Osvanuo je moj recimo,mislim cetvrti dan.
Sve je proslo kolko-tolko normalno,uvece pogledam raspored ,kad vidim ne pise day off pored mog imena. Bas sam se smorila,al rekoh ok,mozda ne moze sutra,ipak je prvi dan u Veneciji,mozda prekosutra dobijem,pomislim.Odem u kabinu,trosim vec drugu telefonsku karticu ,na pozive mojima i decku i legnem da spavam.
Ujutru ,na razglasu kaze da smo pristali u Veneciju.Otrcala sam u crew mess,a vec usput na mid shipu kroz otvoren gangway ugledam prelepu Veneciju,oko 6 ujutru a vec sunce. Produzim ka crew messu,i stojim jedno 5 minuta,i gledam predivan pogled,prelepa Venecija.
Sve je prolazilo kolko-tolko ok,kad negde oko 15h pitam supervizora da li cu dobiti day off u Veneciji.
“Oh,chickita,I am sorry,i have forgotten“.
Kazem ma nema veze,na kraju dobijem lutriju,mozda nesto sto niko nije ni dobio u istoriji day off-ova. Tog dana,od 16 i 30 pa sve do sutradan oko 14h ,ja sam bila slobodna. Slobodno vece u Veneciji,plus slobodno prepodne,bingo! Kako sam ga samo izljubila,i dan danas smo u kontaktu na fejsbuku.
Otrcala sam u kabinu, odspavala neka dva sata,ionako su svi moji paisanosi radili,pa ne bih ni isla sama napolje.
Prvi su zavrsavali kuvari,poslasticari i mesari negde oko 19h,i odmah sam s njima odjurila napolje,moj prvi izlazak.Water taxi i pravac Trg Sv.Marka,divota,i tako svrckanje i setanje do kasno u noc...Nazalost,vec sledeceg dana,kada sam dosla na posao oko 14h,usledilo je moje razocarenje,a to je da je moj dragi supervizor,drag je bio mislim celom brodu,taj isti dan isao kuci.
Zaplakala sam cak,bas steta,da je ostao bar jos neki deo mog ugovora,stvari bi bile znatno drugacije za mene.Ali ,stvari se jednostavno tako nameste,a taman sam pomislila kako je sve krenulo kako treba i kako cu izdrzati do kraja,ali Marfijev zakon cini svoje...
Tog dana,izasla sam ponovo u Veneciju,ali ovoga puta u okolini luke,gde sam sa svojim paisanosima u parku jednom,ispijala vino,pa skoro do zore.
Negde izmedju 3 i 4 ujutru smo usli na brod,a ja sam pocinjala u 6 .
Ujutru nisam ni cula alarm,vec me je probudio drcan glas mog novog supervizora koji je zvao da pita da li cu uopste doci na posao,bilo je oko 6 i 30,rekla sam,da ,naravno,samo da se brzo spremim i dolazim. Nisam se ni otreznila ko covek,a trebalo je raditi sledecih 12 sati.
Nije mi dao ni 10 min a vec je ponovo zvao da pita kad dolazim,odmah sam shvatila kakav je baksuz u pitanju,pa ne mogu krmeljiva na posao,zaboga,a i trebalo je namestiti dugmice na belu jutarnju opranu uniformu,jer se skidaju na pranju,posto su metalna i veca,a bilo ih je podosta.
Portugalac,oko 60ak godina,koji je ceo zivot proveo radeci na brodu,omg,na prvi pogled se vidi kakav je,vec sam predvidela svaki moguci buduci scenario. Rekao je da nije pozvao assistant meterdija ali da sledeci put kad zakasnim,mogu da ocekujem warning.
A mislim se i bolje,bar me vi oterajte da ne moram sama,jos sam se raspitivala sta treba da uradis da dobijes otkaz,ispostavilo se mnogo toga,nece te se resiti tek tako,ipak su ti oni platili kartu. Taj supervizor mi je pravio pakao,sanjala sam ga nocu,kad sednem da jedem,bukvalno me je dizao par min pre isteka pauze,a mislim da je to zato sto nisam bila preterano ni uplasena,niti sam vise i marila,ali sam obavljala svoj posao kako treba.
