Vala dosao je i na mene red da podelim svoja bolna i brodska iskustva sa vama, koji jos niste otisli i sa vama koji ste vec bili...
Posto maltene nikakvih postova vezano za rad u kuhinji nema, krecem svoju novelu o tome, da malo priblizimo ljude kako je to ginuti u kuhinji za sitne pare.
Pa da pocnemo:
Prolece 2013 god, i moja odluka da najzad izadjem iz ove jadne zemljice Srbijice,a i uopste ovog prostora u potrazi za barem malo boljim zivotom (ako to brod pruza? 0.o ) i da ucinim nesto sa svojih 21u godinu!
Jos 2012 sam rekao: na brod samo kao buffet ili kao fotograf!
Imam srednju za kuvare, na insistiranje mojih roditelja i uopste pritiska da se sto pre ode, pojedem ono sto se ne jede i prijavim se za kuvara, jer navodno buffet i fotograf nisu bili otovreni i nisu znali kada ce biti otvorene pozicije, pa kao sad nude kuvare.
Kazem, OK! idem pa sta bude, bolje i to,nego sedeti kuci i ne raditi nista, tesim se cinjenicom da je i nasima u inostranstvu kada su prvi put odlazili bilo mnogo teze ,pa rekoh adje da vidimo.
Jun i Jul meseci kada se sve to odvijalo, dobio sam konacno da sam prosao sve intervjue,i ispitivanja,naravno samu komisiju na finalnom nije interesovalo moje (ne)znanje niti su gledali sta ja radim,vec su rekli: "Mali prosao si, cestitam!" I ja sav srecan krecem u skupljanje dokumentacije ,papira za vizu odlazak itd....
FAST FORWARD!:26 septembar, ukrcaj, New York, u hotelu upoznajem par nasih kojima je ovo u proseku 5i ugovor: Jedan Acat, jedan JAP, i jedan Asst Buffet kome je ovo drugi ugovor.
Dolazak u luku Brooklyn i stajanje ispred te ogromne hrpe gvozdja, za mene nije predstavljalo nikakvo zadovoljstvo ili odusevljenje u fazonu: "jao majko, koliki je taj brod, vauuuu vidi ovo" NE NE NE! Imao sam osecaj kao da dolazim po stoti put, da radim isto to.
Usli smo unutra, Chef Assistant nas je pokupio, nas kuvare. Ha, nas kuvare tu ubrajam i 10 Indijaca prvi ugovor dosli kada i ja.
Jao majko, kao da sam sa bracom Romima stajao, jer prvi put u zivotu vidis takve kreature. No, podelili nam uniforme i ostala cuda, pokazali put do kabine i to.
I odmah gore kod Chefa u office, na deck 6, da nas raspodeli.
E tu krece ono od cega se ledi krv u zilama, deci raste rep i kovrdza se kosa... Da, pocinje mojih tri meseci robijanja i borbe za normalnim radom!
Dodele oni meni, deck 5 soup section. Ok, rekoh dva Fikusa, ja ,jedan nas i Ukrainac, ne moze da bude tesko tu smo svi radimo podjednako.
Kad ono malo sutra.... Mene kao novog bace na sotiranje povrca za priloge. BAM! nista tesko, ubacis povrce sotiras, dopunis svakog na liiniji kome treba,ali.... Nije to bas tako, nisam ni bio svestan da takav posao kada se radi SAM, BEZ ICIJE POMOCI, zna da bude zaHeban ... to je posao za 2nd cook, a ne za asistenta i jos prvi ugovor, ..
Moj zadatak je bio da SAM: donosim povrce koje se sotira, blansiram povrce, trcim po celom brodu kad zatreba sastojaka za ostale radnike na liniji toj, da potpuno sve sam radim, bez icije pomoci, i naravno da vicem : YES CHEF, kad god se na mene deru i izivljavaju.
Rekoh, ajde jedan mesec ok, nov sm moraju, ali malo sutra..
Rumun sous chef, naravno, po imenu George, zakorcao mi je zivot u ta prva tri meseca. Covece nisam znao da tako ljudi mogu da budu zli, bezosecajni, non stop me na neke razgovore vodao sa njim, kako ja ne valjam, kako mi preti otkazom, a nisam ni mesec dana bio tu, kako ovo kako ono, mislim se u sebi : "sta oce bre ovaj Cigan (izvinjavam se na izrazu moderatorima i ostalima, ali to je istina!), sta me mraci, zar ne vidi da sam radim posao za troje ljudi.?)"
Ja mu lepo rekao: "nije problem da se radi i fizikalise, ali dajte mi nekog pomocnika, nekog glavnog koji ce zajedno samnom raditi, dok sam ja na blansiranju on sotira i obrnuto".
On: "ne, sta se ti mesas, to moze i jedan covek da radi itd... I tako dan za danom, papapap pa mamamaam, ja sve trpim, cutim, imam za cilj da izdrzim ugovor, moram, ne smem sad da odustajem. I provalim foru da njega jako nervira to sto mu ja ne odgovaram ,nego se samo nasmejem, jer je navikao da od nasih prima uvrede i svadje, jer pored mene bilo je jos troje nasih u tom delu kuhinje: 2 3rd cook i jedan asst.
U razgovoru sa ostalim kolegama koji rade vec tri cetiri godine, saznam da taj George se na sve zive dere i da ne bira reci, cak i na zene se dere, ali na nase zene je manji od makova zrna i samo im se umiljava.
