 70 u kineskom trznom centru,kako stoje na hodniku,a zatim i sede i jedu u crew messu ,i balave za vama,dobacuju sve i svasta,a vi samo zelite da pobegnete odatle,te face i pogledi zaista ulivaju strah.
Elem,eto mene u crew messu,moje novo radno mesto,to je menza za radnike,smestena na decku 5,malo nesto iznad vode.
Kroz prozorcice mozete videti samo more,odmah pored je staff mess gde jedu gospoda iz kazina,butika i fotografi,a odmah pored i officer mess,gde jedu oficiri....
Divota,pomislih,tri prostorije,ukupno oko 70 stolova,lupam,tako nesto,ali jedan je rezervisan za nas,Srbe,konacno lepo iznenadjenje,pun sto nasih.
Divan docek,"gde si pajsana",neke sam znala i sa intervjua,joj gde dodje ovde,kazu oni..E jos mi je to trebalo da cujem...
Ubrzo dolazi supervizor,i waiter in charge,da meni,mom zemljaku i jos nekoliko novih,iz ostalih zemalja ,da instrukcije za posao.
"Ovo je food line,ovo je coffe line,ovo je troli,(limena polica sa prljavim sudovima,na tockice),"ovo je dish wash,ovo je bucket with virox (sredstvo za dezinfekciju stolova ".
"Ti ces za pocetak brisati stolove,evo kolega iz Mexica ce ti sve dalje pojasniti" ...
Dobila sam i svoj raspored,cuvam ih jos ,jer sam htela svima da ih pokazem kad dodjem kuci.
Tog dana ostala sam do 11,sa jednom pauzom od pola sata za veceru,a sutra je trebalo da pocnem u 6 i 30 ,pa ponovo do nekih 23h...
Jedva sam docekala pauzu da sednem,noge nisam vise osecala ,u food lajnu ,bio je veci izbor hrane,ali najvise Azijske,gomila pirinca,i ostalih jela,sreca pa vidim pomfrit i hamburgere,iste kao oni iz meka,i sednem da jedem,ali na silu,nisam osecala glad,nista nisam osecala,kao ziva lutka,kao robot...
Bilo je tu pajsanosa koji su mi pravili drustvo,davali savete,podrsku i pozvali na pice u crew bar,posle posla.
Rekoh :"crew bar veceras? a radim od 6 i 30 sutra?",
"Navikni se srce,to ti je ovde normalno ",rekoh ajde ,i tako mi je bilo potrebno pice,a i sta bih drugo,osim da odem u kabinu,lezim i placem...
Nastavice se ,danas-sutra.....