I vise od toga,davao nam je svaki troli da oribamo pod konac,ok,ne trebaju pacovi da izlaze,ali svaki cas prati glupi ,smrdljivi troli u koji ionako ide prljavo posudje,koje posle ide u dish wash na pranje u ogromnoj masini. Mnogo bolje mi je bilo u smeni kada sam radila sa waiterom ,on je bio super,mene je najvise gotivio,i bas me je stedeo samo tako,s njim mi je bila banja.
Taj supervizor ,je zivkao u kabinu 5 minuta pre pocetka smene da proveri dal sam krenula,fobiju sam imala od zvona telefona.
Taj supervizor nam je svaki,ali svaki drugi dan zakazivao sastanke,i to sta mislite kada? Pa naravno u vreme pauze,umesto u 18h,mi smo dolazili u 17 i 30 na posao,zbog sastanka,znaci od izlazaka smo se oprostili.Treninge nisam ni pominjala,ali i nebitno,i tako sam ih prespavala. A nekad je taj isti supervizor ,uvece u 23h zakazivao sastanke,za koji je potrebna koncentracija da biste ih pratili,ja sam slusala jedno 5 min,i bukvalno zaspala sedeci,glava mi je samo pala. Najvise sam pricala i bodrila se sa ljudima koji su dosli tu negde blizu kad i ja,pa smo zajedno bodrili jedno drugo,kao izdrzacemo nekako zajedno. Ustvari poenta je bila da izdrzimo tri meseca,jer za tri meseca idemo u Ameriku,a to sam morala da vidim.
Inace,taj supervizor je imao nameru da me sto duze drzi u crew messu,mnogi su isli u horajzont vec posle mesec dana,a ja sam vec mesec dana bila u depresivnom crew messu,i nije ni pominjao moj prelazak u staff,officer ili horajzont. A da,nijedan day off mi nije dao,a dao je devojci koja je bila tu tek 7 dana,i naravno pobunila sam se,ali dzaba,postajalo je jos gore,znate onaj zlobni kez,kad vidi da vas nervira i uziva u tome,uh iznerviram se kad se setim.
Nastavilo se sve kako-tako,isla sam u crew bar,sa deckom se i dalje cula,mada nesto redje ,a i pocela sam da se vidjam sa paisanosom jednim,jos uvek samo prijateljski,ali to mi je nekako pomoglo da izguram sve,on je vec treci ugovor bio,i nije mi davao da klonem.Jednom me je video da placem u crew messu i hteo je da prebije supervizora,buduci da sam nova a da mi vec pravi pakao.
Ali kako su novi dolazili, i to dosta nasih,prosto je morao da me prebaci negde,jer novi idu prvo u crew mess. Ali mi je rekao da se ni ne nadam skorom prelasku na horajzont,samo sto mu je poremetilo planove to sto u staff messu jedu i assistant meterdi i meterdi,koji su bili odusevljeni samnom.
A u staff messu je posao dosta laksi,raspored je mnogo bolji,ili sam stolnjake menjala,ili polirala escajg,ili isla u kuhinju po jela koja bi narucio neko,i tad je vreme letelo ko ludo.
A inace bio je tu u crew messu jedan kolega,popuno izgubljen,nije imao pojma Engleski,bukvalno,dolazio je flekav i neobrijan,ali imao je ogromne privilegije,a ja ,sta cu,ne dam na sebe.Pomisljala sam tako u nekim trenucima na moju porodicu i mamu,na to koliko me vole,i koliko su se trudili da me podignu,vaspitaju,pruze lep zivot,i na to kako bi se sekirali da znaju sta mi se sve desava,nisam htela sve da pricam.
I sta ,mene ce neki tamo stranac da za*ebava,malo sutra!!!
Bas sam plakala cesto,kad mi tata posalje poruku,ili kad pricam sa njima,bas pocnete da pucate,postajete preosetljivi,razmislite i o tome pre polaska.
Imala sam kolegu i koleginicu,nas troje,u staff messu,a najvise sam volela uvece,kada dodje meterdi na caj,bas me je brzo zgotivio.
Eh,sad ja pocinjem njega (supervizora) da nerviram...
nastavak brzo