Duznosti moje u kuhinji su bile :
7-10 kuhinja, deck 5,
10-11 (
pauza koju nikada nisam imao, zalio se, nije urodilo plodom),
11-14 horajzont,
14-15:30 pauza, i onda
od 15:45 do 22 vecera u kuhinji.
Horajzont: divno mesto zaista, divno?
Da ali u tom pogledu da imas pojma o vremenu i prostoru, o prirodnoj suncevoj svetlosti i njenim carima kada posle toliko sati i dana provedes zatvroen medj' 4 zida konzerve.
Rad na horajzontu mi je oduvek bio fenomenalan, pricas sa gostima, radis sa normalnim ljudima, salis se ,smejes se, naucis jos nesto.
Odlazio sam na taj horajzont kao da dele milion dolara svaki dan, po coveku.
Negde u oktobru, pred kraj oktobra, odem ja kod Executive Chefa, da pitam za premeštaj na neko drugo mesto, jer je takva i takva stvar itd...
Kaze on:
znam sve, pricao mi George, ne brini od sledeceg kruza." Kanada se zavrsila sredinom Novembra i dosli smo u Miami, tacnije Ft Lauderdale.
kruzevi su prolazili ,dani isto, mog premestaja nigde, poceo sam da padam psihicki kad god se setim sta mi je rekao: od sledeceg kruza, svaki kruz sam ocekivao da ce biti nesto, ali nista... U medjuvremenu upoznao sam nase, ekipa vrhunska, oni me bodrili kako to mora tako itd...
Ali, od nasih kuvara koji su tu bili, niko nije imao takav tretman kao ja. Svi su pocinjali sa radom na horajzontu, pa onda prebacivani po sekcijama, ali ja ne.
Ja uvek na tezi nacin. Niko ti nista ne pokaze, niko se ne trudi da ti kaze da mora tako zbog toga i toga, sam se ucis na greskama.
Naucis da krades baje, lame, tiganje, serpe, sakrivas sve zivo, kako bi imao da radis,... plastike, folije, so, biber, ma sve...
Jedini koji mi je pomogao bio je jedan nas kuvar, prvi ugovor dosao 2 meseca pre mene ,ako ne i pre, i jedan Ukrainac, moj imenjak.
Kako su dani prolazili, tako sam se malo i uigravao i bilo je malo lakse jer sam znao kako sta, ali dovoljna je jedna sitnica ,jedna ruzna rec od strane Rumuna i pobesnis.
Posrecilo mi se da sam skoro jedan ceo kruz radio perfektno, bez greske, bez i jedne trunke nepravilnosti, a on, ni jednu jedinu lepu rec da kaze, da me ohrabri, da mi da malo elana. Sutradan, vecera, glavni sastojak spanac.. tone i tone spanaca, pocinjem perfektno, sve na svom mestu, nista ne kasni (za divno cudo), ma sve perfetkno, on se okrene i drekne: ALEX! spanac je vruc nisi ga ohladio.
Ja kazem: "nemam vremena da hladim spanac posle blansiranja, kad ionako ide u vodu opet pa u puter. On tu pobesne pocne da me vredja, kako ja ovo kako ja ono.
Meni je doslo da skocim na njega, da ga izudaram da mu oci izvadim zbog takvih stvari, ali izkontrolisem se ,nasmejem se i uzmem jednu od metalnih varjaci, pocnem iz sve snage da udaram o sto, sav besan iznerviran sto mi nista ne ide, sto trpim a ne moram, sav sam bio crven, para mi je na nos izlazila
Fikusi me gledaju ne veruju da tako miran i ok decko moze da postane Hulk u sekundi.
Rumun se unervozio poceo da me pita: jesi li dobro, nemoj tako itd.... U medju vremenu jedan od Fikusa, inace 2nd cook, jako prepotentan i Curchevit, krene da se dere kako nema povrca, Alex ovo Alex ono: ja dreknem - "Alo slusaj, ima da cekas ovo povrce koliko god bude trebalo da ti ne bi siju zavrnuo, jasno!?
U momentu se ucutao, Fikusi ,kao i po obicaju, krenuli da se smeju ,da nesto sapucu, da zacikavaju tog njihovog, inace taj njihov mi se do kraja mog ugovora nije obratio visokim tonom, cak mi je i pomagao kad god sam bio u skripcu.. Sto sam naravno koristio da ga malo izrabljujem, zasluzio je..
U ta prva dva i po meseca, crew bar svako vece, nisam se opijao, nisam u tom fazonu, jedno pivo i to je to.
Izlasci po depresivnim portovima Kanade, osim naravno Kvebeka koji je kao svemirski tanjir, layover u Kvebeku i dve fenomenalne veceri po lokalnim pabovima, sa drustvom, ma milina.
Dani su prolazili i sam ne znam kako sam sve to izdrzao.
Ljudi su se smenjivali, gosti takodje, nasi dolazili, ekipa sve bolja i bolja, ali nikako neko pravi da se nadje ,da sa njim mozes posteno da izblejis i da pravis ludorije, doduse bilo je mozda dvojca, ali ok..
Ok ovo je za prvi deo, sam moj opis pocetka rada, i te neprijatne situacije u kuhinji, onakko kako jeste, AS REAL AS IT GETS!
U drugom delu govorimo o ulasku u treci mesec, menjanje radne pozicije i mom poboljsanju u duhu i telu i radu!
